Luke · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Luke 22 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
1 Y ESTABA cerca el día de la fiesta de los ázimos, que se llama la Pascua.
2 И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
2 Y los príncipes de los sacerdotes y los escribas buscaban cómo le matarían; mas tenían miedo del pueblo.
3 А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
3 Y entró Satanás en Judas, por sobrenombre Iscariote, el cual era uno del número de los doce;
4 И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
4 Y fué, y habló con los príncipes de los sacerdotes, y con los magistrados, de cómo se lo entregaría.
5 И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
5 Los cuales se holgaron, y concertaron de darle dinero.
6 И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
6 Y prometió, y buscaba oportunidad para entregarle á ellos sin bulla.
7 А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
7 Y vino el día de los ázimos, en el cual era necesario matar la pascua.
8 и посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
8 Y envió á Pedro y á Juan, diciendo: Id, aparejadnos la pascua para que comamos.
9 А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
9 Y ellos le dijeron: ¿Dónde quieres que aparejemos?
10 А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
10 Y él les dijo: He aquí cuando entrareis en la ciudad, os encontrará un hombre que lleva un cántaro de agua: seguidle hasta la casa donde entrare,
11 и кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
11 Y decid al padre de la familia de la casa: El Maestro te dice: ¿Dónde está el aposento donde tengo de comer la pascua con mis discípulos?
12 И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
12 Entonces él os mostrará un gran cenáculo aderezado; aparejad allí.
13 А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
13 Fueron pues, y hallaron como les había dicho; y aparejaron la pascua.
14 И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
14 Y como fué hora, sentóse á la mesa, y con él los apóstoles.
15 И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
15 Y les dijo: En gran manera he deseado comer con vosotros esta pascua antes que padezca;
16 јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
16 Porque os digo que no comeré más de ella, hasta que se cumpla en el reino de Dios.
17 И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
17 Y tomando el vaso, habiendo dado gracias, dijo: Tomad esto, y partidlo entre vosotros;
18 јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
18 Porque os digo, que no beberé más del fruto de la vid, hasta que el reino de Dios venga.
19 И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
19 Y tomando el pan, habiendo dado gracias, partió, y les dió, diciendo: Esto es mi cuerpo, que por vosotros es dado: haced esto en memoria de mí.
20 А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
20 Asimismo también el vaso, después que hubo cenado, diciendo: Este vaso es el nuevo pacto en mi sangre, que por vosotros se derrama.
21 Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
21 Con todo eso, he aquí la mano del que me entrega, conmigo en la mesa.
22 И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
22 Y á la verdad el Hijo del hombre va, según lo que está determinado; empero ¡ay de aquel hombre por el cual es entregado!
23 И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
23 Ellos entonces comenzaron á preguntar entre sí, cuál de ellos sería el que había de hacer esto.
24 А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
24 Y hubo entre ellos una contienda, quién de ellos parecía ser el mayor.
25 А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
25 Entonces él les dijo: Los reyes de las gentes se enseñorean de ellas; y los que sobre ellas tienen potestad, son llamados bienhechores:
26 Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
26 Mas vosotros, no así: antes el que es mayor entre vosotros, sea como el más mozo; y el que es príncipe, como el que sirve.
27 Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
27 Porque, ¿cuál es mayor, el que se sienta á la mesa, ó el que sirve? ¿No es el que se sienta á la mesa? Y yo soy entre vosotros como el que sirve.
28 А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
28 Empero vosotros sois los que habéis permanecido conmigo en mis tentaciones:
29 И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
29 Yo pues os ordeno un reino, como mi Padre me lo ordenó [á mí],
30 Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.
