Luke · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Luke 22 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
PT1904 Patriarchal Text 1904 (accented, eBible edition)
1 Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
1 Ἤγγιζε δὲ ἡ ἑορτὴ τῶν ἀζύμων ἡ λεγομένη πάσχα.
2 И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
2 καὶ ἐζήτουν οἱ ἀρχιερεῖς καὶ οἱ γραμματεῖς τὸ πῶς ἀνέλωσιν αὐτόν· ἐφοβοῦντο γὰρ τὸν λαόν.
3 А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
3 Εἰσῆλθε δὲ ὁ σατανᾶς εἰς Ἰούδαν τὸν ἐπικαλούμενον Ἰσκαριώτην, ὄντα ἐκ τοῦ ἀριθμοῦ τῶν δώδεκα,
4 И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
4 καὶ ἀπελθὼν συνελάλησε τοῖς ἀρχιερεῦσι καὶ γραμματεῦσι καὶ στρατηγοῖς τὸ πῶς αὐτὸν παραδῷ αὐτοῖς.
5 И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
5 καὶ ἐχάρησαν, καὶ συνέθεντο αὐτῷ ἀργύρια δοῦναι·
6 И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
6 καὶ ἐξωμολόγησε, καὶ ἐζήτει εὐκαιρίαν τοῦ παραδοῦναι αὐτὸν αὐτοῖς ἄτερ ὄχλου.
7 А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
7 Ἦλθε δὲ ἡ ἡμέρα τῶν ἀζύμων, ἐν ᾗ ἔδει θύεσθαι τὸ πάσχα,
8 и посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
8 καὶ ἀπέστειλε Πέτρον καὶ Ἰωάννην εἰπών· πορευθέντες ἑτοιμάσατε ἡμῖν τὸ πάσχα ἵνα φάγωμεν.
9 А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
9 οἱ δὲ εἶπον αὐτῷ· ποῦ θέλεις ἑτοιμάσωμεν;
10 А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
10 ὁ δὲ εἶπεν αὐτοῖς· ἰδοὺ εἰσελθόντων ὑμῶν εἰς τὴν πόλιν συναντήσει ὑμῖν ἄνθρωπος κεράμιον ὕδατος βαστάζων· ἀκολουθήσατε αὐτῷ εἰς τὴν οἰκίαν οὗ εἰσπορεύεται,
11 и кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
11 καὶ ἐρεῖτε τῷ οἰκοδεσπότῃ τῆς οἰκίας· λέγει σοι ὁ διδάσκαλος, ποῦ ἐστι τὸ κατάλυμα ὅπου τὸ πάσχα μετὰ τῶν μαθητῶν μου φάγω;
12 И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
12 κἀκεῖνος ὑμῖν δείξει ἀνώγαιον μέγα ἐστρωμένον· ἐκεῖ ἑτοιμάσατε.
13 А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
13 ἀπελθόντες δὲ εὗρον καθὼς εἴρηκεν αὐτοῖς, καὶ ἡτοίμασαν τὸ πάσχα.
14 И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
14 Καὶ ὅτε ἐγένετο ἡ ὥρα, ἀνέπεσε, καὶ οἱ δώδεκα ἀπόστολοι σὺν αὐτῷ.
15 И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
15 καὶ εἶπε πρὸς αὐτούς· ἐπιθυμίᾳ ἐπεθύμησα τοῦτο τὸ πάσχα φαγεῖν μεθ᾽ ὑμῶν πρὸ τοῦ με παθεῖν·
16 јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
16 λέγω γὰρ ὑμῖν ὅτι οὐκέτι οὐ μὴ φάγω ἐξ αὐτοῦ ἕως ὅτου πληρωθῇ ἐν τῇ βασιλείᾳ τοῦ Θεοῦ.
17 И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
17 καὶ δεξάμενος [τὸ] ποτήριον εὐχαριστήσας εἶπε· λάβετε τοῦτο καὶ διαμερίσατε ἑαυτοῖς·
18 јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
18 λέγω γὰρ ὑμῖν ὅτι οὐ μὴ πίω ἀπὸ τοῦ γενήματος τῆς ἀμπέλου ἕως ὅτου ἡ βασιλεία τοῦ Θεοῦ ἔλθῃ.
