Marcos 6 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

61 I izađe odande, i dođe na svoju postojbinu; i za Njim idoše učenici Njegovi. 2 I kad dođe subota, poče učiti u zbornici. I mnogi koji slušahu, divljahu se govoreći: Otkud ovome to? I kakva mu je premudrost dana? I čudesa takva rukama njegovim čine se? 3 Nije li ovo drvodelja, sin Marijin, a brat Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov? I nisu li sestre njegove ovde među nama? I sablažnjavahu se o Njega. 4 A Isus reče im: Nigde nije prorok bez časti do na postojbini svojoj i u rodu i u domu svom. 5 I ne mogaše onde ni jedno čudo da učini, osim što malo bolesnika isceli metnuvši na njih ruke. 6 I čudio se neverstvu njihovom. I iđaše po okolnim selima i učaše. 7 I dozva dvanaestoricu, i poče ih slati dva i dva, i davaše im vlast nad duhovima nečistim. 8 I zapovedi im da ništa ne uzimaju na put osim jednog štapa: ni torbe ni hleba ni novaca u pojasu; 9 nego obuveni u opanke, i ne oblačeći dve haljine. 10 I reče im: Gde uđete u dom onde ostanite dok ne izađete odande. 11 I ako vas ko ne primi i ne posluša vas, izlazeći odande otresite prah s nogu svojih za svedočanstvo njima. Zaista vam kažem: lakše će biti Sodomu i Gomoru u dan strašnog suda nego gradu onom. 12 I otišavši propovedahu da se treba kajati; 13 i đavole mnoge izgonjahu; i mazahu uljem mnoge bolesnike; i isceljivahu. 14 I začu car Irod za Isusa (jer Njegovo ime beše se razglasilo), i reče: Jovan krstitelj iz mrtvih usta, zato čini čudesa. 15 Drugi govorahu: To je Ilija. A drugi govorahu: To je prorok ili kao koji od proroka. 16 A kad ču Irod, reče: To je Jovan koga sam ja posekao, on usta iz mrtvih. 17 Jer ovaj Irod posla te uhvatiše Jovana, i svezavši baci ga u tamnicu Irodijade radi, žene Filipa brata svog, jer se oženi njom. 18 Jer Jovan govoraše Irodu: Ne možeš ti imati žene brata svog. 19 A Irodijada rasrdi se na njega, i htede da ga ubije, ali ne mogaše. 20 Jer se Irod bojaše Jovana znajući ga da je čovek pravedan i svet, i čuvaše ga; i mnogo koješta činjaše kako mu on reče, i rado ga slušaše. 21 I dogodi se dan zgodan, kad Irod na dan svog rođenja davaše večeru knezovima svojim i vojvodama i starešinama galilejskim. 22 I ušavši kći Irodijadina i igravši i ugodivši Irodu i gostima njegovim reče car devojci: Išti u mene šta god hoćeš, i daću ti. 23 I zakle joj se: Šta god zaišteš u mene daću ti, da bi bilo i do pola carstva mog. 24 A ona izašavši reče materi svojoj: Šta ću iskati? A ona reče: Glavu Jovana krstitelja. 25 I odmah ušavši brzo k caru zaiska govoreći: Hoću da mi daš, sad na krugu, glavu Jovana krstitelja. 26 I zabrinu se car, ali kletve radi i gostiju svojih ne hte joj odreći. 27 I odmah posla car dželata, i zapovedi da donese glavu njegovu. 28 A on otišavši poseče ga u tamnici, i donese glavu njegovu na krugu, i dade devojci, a devojka dade je materi svojoj. 29 I čuvši učenici njegovi dođoše i uzeše telo njegovo, i metnuše ga u grob. 30 I skupiše se apostoli k Isusu, i javiše Mu sve i šta učiniše i šta ljude naučiše. 31 I reče im: Dođite vi sami nasamo, i počinite malo. Jer ih beše mnogo koji dolaze i odlaze, i ne imahu kad ni jesti. 32 I odoše na lađi u pusto mesto sami. 33 I videše ih ljudi kad iđahu, i poznaše ih mnogi, i pešice iz svih gradova stecahu se onamo, i prestigoše ih, i skupiše se oko Njega. 34 I izašavši Isus vide narod mnogi, i sažali Mu se, jer behu kao ovce bez pastira; i poče ih učiti mnogo. 35 I kad bi već pred noć, pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Pusto je mesto, a već je kasno; 36 otpusti ih neka idu u okolna sela i palanke da kupe sebi hleba; jer nemaju šta jesti. 37 A On odgovarajući reče im: Dajte im vi neka jedu. A oni rekoše: Jedino da idemo da kupimo za dvesta groša hleba, pa da im damo da jedu? 38 A On im reče: Koliko hlebova imate? Idite i vidite. I videvši rekoše: Pet hlebova i dve ribe. 39 I zapovedi im da ih posade sve na gomile po zelenoj travi. 40 I posadiše se na gomile po sto i po pedeset. 41 I uzevši onih pet hlebova i dve ribe pogleda na nebo, i blagoslovi, pa prelomi hlebove, i dade učenicima svojim da metnu ispred njih; i one dve ribe razdeli svima. 42 I jedoše svi, i nasitiše se. 43 I nakupiše komada dvanaest kotarica punih i od riba. 44 A beše onih što su jeli hlebove oko pet hiljada ljudi. 45 I odmah natera učenike svoje da uđu u lađu i da idu napred na one strane u Vitsaidu dok On otpusti narod. 46 I otpustivši ih ode na goru da se pomoli Bogu. 47 I uveče beše lađa nasred mora, a On sam na zemlji. 48 I vide ih gde se muče veslajući: jer im beše protivan vetar. I oko četvrte straže noćne dođe k njima idući po moru; i htede da ih mimoiđe. 49 A oni videvši Ga gde ide po moru mišljahu da je utvara, i povikaše; 50 jer Ga svi videše i poplašiše se. I odmah progovori s njima, i reče im: Ne bojte se, ja sam, ne plašite se. 51 I uđe k njima u lađu, i utoli vetar; i vrlo se uplašiše, i divljahu se. 52 Jer ih ne naučiše hlebovi; jer se beše srce njihovo okamenilo. 53 I prešavši dođoše u zemlju genisaretsku; i stadoše u kraj. 54 I kad izađoše iz lađe, odmah Ga poznaše ljudi. 55 I optrčavši sav onaj kraj, počeše na odrima donositi bolesnike gde su čuli da je On. 56 I kud god iđaše u sela ili u gradove ili u palanke, na raskršćima metahu bolesnike i moljahu Ga da se barem skuta od haljine Njegove dotaknu: i ozdravljahu svi koji Ga se doticahu.