30 Para que comáis y bebáis en mi mesa en mi reino, y os sentéis sobre tronos juzgando á las doce tribus de Israel.
31 Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
31 Dijo también el Señor: Simón, Simón, he aquí Satanás os ha pedido para zarandaros como á trigo;
32 А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
32 Mas yo he rogado por ti que tu fe no falte: y tú, una vez vuelto, confirma á tus hermanos.
33 А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
33 Y él le dijo: Señor, pronto estoy á ir contigo aun á cárcel y á muerte.
34 А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
34 Y él dijo: Pedro, te digo que el gallo no cantará hoy antes que tú niegues tres veces que me conoces.
35 И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
35 Y á ellos dijo: Cuando os envié sin bolsa, y sin alforja, y sin zapatos, ¿os faltó algo? Y ellos dijeron: Nada.
36 А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
36 Y les dijo: Pues ahora, el que tiene bolsa, tómela, y también la alforja, y el que no tiene, venda su capa y compre espada.
37 Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
37 Porque os digo, que es necesario que se cumpla todavía en mí aquello que está escrito: Y con los malos fué contado: porque lo que [está escrito] de mí, cumplimiento tiene.
38 А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
38 Entonces ellos dijeron: Señor, he aquí dos espadas. Y él les dijo: Basta.
39 И изишавши отиде по обичају на гору маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
39 Y saliendo, se fué, como solía, al monte de las Olivas; y sus discípulos también le siguieron.
40 А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
40 Y como llegó á aquel lugar, les dijo: Orad que no entréis en tentación.
41 И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
41 Y él se apartó de ellos como un tiro de piedra; y puesto de rodillas oró,
42 говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
42 Diciendo: Padre, si quieres, pasa este vaso de mí; empero no se haga mi voluntad, sino la tuya.
44 Y estando en agonía, oraba más intensamente: y fué su sudor como grandes gotas de sangre que caían hasta la tierra.
45 И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
45 Y como se levantó de la oración, y vino á sus discípulos, hallólos durmiendo de tristeza;
46 и рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
46 Y les dijo: ¿Por qué dormís? Levantaos, y orad que no entréis en tentación.
47 Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
47 Estando él aún hablando, he aquí una turba; y el que se llamaba Judas, uno de los doce, iba delante de ellos; y llegóse á Jesús para besarlo.
48 А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
48 Entonces Jesús le dijo: Judas, ¿con beso entregas al Hijo del hombre?
49 А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
49 Y viendo los que estaban con él lo que había de ser, le dijeron: Señor, ¿heriremos á cuchillo?
50 И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
50 Y uno de ellos hirió á un siervo del príncipe de los sacerdotes, y le quitó la oreja derecha.
51 А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
51 Entonces respondiendo Jesús, dijo: Dejad hasta aquí. Y tocando su oreja, le sanó.
52 А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
52 Y Jesús dijo á los que habían venido á él, los príncipes de los sacerdotes, y los magistrados del templo, y los ancianos: ¿Como á ladrón habéis salido con espadas y con palos?
53 Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
53 Habiendo estado con vosotros cada día en el templo, no extendisteis las manos contra mí; mas ésta es vuestra hora, y la potestad de las tinieblas.
54 А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
54 Y prendiéndole trajéronle, y metiéronle en casa del príncipe de los sacerdotes. Y Pedro le seguía de lejos.
55 А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
55 Y habiendo encendido fuego en medio de la sala, y sentándose todos alrededor, se sentó también Pedro entre ellos.
56 Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
56 Y como una criada le vió que estaba sentado al fuego, fijóse en él, y dijo: Y éste con él estaba.
57 А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
57 Entonces él lo negó, diciendo: Mujer, no le conozco.
58 И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
58 Y un poco después, viéndole otro, dijo: Y tú de ellos eras. Y Pedro dijo: Hombre, no soy.
59 И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
59 Y como una hora pasada otro afirmaba, diciendo: Verdaderamente también éste estaba con él, porque es Galileo.
60 А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
60 Y Pedro dijo: Hombre, no sé qué dices. Y luego, estando él aún hablando, el gallo cantó.
61 И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
61 Entonces, vuelto el Señor, miró á Pedro: y Pedro se acordó de la palabra del Señor como le había dicho: Antes que el gallo cante, me negarás tres veces.