19 И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
19 καὶ λαβὼν ἄρτον εὐχαριστήσας ἔκλασε καὶ ἔδωκεν αὐτοῖς λέγων· τοῦτό ἐστι τὸ σῶμά μου τὸ ὑπὲρ ὑμῶν διδόμενον· τοῦτο ποιεῖτε εἰς τὴν ἐμὴν ἀνάμνησιν.
20 А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
20 ὡσαύτως καὶ τὸ ποτήριον μετὰ τὸ δειπνῆσαι λέγων· τοῦτο τὸ ποτήριον ἡ καινὴ διαθήκη ἐν τῷ αἵματί μου, τὸ ὑπὲρ ὑμῶν ἐκχυνόμενον.
21 Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
21 πλὴν ἰδοὺ ἡ χεὶρ τοῦ παραδιδόντος με μετ᾽ ἐμοῦ ἐπὶ τῆς τραπέζης.
22 И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
22 καὶ ὁ μὲν υἱὸς τοῦ ἀνθρώπου πορεύεται κατὰ τὸ ὡρισμένον· πλὴν οὐαὶ τῷ ἀνθρώπῳ ἐκείνῳ δι᾽ οὗ παραδίδοται.
23 И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
23 καὶ αὐτοὶ ἤρξαντο συζητεῖν πρὸς ἑαυτοὺς τὸ τίς ἄρα εἴη ἐξ αὐτῶν ὁ τοῦτο μέλλων πράσσειν.
24 А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
24 Ἐγένετο δὲ καὶ φιλονεικία ἐν αὐτοῖς, τὸ τίς αὐτῶν δοκεῖ εἶναι μείζων.
25 А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
25 ὁ δὲ εἶπεν αὐτοῖς· οἱ βασιλεῖς τῶν ἐθνῶν κυριεύουσιν αὐτῶν, καὶ οἱ ἐξουσιάζοντες αὐτῶν εὐεργέται καλοῦνται·
26 Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
26 ὑμεῖς δὲ οὐχ οὕτως, ἀλλ᾽ ὁ μείζων ἐν ὑμῖν γινέσθω ὡς ὁ νεώτερος, καὶ ὁ ἡγούμενος ὡς ὁ διακονῶν.
27 Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
27 τίς γὰρ μείζων, ὁ ἀνακείμενος ἢ ὁ διακονῶν; οὐχὶ ὁ ἀνακείμενος; ἐγὼ δέ εἰμι ἐν μέσῳ ὑμῶν ὡς ὁ διακονῶν.
28 А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
28 ὑμεῖς δέ ἐστε οἱ διαμεμενηκότες μετ᾽ ἐμοῦ ἐν τοῖς πειρασμοῖς μου·
29 И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
29 κἀγὼ διατίθεμαι ὑμῖν καθὼς διέθετό μοι ὁ πατήρ μου βασιλείαν,
30 Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.
30 ἵνα ἐσθίητε καὶ πίνητε ἐπὶ τῆς τραπέζης μου ἐν τῇ βασιλείᾳ μου, καὶ καθίσεσθε ἐπὶ θρόνων κρίνοντες τὰς δώδεκα φυλὰς τοῦ Ἰσραήλ.
31 Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
31 Εἶπε δὲ ὁ Κύριος· Σίμων Σίμων, ἰδοὺ ὁ σατανᾶς ἐξῃτήσατο ὑμᾶς τοῦ σινιάσαι ὡς τὸν σῖτον·
32 А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
32 ἐγὼ δὲ ἐδεήθην περὶ σοῦ ἵνα μὴ ἐκλίπῃ ἡ πίστις σου· καὶ σύ ποτε ἐπιστρέψας στήριξον τοὺς ἀδελφούς σου.
33 А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
33 ὁ δὲ εἶπεν αὐτῷ· Κύριε, μετὰ σοῦ ἕτοιμός εἰμι καὶ εἰς φυλακὴν καὶ εἰς θάνατον πορεύεσθαι.
