Hebreos · Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

Hebreos 9 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

Sobre DK

Traductor individual
AT: Texto masorético (hebreo) (no verificado)
NT: Textus Receptus
Protestante (66 libros)
Formal (palabra por palabra)
1868
Dominio público

Audio: Reina-Valera Antigua (RVA), leído por Joyfull · Sobre las grabaciones

Notas sobre este texto (3)

eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
No deuterocanonical books.
Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).

DK Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

WEB World English Bible (clásica, con deuterocanónicos)

1 Тако и први завет имаше правду богомољства и светињу земаљску.

1 Now indeed even the first covenant had ordinances of divine service and an earthly sanctuary.

2 Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња.

2 For a tabernacle was prepared. In the first part were the lamp stand, the table, and the show bread, which is called the Holy Place.

3 А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама,

3 After the second veil was the tabernacle which is called the Holy of Holies,

4 која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета.

4 having a golden altar of incense and the ark of the covenant overlaid on all sides with gold, in which was a golden pot holding the manna, Aaron’s rod that budded, and the tablets of the covenant;

5 А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом.

5 and above it cherubim of glory overshadowing the mercy seat, of which things we can’t speak now in detail.

6 А кад ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију.

6 Now these things having been thus prepared, the priests go in continually into the first tabernacle, accomplishing the services,

7 А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања.

7 but into the second the high priest alone, once in the year, not without blood, which he offers for himself and for the errors of the people.

8 Овим показиваше Дух Свети да се још није отворио пут светих, докле прва скинија стоји;

8 The Holy Spirit is indicating this, that the way into the Holy Place wasn’t yet revealed while the first tabernacle was still standing.

9 која остаде прилика за садашње време, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савести оног који служи.

9 This is a symbol of the present age, where gifts and sacrifices are offered that are incapable, concerning the conscience, of making the worshiper perfect,

10 Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тела, које је постављено до времена поправљења.

10 being only (with foods and drinks and various washings) fleshly ordinances, imposed until a time of reformation.

11 Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овог створења,

11 But Christ having come as a high priest of the coming good things, through the greater and more perfect tabernacle, not made with hands, that is to say, not of this creation,

12 ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вечни откуп.

12 nor yet through the blood of goats and calves, but through his own blood, entered in once for all into the Holy Place, having obtained eternal redemption.

13 Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту;

13 For if the blood of goats and bulls, and the ashes of a heifer sprinkling those who have been defiled, sanctify to the cleanness of the flesh,

14 а камоли неће крв Христа, који Духом Светим себе принесе без кривице Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу Живом и Истинитом?

14 how much more will the blood of Christ, who through the eternal Spirit offered himself without defect to God, cleanse your conscience from dead works to serve the living God?

15 И зато је новом завету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првом завету, обећање вечног наследства приме звани.

15 For this reason he is the mediator of a new covenant, since a death has occurred for the redemption of the transgressions that were under the first covenant, that those who have been called may receive the promise of the eternal inheritance.

16 Јер где је завет ваља да буде и смрт оног који чини завет.

16 For where a last will and testament is, there must of necessity be the death of him who made it.

17 Јер је завет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио.

17 For a will is in force where there has been death, for it is never in force while he who made it lives.

18 Јер ни први није утврђен без крви.

18 Therefore even the first covenant has not been dedicated without blood.

19 Јер кад Мојсије изговори све заповести по закону свом народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ.

19 For when every commandment had been spoken by Moses to all the people according to the law, he took the blood of the calves and the goats, with water and scarlet wool and hyssop, and sprinkled both the book itself and all the people,

20 Говорећи: Ово је крв завета који Бог начини с вама.

20 saying, “This is the blood of the covenant which God has commanded you.”

21 А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу.

21 He sprinkled the tabernacle and all the vessels of the ministry in the same way with the blood.

22 И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви не бива опроштење.

22 According to the law, nearly everything is cleansed with blood, and apart from shedding of blood there is no remission.

23 Тако је требало да се обличја небеских овима чисте, а сама небеска бољим жртвама од ових.

23 It was necessary therefore that the copies of the things in the heavens should be cleansed with these, but the heavenly things themselves with better sacrifices than these.

24 Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас;

24 For Christ hasn’t entered into holy places made with hands, which are representations of the true, but into heaven itself, now to appear in the presence of God for us;

25 нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом:

25 nor yet that he should offer himself often, as the high priest enters into the holy place year by year with blood not his own,

26 Иначе би Он морао много пута страдати од постања света; а сад једном на свршетку века јави се да својом жртвом сатре грех.

26 or else he must have suffered often since the foundation of the world. But now once at the end of the ages, he has been revealed to put away sin by the sacrifice of himself.

27 И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд:

27 Inasmuch as it is appointed for men to die once, and after this, judgment,

28 Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ће се јавити без греха на спасење онима који Га чекају.

28 so Christ also, having been offered once to bear the sins of many, will appear a second time, not to deal with sin, but to save those who are eagerly waiting for him.

Referencias cruzadas (28)

Pasajes relacionados con cada versículo, del Treasury of Scripture Knowledge, tal como los reúnen y ordenan los lectores de OpenBible.info.

Referencias cruzadas: OpenBible.info (CC BY), tomadas sobre todo del Treasury of Scripture Knowledge (dominio público). · Fuentes y licencias

Lo que dijeron los Padres

Pasajes de los Padres de la Iglesia que comentan o citan este capítulo, tal como aparecen en la edición de Schaff (traducciones inglesas del siglo XIX, de dominio público). Los textos están en inglés.

Cómo se eligieron

«Comentario» es el comienzo de una homilía o exposición sobre este capítulo (homilías de san Juan Crisóstomo; tratados, sermones y comentarios a los Salmos de san Agustín). «Cita» es una frase en la que las notas de la propia edición identifican la cita de un versículo de este capítulo; solo se conserva si el texto coincide con el versículo. Solo se usan obras de autoría segura. Los Salmos siguen la numeración hebrea (Agustín usa la de los Setenta: su Salmo 50 es aquí el 51).

Comentario 9:1 John Chrysostom, Homilies on Hebrews (Homily XV)
He has shown from the Priest, from the Priesthood, from the Covenant, that that [dispensation] was to have an end. From this point he shows it from the fashion of the tabernacle itself. How?
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 14 (1889)
Cita 9:15 Augustine of Hippo, The City of God (Book XVII, Chapter 4)
"And the Lord," he saith, "will seek Him a man," meaning either David or the Mediator of the New Testament, who was figured in the chrism with which David also and his offspring was anointed.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
Cita 9:19 Cyril of Jerusalem, Catechetical Lectures (Lecture III)
After the flood, a covenant was made with Noah: a covenant for Israel from Mount Sinai, but with water, and scarlet wool, and hyssop.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
Cita 9:11 Cyril of Jerusalem, Catechetical Lectures (Lecture X)
This is Jesus Christ who came a High-Priest of the good things to come; who for the bountifulness of His Godhead imparted His own title to us all.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)

Antiguo Testamento

Nuevo Testamento

En nuestra biblioteca

Lo que dijeron los Padres