62 И изишавши напоље плака горко.
62 Y saliendo fuera Pedro, lloró amargamente.
63 А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
63 Y los hombres que tenían á Jesús, se burlaban de él hiriéndole;
64 И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
64 Y cubriéndole, herían su rostro, y preguntábanle, diciendo: Profetiza quién es el que te hirió.
65 И друге многе хуле говораху на Њ.
65 Y decían otras muchas cosas injuriándole.
66 И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
66 Y cuando fué de día, se juntaron los ancianos del pueblo, y los príncipes de los sacerdotes, y los escribas, y le trajeron á su concilio,
67 говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
67 Diciendo: ¿Eres tú el Cristo? dínos[lo]. Y les dijo: Si os [lo] dijere, no creeréis;
68 А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
68 Y también si [os] preguntare, no me responderéis, ni [me] soltaréis:
69 Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
69 Mas después de ahora el Hijo del hombre se asentará á la diestra de la potencia de Dios.
70 Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
70 Y dijeron todos: ¿Luego tú eres Hijo de Dios? Y él les dijo: Vosotros decís que yo soy.
71 А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
71 Entonces ellos dijeron: ¿Qué más testimonio deseamos? porque nosotros [lo] hemos oído de su boca.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
Places
Gethsemane
Gethsemane ('oil press') was a garden on the lower Mount of Olives. Jesus prayed here on the night of his arrest; ancient olive trees still grow on the traditional site.
Cited in the guide: Matthew 26:36; Mark 14:32; Luke 22:44
Mount of Olives
Rising ~2,700 ft just east of the Old City, the Mount of Olives is where Jesus gave the Olivet Discourse, prayed in Gethsemane on its slope, and ascended near Bethany.
Cited in the guide: Zechariah 14:4; Luke 22:39; Acts 1:12
Cross references (69)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Exodus 12:6–23; Leviticus 23:5–6; Mark 14:1–2; Matthew 26:2–5; John 11:55–57
- 2 John 11:47–53; Matthew 12:14; Luke 19:47–48; Matthew 21:45–46; Luke 20:19
- 3 John 13:2; Mark 14:10–11; John 13:18; John 13:26–27; Psalm 55:12–14
- 4 Acts 5:24; Acts 4:1; Acts 5:26; Matthew 26:14; Mark 14:10–11
- 5 Zechariah 11:12–13; Matthew 26:15–16; Matthew 27:3–5; Acts 1:18; 1 Timothy 6:9–10
- 6 Matthew 26:5; Mark 14:2
- 7 Exodus 12:18; Mark 14:12–16; Exodus 12:6; 1 Corinthians 5:7; Luke 22:1
- 8 Mark 14:13–16; Acts 3:11; Acts 4:13; Luke 1:6; Acts 3:1
- 10 Acts 8:26–29; John 16:4; 1 Samuel 10:2–7; Matthew 26:18–19; Luke 19:29–40
- 11 John 11:28; Revelation 3:20; Luke 19:5; Luke 19:34; Matthew 21:3
- 12 Acts 1:13; Acts 16:14–15; Acts 20:8; John 2:25; John 21:17
- 13 Luke 21:33; Luke 19:32; Hebrews 11:8; John 2:5
- 14 Matthew 26:20; Mark 14:17; Deuteronomy 16:6–7; Mark 6:30
- 15 Luke 12:50; John 4:34; John 13:1; John 17:1
- 16 Luke 14:15; Revelation 19:9; Luke 22:30; 1 Corinthians 5:7–8; John 6:50–58