34 А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
34 ὁ δὲ εἶπε· λέγω σοι, Πέτρε, οὐ φωνήσει σήμερον ἀλέκτωρ πρὶν ἢ τρὶς ἀπαρνήσῃ μὴ εἰδέναι με.
35 И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
35 Καὶ εἶπεν αὐτοῖς· ὅτε ἀπέστειλα ὑμᾶς ἄτερ βαλλαντίου καὶ πήρας καὶ ὑποδημάτων, μή τινος ὑστερήθητε; οἱ δὲ εἶπον· οὐθενός.
36 А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
36 εἶπεν οὖν αὐτοῖς· ἀλλὰ νῦν ὁ ἔχων βαλλάντιον ἀράτω, ὁμοίως καὶ πήραν, καὶ ὁ μὴ ἔχων πωλήσει τὸ ἱμάτιον αὐτοῦ καὶ ἀγοράσει μάχαιραν.
37 Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
37 λέγω γὰρ ὑμῖν ὅτι ἔτι τοῦτο τὸ γεγραμμένον δεῖ τελεσθῆναι ἐν ἐμοί, τὸ καὶ μετὰ ἀνόμων ἐλογίσθη· καὶ γὰρ τὰ περὶ ἐμοῦ τέλος ἔχει.
38 А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
38 οἱ δὲ εἶπον· Κύριε, ἰδοὺ μάχαιραι ὧδε δύο. ὁ δὲ εἶπεν αὐτοῖς· ἱκανόν ἐστι.
39 И изишавши отиде по обичају на гору маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
39 Καὶ ἐξελθὼν ἐπορεύθη κατὰ τὸ ἔθος εἰς τὸ ὄρος τῶν ἐλαιῶν· ἠκολούθησαν δὲ αὐτῷ καὶ οἱ μαθηταὶ αὐτοῦ.
40 А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
40 γενόμενος δὲ ἐπὶ τοῦ τόπου εἶπεν αὐτοῖς· προσεύχεσθε μὴ εἰσελθεῖν εἰς πειρασμόν.
41 И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
41 καὶ αὐτὸς ἀπεσπάσθη ἀπ᾽ αὐτῶν ὡσεὶ λίθου βολήν, καὶ θεὶς τὰ γόνατα προσηύχετο
42 говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
42 λέγων· πάτερ, εἰ βούλει παρενεγκεῖν τοῦτο τὸ ποτήριον ἀπ᾽ ἐμοῦ· πλὴν μὴ τὸ θέλημά μου, ἀλλὰ τὸ σὸν γινέσθω.
44 καὶ γενόμενος ἐν ἀγωνίᾳ ἐκτενέστερον προσηύχετο. ἐγένετο δὲ ὁ ἱδρὼς αὐτοῦ ὡσεὶ θρόμβοι αἵματος καταβαίνοντες ἐπὶ τὴν γῆν.
45 И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
45 καὶ ἀναστὰς ἀπὸ τῆς προσευχῆς, ἐλθὼν πρὸς τοὺς μαθητὰς εὗρεν αὐτοὺς κοιμωμένους ἀπὸ τῆς λύπης,
46 и рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
46 καὶ εἶπεν αὐτοῖς· τί καθεύδετε; ἀναστάντες προσεύχεσθε, ἵνα μὴ εἰσέλθητε εἰς πειρασμόν.
47 Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
47 Ἔτι δὲ αὐτοῦ λαλοῦντος ἰδοὺ ὄχλος, καὶ ὁ λεγόμενος Ἰούδας, εἷς τῶν δώδεκα, προῆγεν αὐτούς, καὶ ἤγγισε τῷ Ἰησοῦ φιλῆσαι αὐτόν· τοῦτο γὰρ σημεῖον δεδώκει αὐτοῖς· ὃν ἂν φιλήσω, αὐτός ἐστιν.
