Éxodo 12 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

121 И рече Господ Мојсију и Арону у земљи мисирској говорећи: 2 Овај месец да вам је почетак месецима, да вам је први месец у години. 3 Кажите свему збору Израиљевом и реците: Десетог дана овог месеца сваки нека узме јагње или јаре, по породицама, по једно на дом; 4 ако ли је дом мали за јагње или јаре, нека узме к себи суседа, који му је најближи, с онолико душа колико треба да могу појести јагње или јаре. 5 А јагње или јаре да вам буде здраво, мушко, од године; између оваца или између коза узмите. 6 И чувајте га до четрнаестог дана овог месеца, а тада савколики збор Израиљев нека га закоље увече. 7 И нека узму крви од њега и покропе оба довратка и горњи праг на кућама у којима ће га јести. 8 И нека једу месо исте ноћи, на ватри печено, с хлебом пресним и са зељем горким нека једу. 9 Немојте јести сирово ни у води кувано, него на ватри печено, с главом и с ногама и с дробом. 10 И ништа немојте оставити до јутра; ако ли би шта остало до јутра, спалите на ватри. 11 А овако једите: опасани, обућа да вам је на ногу и штап у руци, и једите хитно, јер је пролазак Господњи. 12 Јер ћу проћи по земљи мисирској ту ноћ, и побићу све првенце у земљи мисирској од човека до живинчета, и судићу свим боговима мисирским, ја Господ. 13 А крв она биће вам знак на кућама, у којима ћете бити; и кад видим крв, проћи ћу вас, те неће бити међу вама помора, кад станем убијати по земљи мисирској. 14 И тај ће вам дан бити за спомен, и празноваћете га Господу од колена до колена; празнујте га законом вечним. 15 Седам дана једите хлебове пресне, и првог дана уклоните квасац из кућа својих; јер ко би год јео шта с квасцем од првог дана до седмог, истребиће се она душа из Израиља. 16 Први дан биће свети сабор; тако и седми дан имаћете свети сабор; никакав посао да се не ради у те дане, осим шта треба за јело свакој души, то ћете само готовити. 17 И држите дан пресних хлебова, јер у тај дан изведох војске ваше из земље мисирске; држите тај дан од колена до колена законом вечним. 18 Првог месеца четрнаести дан увече почните јести пресне хлебове па до двадесет првог дана истог месеца увече. 19 За седам дана да се не нађе квасца у кућама вашим; јер ко би год јео шта с квасцем, истребиће се она душа из збора Израиљевог, био дошљак или рођен у земљи. 20 Ништа с квасцем немојте јести, него једите хлеб пресан по свим становима својим. 21 И сазва Мојсије све старешине израиљске, и рече им: Изберите и узмите себи јагње или јаре по породицама својим, и закољите пасху. 22 И узмите киту исопа и замочите је у крв, која ће бити у здели, и покропите горњи праг и оба довратка крвљу, која ће бити у здели, и ниједан од вас да не излази на врата кућна до јутра. 23 Јер ће изаћи Господ да бије Мисир, па кад види крв на горњем прагу и на оба довратка, проћи ће Господ мимо она врата, и неће дати крвнику да уђе у куће ваше да убија. 24 И држите ово као закон теби и синовима твојим довека. 25 И кад дођете у земљу коју ће вам дати Господ, као што је казао, држите ову службу. 26 И кад вам кажу синови ваши: Каква вам је то служба? 27 Реците: Ово је жртва за пролазак Господњи, кад прође куће синова Израиљевих у Мисиру убијајући Мисирце, а домове наше сачува. Тада народ сави главу и поклони се. 28 И отидоше и учинише синови Израиљеви, како заповеди Господ преко Мојсија и Арона, тако учинише. 29 А око поноћи поби Господ све првенце у земљи мисирској од првенца Фараоновог који хтеде седети на престолу његовом до првенца сужња у тамници, и шта год беше првенац од стоке. 30 Тада уста Фараон оне ноћи, он и све слуге његове и сви Мисирци, и би вика велика у Мисиру, јер не беше куће у којој не би мртваца. 31 И дозва Мојсија и Арона по ноћи и рече: Устајте, идите из народа мог и ви и синови Израиљеви, и отидите, послужите Господу, као што говористе. 32 Узмите и овце своје и говеда своја, као што говористе, и идите, па и мене благословите. 33 И Мисирци наваљиваху на народ да брже иду из земље, јер говораху: Изгибосмо сви. 34 И народ узе тесто своје још неускисло, умотавши га у хаљине своје, на рамена своја. 35 И учинише синови Израиљеви по заповести Мојсијевој, и заискаше у Мисираца накита сребрних и накита златних и хаљина. 36 И Господ учини, те народ нађе љубав у Мисираца, те им дадоше; тако опленише Мисирце. 37 И отидоше синови Израиљеви из Рамесе у Сохот, око шест стотина хиљада пешака, самих људи осим деце. 38 И других људи много отиде с њима, и стоке ситне и крупне врло много. 39 И од теста које изнесоше из Мисира испекоше погаче пресне, јер не беше ускисло кад их потераше Мисирци, те не могаше оклевати, нити спремише себи брашњенице. 40 А бавише се синови Израиљеви у Мисиру четири стотине и тридесет година. 41 И кад се наврши четири стотине и тридесет година, у исти дан изађоше све војске Господње из земље мисирске. 42 Та се ноћ светкује Господу, у коју их изведе из Мисира; то је ноћ Господња, коју треба да светкују синови Израиљеви од колена на колено. 43 И рече Господ Мојсију и Арону: Ово нека буде закон за пасху: ниједан туђин да је не једе; 44 а сваки слуга ваш купљен за новце, кад га обрежете, онда нека је једе. 45 Дошљак или најамник да је не једе. 46 У истој кући да се једе, да не изнесете меса од ње из куће, и кости да јој не преломите. 47 Сав збор Израиљев нека чини тако. 48 Ако би код тебе седео туђин и хтео би светковати пасху Господњу, нека му се обрежу све мушкиње, па онда нека приступи да је светкује, и нека буде као рођен у земљи; а нико необрезан да је не једе. 49 Закон један да је и рођеном у земљи и дошљаку који седи међу вама. 50 И учинише сви синови Израиљеви како заповеди Господ Мојсију и Арону, тако учинише. 51 И тај дан изведе Господ синове Израиљеве из земље мисирске у четама њиховим.