Matthew 26 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

261 И кад сврши Исус речи ове, рече ученицима својим: 2 Знате да ће до два дана бити пасха, и Сина човечијег предаће да се разапне. 3 Тада скупише се главари свештенички и књижевници и старешине народне у двор поглавара свештеничког по имену Кајафе; 4 и световаше се како би Исуса из преваре ухватили и убили. 5 И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио. 6 А кад Исус беше у Витанији у кући Симона губавог, 7 приступи к Њему жена са скленицом мира многоценог, и изли на главу Његову кад сеђаше за трпезом. 8 А кад видеше то ученици Његови, расрдише се говорећи: Зашто се чини таква штета? 9 Јер се могло ово продати скупо и новци дати сиромасима. 10 А кад разуме Исус, рече им: Шта сметате жену? Она учини добро дело на мени. 11 Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда. 12 А она изливши миро ово на тело моје за укоп ме приготови. 13 Заиста вам кажем: где се год успроповеда ово јеванђеље по свему свету, казаће се и то за спомен њен што учини она. 14 Тада један од дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде ка главарима свештеничким, 15 и рече: Шта ћете ми дати да вам га издам? А они му обрекоше тридесет сребрника. 16 И отада тражаше згоду да Га изда. 17 А у први дан пресних хлебова приступише ученици к Исусу говорећи: Где ћеш да ти зготовимо пасху да једеш? 18 А Он рече: Идите у град к томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: време је моје близу, у тебе ћу да учиним пасху с ученицима својим. 19 И учинише ученици како им заповеди Исус, и уготовише пасху. 20 А кад би увече, седе за трпезу са дванаесторицом. 21 И кад јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један између вас издаће ме. 22 И забринувши се врло почеше сваки говорити Му: Да нисам ја, Господе? 23 А Он одговарајући рече: Који умочи са мном руку у зделу онај ће ме издати. 24 Син човечији дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечијег; боље би му било да се није ни родио онај човек. 25 А Јуда, издајник Његов, одговарајући рече: Да нисам ја, рави? Рече му: Ти каза. 26 И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје. 27 И узе чашу и давши хвалу даде им говорећи: Пијте из ње сви; 28 јер је ово крв моја новог завета која ће се пролити за многе ради отпуштења греха. 29 Кажем вам пак да нећу одсад пити од овог рода виноградског до оног дана кад ћу пити с вама новог у царству Оца свог. 30 И отпојавши хвалу изиђоше на гору маслинску. 31 Тада рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер у писму стоји: Ударићу пастира и овце од стада разбежаће се. 32 А по васкрсењу свом ја идем пред вама у Галилеју. 33 А Петар рече Му: Ако се и сви саблазне о тебе ја се нећу никад саблазнити. 34 Рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. 35 Рече Њему Петар: Да бих знао и умрети с Тобом нећу Те се одрећи. Тако и сви ученици рекоше. 36 Тада дође Исус с њима у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Седите ту док ја идем тамо да се помолим Богу. 37 И узевши Петра и оба сина Зеведејева забрину се и поче тужити. 38 Тада рече им Исус: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите са мном. 39 И отишавши мало паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој! Ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како Ти. 40 И дошавши к ученицима нађе их где спавају, и рече Петру: Зар не могосте један час постражити са мном? 41 Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо. 42 Опет по други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој! Ако ме не може чаша ова мимоићи да је не пијем, нека буде воља Твоја. 43 И дошавши нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале. 44 И оставивши их отиде опет и трећи пут те се помоли говорећи оне исте речи. 45 Тада дође к ученицима својим и рече им: Једнако спавате и почивате; ево се приближи час, и Син човечији предаје се у руке грешника. 46 Устаните да идемо; ево се приближи издајник мој. 47 И док Он још тако говораше, гле, Јуда, један од дванаесторице, дође, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и старешина народних. 48 А издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је; држите га. 49 И одмах приступивши к Исусу рече: Здраво, рави! И целива Га. 50 А Исус рече му: Пријатељу! Шта ћеш ти овде? Тада приступивши дигоше руке на Исуса и ухватише Га. 51 И гле, један од оних што беху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо. 52 Тада рече му Исус: Врати нож свој на место његово; јер сви који се маше за нож од ножа ће изгинути. 53 Или мислиш ти да ја не могу сад умолити Оца свог да ми пошаље више од дванаест легеона анђела? 54 Али како би се испунило шта стоји у писму да ово треба да буде? 55 У тај час рече Исус људима: Као на хајдука изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас седео учећи у цркви, и не ухватисте ме. 56 А ово све би да се збуду писма пророчка. Тада ученици сви оставише Га, и побегоше. 57 И они што ухватише Исуса одведоше Га поглавару свештеничком, Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше. 58 А Петар иђаше за Њим издалека до двора поглавара свештеничког и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак. 59 А главари свештенички и старешине и сав сабор тражаху лажна сведочанства на Исуса да би Га убили; 60 и не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока, 61 и рекоше: Он је казао: Ја могу развалити цркву Божју и за три дана начинити је. 62 И уставши поглавар свештенички рече Му: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче? 63 А Исус је ћутао. И поглавар свештенички одговарајући рече Му: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос син Божји? 64 Рече му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: одселе ћете видети Сина човечијег где седи с десне стране силе и иде на облацима небеским. 65 Тада поглавар свештенички раздре хаљине своје говорећи: Хули на Бога; шта нам требају више сведоци? Ево сад чусте хулу његову. 66 Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је смрт. 67 Тада пљунуше Му у лице, и ударише Га по лицу, а једни Му даше и приушке 68 говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари? 69 А Петар сеђаше напољу на двору, и приступи к њему једна слушкиња говорећи: и ти си био с Исусом Галилејцем. 70 А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш. 71 А кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што беху онде: и овај беше са Исусом Назарећанином. 72 Он опет одрече се клетвом: Не знам тог човека. 73 А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје. 74 Тада се поче клети и преклињати да не зна тог човека. И одмах запева петао. 75 И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: Док петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. И изашавши напоље плака горко.