48 А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
48 ὁ δὲ Ἰησοῦς εἶπεν αὐτῷ· Ἰούδα, φιλήματι τὸν υἱὸν τοῦ ἀνθρώπου παραδίδως;
49 А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
49 ἰδόντες δὲ οἱ περὶ αὐτὸν τὸ ἐσόμενον εἶπον αὐτῷ· Κύριε, εἰ πατάξομεν ἐν μαχαίρᾳ;
50 И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
50 καὶ ἐπάταξεν εἷς τις ἐξ αὐτῶν τὸν δοῦλον τοῦ ἀρχιερέως καὶ ἀφεῖλεν αὐτοῦ τὸ οὖς τὸ δεξιόν.
51 А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
51 ἀποκριθεὶς δὲ ὁ Ἰησοῦς εἶπεν· ἐᾶτε ἕως τούτου· καὶ ἁψάμενος τοῦ ὠτίου αὐτοῦ ἰάσατο αὐτόν.
52 А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
52 εἶπε δὲ ὁ Ἰησοῦς πρὸς τοὺς παραγενομένους ἐπ᾽ αὐτὸν ἀρχιερεῖς καὶ στρατηγοὺς τοῦ ἱεροῦ καὶ πρεσβυτέρους· ὡς ἐπὶ λῃστὴν ἐξεληλύθατε μετὰ μαχαιρῶν καὶ ξύλων;
53 Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
53 καθ᾽ ἡμέραν ὄντος μου μεθ᾽ ὑμῶν ἐν τῷ ἱερῷ οὐκ ἐξετείνατε τὰς χεῖρας ἐπ᾽ ἐμέ. ἀλλ᾽ αὕτη ἐστὶν ὑμῶν ἡ ὥρα καὶ ἡ ἐξουσία τοῦ σκότους.
54 А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
54 Συλλαβόντες δὲ αὐτὸν ἤγαγον καὶ εἰσήγαγον αὐτὸν εἰς τὸν οἶκον τοῦ ἀρχιερέως. ὁ δὲ Πέτρος ἠκολούθει μακρόθεν.
55 А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
55 ἁψάντων δὲ πυρὰν ἐν μέσῳ τῆς αὐλῆς καὶ συγκαθισάντων αὐτῶν ἐκάθητο ὁ Πέτρος ἐν μέσῳ αὐτῶν.
56 Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
56 ἰδοῦσα δὲ αὐτὸν παιδίσκη τις καθήμενον πρὸς τὸ φῶς καὶ ἀτενίσασα αὐτῷ εἶπε· καὶ οὗτος σὺν αὐτῷ ἦν.
57 А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
57 ὁ δὲ ἠρνήσατο λέγων· γύναι, οὐκ οἶδα αὐτόν.
58 И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
58 καὶ μετὰ βραχὺ ἕτερος ἰδὼν αὐτὸν ἔφη· καὶ σὺ ἐξ αὐτῶν εἶ. ὁ δὲ Πέτρος εἶπεν· ἄνθρωπε, οὐκ εἰμί.
59 И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
59 καὶ διαστάσης ὡσεὶ ὥρας μιᾶς ἄλλος τις διισχυρίζετο λέγων· ἐπ᾽ ἀληθείας καὶ οὗτος μετ᾽ αὐτοῦ ἦν· καὶ γὰρ Γαλιλαῖός ἐστιν.
60 А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
60 εἶπε δὲ ὁ Πέτρος· ἄνθρωπε, οὐκ οἶδα ὃ λέγεις. καὶ παραχρῆμα, ἔτι λαλοῦντος αὐτοῦ, ἐφώνησεν ἀλέκτωρ.
61 И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
61 καὶ στραφεὶς ὁ Κύριος ἐνέβλεψε τῷ Πέτρῳ, καὶ ὑπεμνήσθη ὁ Πέτρος τοῦ λόγου τοῦ Κυρίου, ὡς εἶπεν αὐτῷ ὅτι πρὶν ἀλέκτορα φωνῆσαι ἀπαρνήσῃ με τρίς·
62 И изишавши напоље плака горко.
62 καὶ ἐξελθὼν ἔξω ὁ Πέτρος ἔκλαυσε πικρῶς.