- 17 Psalm 116:13; Luke 22:19; 1 Timothy 4:4–5; Deuteronomy 8:10; Luke 9:16
- 18 Matthew 26:29; Isaiah 55:1; Luke 22:16; Mark 14:25; Luke 21:31
- 19 1 Corinthians 11:23–29; 1 Corinthians 10:16; Mark 14:22–24; Luke 22:20; Matthew 26:26–28
- 20 Matthew 26:28; 1 Corinthians 11:25; Zechariah 9:11; Exodus 24:8; Hebrews 13:20
- 21 Psalm 41:9; John 13:26; John 13:21–22; John 13:18–19; Mark 14:18–21
- 22 Acts 2:23; Psalm 109:6–15; Luke 24:25–27; Psalm 55:12–15; Luke 24:46
- 23 John 13:22–25; Matthew 26:22; Mark 14:19
- 24 Luke 9:46; Mark 9:34; Matthew 20:20–24; Mark 10:37–41; Philippians 2:3–5
- 25 Matthew 20:25–28; Mark 10:41–45
- 26 1 Peter 5:5; 1 Peter 5:3; Mark 9:35; Matthew 18:3–5; Matthew 23:8–12
- 27 Matthew 20:28; Luke 12:37; John 13:5–16; 2 Corinthians 8:9; Luke 17:7–9
- 28 Hebrews 4:15; Hebrews 2:18; Acts 1:25; Matthew 24:13; Matthew 19:28–29
- 29 Matthew 25:34; 2 Timothy 2:12; James 2:5; Matthew 24:47; Matthew 28:18
- 30 Matthew 19:28; Matthew 8:11; Revelation 2:26–27; Revelation 3:21; Luke 12:37
- 31 1 Peter 5:8; Zechariah 3:1; Job 1:6–12; Revelation 12:10; Job 2:1–6
- 32 John 21:15–17; 1 Peter 5:8–10; John 17:9–11; Romans 8:34; 2 Corinthians 1:4–6
- 33 Mark 14:31; Matthew 26:33–35; John 13:36–37; Mark 14:29; Matthew 20:22
- 34 John 13:38; Matthew 26:34; Mark 14:30; Mark 14:71–72; Matthew 26:74
- 35 Matthew 10:9–10; Luke 10:4; Luke 9:3; Psalm 37:3; Psalm 23:1
- 37 Isaiah 53:12; Luke 23:32; 2 Corinthians 5:21; Galatians 3:13; Acts 13:27–29
- 38 2 Corinthians 10:3–4; Matthew 26:52–54; Ephesians 6:10–18; Luke 22:49; 1 Thessalonians 5:8
- 39 Luke 21:37; Matthew 21:1; John 18:1–2; Mark 14:32–34; Matthew 26:30
- 40 Matthew 6:13; Luke 22:46; Matthew 26:36–46; 1 Peter 5:8–9; 2 Corinthians 12:7–10
- 41 Matthew 26:39; Mark 14:35; Luke 18:11
- 42 John 12:27–28; Matthew 26:39; Matthew 26:42; Mark 14:36; Psalm 40:8
- 43 Matthew 4:11; Psalm 91:11–12; Matthew 26:53; Hebrews 1:14; 1 Timothy 3:16
- 44 Lamentations 1:12; Hebrews 5:7; Psalm 22:12–21; Romans 8:32; Psalm 130:1–2
- 45 Mark 14:40–41; Matthew 26:43; Matthew 26:40; Mark 14:37
- 46 Luke 22:40; Jonah 1:6; Luke 21:34–36; Proverbs 6:4–11
- 47 Mark 14:41–50; Matthew 26:45–56; John 18:2–11; Mark 14:10; Luke 22:3–6
- 48 2 Samuel 20:9–10; Mark 14:44–46; Proverbs 27:6; Matthew 26:48–50; Psalm 55:21
- 49 Luke 22:38
- 50 John 18:10–11; Mark 14:47; Romans 12:19; Matthew 26:51–54; 2 Corinthians 10:4
- 51 Romans 12:21; 2 Corinthians 10:1; 1 Peter 2:21–23; John 17:12; John 18:8–9
- 52 Luke 22:4; Matthew 26:55; Acts 5:26; John 17:12; Mark 14:48–49
- 53 Ephesians 6:12; Acts 26:18; Colossians 1:13; John 16:20–22; John 12:27
- 54 Mark 14:53–54; Matthew 26:57–58; John 18:12–17; 2 Chronicles 32:31; John 18:24
- 55 Psalm 26:4–5; 2 Corinthians 6:15–17; Psalm 28:3; Matthew 26:69–75; Proverbs 9:6
- 56 John 18:17; Mark 14:6; Matthew 26:69; Mark 14:17; Mark 14:66–68
- 57 2 Timothy 2:10–12; 1 John 1:9; John 18:27; John 18:25; Matthew 10:33
- 58 Mark 14:69–70; Matthew 26:71–72; John 18:25
- 59 John 18:26–27; Matthew 26:73–74; Mark 14:69–70
- 60 John 18:27; Matthew 26:74–75; Mark 14:71–72; Luke 22:34