63 А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
63 Καὶ οἱ ἄνδρες οἱ συνέχοντες τὸν Ἰησοῦν ἐνέπαιζον αὐτῷ δέροντες,
64 И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
64 καὶ περικαλύψαντες αὐτὸν ἔτυπτον αὐτοῦ τὸ πρόσωπον καὶ ἐπηρώτων αὐτὸν λέγοντες· προφήτευσον τίς ἐστιν ὁ παίσας σε;
65 И друге многе хуле говораху на Њ.
65 καὶ ἕτερα πολλὰ βλασφημοῦντες ἔλεγον εἰς αὐτόν.
66 И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
66 Καὶ ὡς ἐγένετο ἡμέρα, συνήχθη τὸ πρεσβυτέριον τοῦ λαοῦ, ἀρχιερεῖς καὶ γραμματεῖς, καὶ ἀνήγαγον αὐτὸν εἰς τὸ συνέδριον ἑαυτῶν λέγοντες·
67 говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
67 εἰ σὺ εἶ ὁ Χριστός, εἰπὲ ἡμῖν. εἶπε δὲ αὐτοῖς· ἐὰν ὑμῖν εἴπω, οὐ μὴ πιστεύσητε,
68 А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
68 ἐὰν δὲ καὶ ἐρωτήσω, οὐ μὴ ἀποκριθῆτέ μοι ἢ ἀπολύσητε·
69 Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
69 ἀπὸ τοῦ νῦν ἔσται ὁ υἱὸς τοῦ ἀνθρώπου καθήμενος ἐκ δεξιῶν τῆς δυνάμεως τοῦ Θεοῦ.
70 Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
70 εἶπον δὲ πάντες· σὺ οὖν εἶ ὁ υἱὸς τοῦ Θεοῦ; ὁ δὲ πρὸς αὐτοὺς ἔφη· ὑμεῖς λέγετε ὅτι ἐγώ εἰμι.
71 А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
71 οἱ δὲ εἶπον· τί ἔτι χρείαν ἔχομεν μαρτυρίας; αὐτοὶ γὰρ ἠκούσαμεν ἀπὸ τοῦ στόματος αὐτοῦ.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
Places
Gethsemane
Gethsemane ('oil press') was a garden on the lower Mount of Olives. Jesus prayed here on the night of his arrest; ancient olive trees still grow on the traditional site.
Cited in the guide: Matthew 26:36; Mark 14:32; Luke 22:44
Mount of Olives
Rising ~2,700 ft just east of the Old City, the Mount of Olives is where Jesus gave the Olivet Discourse, prayed in Gethsemane on its slope, and ascended near Bethany.
Cited in the guide: Zechariah 14:4; Luke 22:39; Acts 1:12
Cross references (69)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Exodus 12:6–23; Leviticus 23:5–6; Mark 14:1–2; Matthew 26:2–5; John 11:55–57
- 2 John 11:47–53; Matthew 12:14; Luke 19:47–48; Matthew 21:45–46; Luke 20:19
- 3 John 13:2; Mark 14:10–11; John 13:18; John 13:26–27; Psalm 55:12–14
- 4 Acts 5:24; Acts 4:1; Acts 5:26; Matthew 26:14; Mark 14:10–11
- 5 Zechariah 11:12–13; Matthew 26:15–16; Matthew 27:3–5; Acts 1:18; 1 Timothy 6:9–10
- 6 Matthew 26:5; Mark 14:2
- 7 Exodus 12:18; Mark 14:12–16; Exodus 12:6; 1 Corinthians 5:7; Luke 22:1
- 8 Mark 14:13–16; Acts 3:11; Acts 4:13; Luke 1:6; Acts 3:1
- 10 Acts 8:26–29; John 16:4; 1 Samuel 10:2–7; Matthew 26:18–19; Luke 19:29–40
- 11 John 11:28; Revelation 3:20; Luke 19:5; Luke 19:34; Matthew 21:3
- 12 Acts 1:13; Acts 16:14–15; Acts 20:8; John 2:25; John 21:17
- 13 Luke 21:33; Luke 19:32; Hebrews 11:8; John 2:5
- 14 Matthew 26:20; Mark 14:17; Deuteronomy 16:6–7; Mark 6:30
- 15 Luke 12:50; John 4:34; John 13:1; John 17:1
- 16 Luke 14:15; Revelation 19:9; Luke 22:30; 1 Corinthians 5:7–8; John 6:50–58
- 17 Psalm 116:13; Luke 22:19; 1 Timothy 4:4–5; Deuteronomy 8:10; Luke 9:16
- 18 Matthew 26:29; Isaiah 55:1; Luke 22:16; Mark 14:25; Luke 21:31
- 19 1 Corinthians 11:23–29; 1 Corinthians 10:16; Mark 14:22–24; Luke 22:20; Matthew 26:26–28
- 20 Matthew 26:28; 1 Corinthians 11:25; Zechariah 9:11; Exodus 24:8; Hebrews 13:20
- 21 Psalm 41:9; John 13:26; John 13:21–22; John 13:18–19; Mark 14:18–21
- 22 Acts 2:23; Psalm 109:6–15; Luke 24:25–27; Psalm 55:12–15; Luke 24:46
- 23 John 13:22–25; Matthew 26:22; Mark 14:19
- 24 Luke 9:46; Mark 9:34; Matthew 20:20–24; Mark 10:37–41; Philippians 2:3–5
- 25 Matthew 20:25–28; Mark 10:41–45
- 26 1 Peter 5:5; 1 Peter 5:3; Mark 9:35; Matthew 18:3–5; Matthew 23:8–12
- 27 Matthew 20:28; Luke 12:37; John 13:5–16; 2 Corinthians 8:9; Luke 17:7–9
- 28 Hebrews 4:15; Hebrews 2:18; Acts 1:25; Matthew 24:13; Matthew 19:28–29
- 29 Matthew 25:34; 2 Timothy 2:12; James 2:5; Matthew 24:47; Matthew 28:18
- 30 Matthew 19:28; Matthew 8:11; Revelation 2:26–27; Revelation 3:21; Luke 12:37
- 31 1 Peter 5:8; Zechariah 3:1; Job 1:6–12; Revelation 12:10; Job 2:1–6
- 32 John 21:15–17; 1 Peter 5:8–10; John 17:9–11; Romans 8:34; 2 Corinthians 1:4–6
- 33 Mark 14:31; Matthew 26:33–35; John 13:36–37; Mark 14:29; Matthew 20:22
- 34 John 13:38; Matthew 26:34; Mark 14:30; Mark 14:71–72; Matthew 26:74
- 35 Matthew 10:9–10; Luke 10:4; Luke 9:3; Psalm 37:3; Psalm 23:1
- 37 Isaiah 53:12; Luke 23:32; 2 Corinthians 5:21; Galatians 3:13; Acts 13:27–29
- 38 2 Corinthians 10:3–4; Matthew 26:52–54; Ephesians 6:10–18; Luke 22:49; 1 Thessalonians 5:8
- 39 Luke 21:37; Matthew 21:1; John 18:1–2; Mark 14:32–34; Matthew 26:30
- 40 Matthew 6:13; Luke 22:46; Matthew 26:36–46; 1 Peter 5:8–9; 2 Corinthians 12:7–10
- 41 Matthew 26:39; Mark 14:35; Luke 18:11
- 42 John 12:27–28; Matthew 26:39; Matthew 26:42; Mark 14:36; Psalm 40:8
- 43 Matthew 4:11; Psalm 91:11–12; Matthew 26:53; Hebrews 1:14; 1 Timothy 3:16
- 44 Lamentations 1:12; Hebrews 5:7; Psalm 22:12–21; Romans 8:32; Psalm 130:1–2
- 45 Mark 14:40–41; Matthew 26:43; Matthew 26:40; Mark 14:37
- 46 Luke 22:40; Jonah 1:6; Luke 21:34–36; Proverbs 6:4–11
- 47 Mark 14:41–50; Matthew 26:45–56; John 18:2–11; Mark 14:10; Luke 22:3–6
- 48 2 Samuel 20:9–10; Mark 14:44–46; Proverbs 27:6; Matthew 26:48–50; Psalm 55:21
- 49 Luke 22:38
- 50 John 18:10–11; Mark 14:47; Romans 12:19; Matthew 26:51–54; 2 Corinthians 10:4
- 51 Romans 12:21; 2 Corinthians 10:1; 1 Peter 2:21–23; John 17:12; John 18:8–9
- 52 Luke 22:4; Matthew 26:55; Acts 5:26; John 17:12; Mark 14:48–49
- 53 Ephesians 6:12; Acts 26:18; Colossians 1:13; John 16:20–22; John 12:27
- 54 Mark 14:53–54; Matthew 26:57–58; John 18:12–17; 2 Chronicles 32:31; John 18:24
- 55 Psalm 26:4–5; 2 Corinthians 6:15–17; Psalm 28:3; Matthew 26:69–75; Proverbs 9:6
- 56 John 18:17; Mark 14:6; Matthew 26:69; Mark 14:17; Mark 14:66–68
- 57 2 Timothy 2:10–12; 1 John 1:9; John 18:27; John 18:25; Matthew 10:33
- 58 Mark 14:69–70; Matthew 26:71–72; John 18:25
- 59 John 18:26–27; Matthew 26:73–74; Mark 14:69–70
- 60 John 18:27; Matthew 26:74–75; Mark 14:71–72; Luke 22:34