- 61 Luke 22:34; Isaiah 57:15–18; Ezekiel 36:31–32; Jeremiah 31:18–20; Ezekiel 16:63
- 62 1 Corinthians 10:12; Matthew 26:75; Ezekiel 7:16; Psalm 38:18; Psalm 130:1–4
- 63 John 18:22; Psalm 35:15–16; Matthew 26:59–68; Isaiah 49:7; Job 16:9–10
- 64 Judges 16:25; Judges 16:21
- 65 Acts 26:11; Matthew 27:39; 1 Timothy 1:13–14; Luke 12:10; Matthew 12:31–32
- 66 Matthew 27:1; Mark 15:1; Acts 22:5; Matthew 5:22; Acts 4:25–28
- 67 Mark 14:61–66; Matthew 26:63–68; Luke 16:31; John 5:39–47; John 12:37–43
- 68 Luke 20:41–44; Luke 20:3–7
- 69 Psalm 110:1; Daniel 7:13–14; Mark 16:19; Hebrews 1:3; Ephesians 1:20–23
- 70 Luke 23:3; John 18:37; Mark 15:2; Matthew 26:64; Matthew 27:11
- 71 Matthew 26:65–66; Mark 14:63–64
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
Why does my Bible say something different?
- Luke 22:43–44: the angel and the sweat like drops of blood
In Gethsemane an angel strengthens Christ, and in his agony his sweat falls “as it were great drops of blood.” These two verses are missing from some of the most important early manuscripts but are present in others, and they were quoted by St Justin and St Irenaeus in the second century. The Orthodox Church reads them as part of Luke. Scholars are divided on whether Luke wrote them.
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
For the apostles, in the memoirs composed by them, which are called Gospels, have thus delivered unto us what was enjoined upon them; that Jesus took bread, and when He had given thanks, said, "This do ye in remembrance of Me, this is My body;" and that, after the same manner, having taken the cup and given thanks, He said, …
… hard-heartedness of the Jews moved Him to sorrowful indignation, that He said, "I am glad for your sakes, to the intent ye may believe," that when about to raise Lazarus He even shed tears, that He earnestly desired to eat the passover with His disciples, that as His passion drew near His soul was sorrowful, these emotions are certainly not …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
Of this accordingly He quite speaks out to them afterwards, "Lacked ye anything, when I sent you naked and unshod?" He did not at once say, "Provide not," but when He had said, "Cleanse the lepers, cast out devils," then He said, "Provide nothing; freely ye have received, freely give;" by His way of ordering things consulting at once for …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
Hail, Master; yet he was betraying his Master to death; he was not abashed at His warning, when He said, Judas, betrayest than the Son of Man with a kiss?
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
… explain why it is said in the Gospel by the Lord Himself to the disciples, "Behold, Satan hath desired to have you, that he may sift you as wheat;" and He says to Peter, "But I have prayed for thee, that thy faith fail not." And when they explain this to me, they explain to themselves at the same time …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)