- 61 Luke 22:34; Isaiah 57:15–18; Ezekiel 36:31–32; Jeremiah 31:18–20; Ezekiel 16:63
- 62 1 Corinthians 10:12; Matthew 26:75; Ezekiel 7:16; Psalm 38:18; Psalm 130:1–4
- 63 John 18:22; Psalm 35:15–16; Matthew 26:59–68; Isaiah 49:7; Job 16:9–10
- 64 Judges 16:25; Judges 16:21
- 65 Acts 26:11; Matthew 27:39; 1 Timothy 1:13–14; Luke 12:10; Matthew 12:31–32
- 66 Matthew 27:1; Mark 15:1; Acts 22:5; Matthew 5:22; Acts 4:25–28
- 67 Mark 14:61–66; Matthew 26:63–68; Luke 16:31; John 5:39–47; John 12:37–43
- 68 Luke 20:41–44; Luke 20:3–7
- 69 Psalm 110:1; Daniel 7:13–14; Mark 16:19; Hebrews 1:3; Ephesians 1:20–23
- 70 Luke 23:3; John 18:37; Mark 15:2; Matthew 26:64; Matthew 27:11
- 71 Matthew 26:65–66; Mark 14:63–64
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
Why does my Bible say something different?
- Luke 22:43–44: the angel and the sweat like drops of blood
In Gethsemane an angel strengthens Christ, and in his agony his sweat falls “as it were great drops of blood.” These two verses are missing from some of the most important early manuscripts but are present in others, and they were quoted by St Justin and St Irenaeus in the second century. The Orthodox Church reads them as part of Luke. Scholars are divided on whether Luke wrote them.
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
For the apostles, in the memoirs composed by them, which are called Gospels, have thus delivered unto us what was enjoined upon them; that Jesus took bread, and when He had given thanks, said, "This do ye in remembrance of Me, this is My body;" and that, after the same manner, having taken the cup and given thanks, He said, …
… hard-heartedness of the Jews moved Him to sorrowful indignation, that He said, "I am glad for your sakes, to the intent ye may believe," that when about to raise Lazarus He even shed tears, that He earnestly desired to eat the passover with His disciples, that as His passion drew near His soul was sorrowful, these emotions are certainly not …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
Of this accordingly He quite speaks out to them afterwards, "Lacked ye anything, when I sent you naked and unshod?" He did not at once say, "Provide not," but when He had said, "Cleanse the lepers, cast out devils," then He said, "Provide nothing; freely ye have received, freely give;" by His way of ordering things consulting at once for …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
Hail, Master; yet he was betraying his Master to death; he was not abashed at His warning, when He said, Judas, betrayest than the Son of Man with a kiss?
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
… explain why it is said in the Gospel by the Lord Himself to the disciples, "Behold, Satan hath desired to have you, that he may sift you as wheat;" and He says to Peter, "But I have prayed for thee, that thy faith fail not." And when they explain this to me, they explain to themselves at the same time …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)