Marcos · Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
Marcos 12 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
Audio: Reina-Valera Antigua (RVA), leído por Joyfull · Sobre las grabaciones
Notas sobre este texto (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
DK Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
RV1909 Reina-Valera 1909
WEB World English Bible (clásica, con deuterocanónicos)
1 И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.
1 Y COMENZÓ á hablarles por parábolas: Plantó un hombre una viña, y la cercó con seto, y cavó un lagar, y edificó una torre, y la arrendó á labradores, y se partió lejos.
1 He began to speak to them in parables. “A man planted a vineyard, put a hedge around it, dug a pit for the wine press, built a tower, rented it out to a farmer, and went into another country.
2 И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.
2 Y envió un siervo á los labradores, al tiempo, para que tomase de los labradores del fruto de la viña.
2 When it was time, he sent a servant to the farmer to get from the farmer his share of the fruit of the vineyard.
3 А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.
3 Mas ellos, tomándole, le hirieron, y le enviaron vacío.
3 They took him, beat him, and sent him away empty.
4 И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.
4 Y volvió á enviarles otro siervo; mas apedreándole, le hirieron en la cabeza, y volvieron á enviarle afrentado.
4 Again, he sent another servant to them; and they threw stones at him, wounded him in the head, and sent him away shamefully treated.
5 И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.
5 Y volvió á enviar otro, y á aquél mataron; y á otros muchos, hiriendo á unos y matando á otros.
5 Again he sent another, and they killed him, and many others, beating some, and killing some.
6 Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.
6 Teniendo pues aún un hijo suyo amado, enviólo también á ellos el postrero, diciendo: Tendrán en reverencia á mi hijo.
6 Therefore still having one, his beloved son, he sent him last to them, saying, ‘They will respect my son.’
7 А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.
7 Mas aquellos labradores dijeron entre sí: Este es el heredero; venid, matémosle, y la heredad será nuestra.
7 But those farmers said among themselves, ‘This is the heir. Come, let’s kill him, and the inheritance will be ours.’
8 И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.
8 Y prendiéndole, le mataron, y echaron fuera de la viña.
8 They took him, killed him, and cast him out of the vineyard.
9 Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.
9 ¿Qué, pues, hará el señor de la viña? Vendrá, y destruirá á estos labradores, y dará su viña á otros.
9 What therefore will the lord of the vineyard do? He will come and destroy the farmers, and will give the vineyard to others.
10 Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;
10 ¿Ni aun esta Escritura habéis leído: La piedra que desecharon los que edificaban, ésta es puesta por cabeza de esquina;
10 Haven’t you even read this Scripture: ‘The stone which the builders rejected was made the head of the corner.
11 То би од Господа и дивно је у нашим очима?
11 Por el Señor es hecho esto, y es cosa maravillosa en nuestros ojos?
11 This was from the Lord. It is marvelous in our eyes’?”
12 И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.
12 Y procuraban prenderle, porque entendían que decía á ellos aquella parábola; mas temían á la multitud; y dejándole, se fueron.
12 They tried to seize him, but they feared the multitude; for they perceived that he spoke the parable against them. They left him and went away.
13 И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.
13 Y envían á él algunos de los Fariseos y de los Herodianos, para que le sorprendiesen en [alguna] palabra.
13 They sent some of the Pharisees and the Herodians to him, that they might trap him with words.
14 А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?
14 Y viniendo ellos, le dicen: Maestro, sabemos que eres hombre de verdad, y [que] no te cuidas de nadie; porque no miras á la apariencia de hombres, antes con verdad enseñas el camino de Dios: ¿Es lícito dar tributo á César, ó no? ¿Daremos, ó no daremos?
14 When they had come, they asked him, “Teacher, we know that you are honest, and don’t defer to anyone; for you aren’t partial to anyone, but truly teach the way of God. Is it lawful to pay taxes to Caesar, or not?
15 А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим.
15 Entonces él, como entendía la hipocresía de ellos, les dijo: ¿Por qué me tentáis? Traedme la moneda para que la vea.
15 Shall we give, or shall we not give?” But he, knowing their hypocrisy, said to them, “Why do you test me? Bring me a denarius, that I may see it.”
16 А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.
16 Y ellos se la trajeron y les dice: ¿Cúya es esta imagen y esta inscripción? Y ellos le dijeron: De César.
16 They brought it. He said to them, “Whose is this image and inscription?” They said to him, “Caesar’s.”
17 И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.
17 Y respondiendo Jesús, les dijo: Dad lo que es de César á César; y lo que es de Dios, á Dios. Y se maravillaron de ello.
17 Jesus answered them, “Give to Caesar the things that are Caesar’s, and to God the things that are God’s.” They marveled greatly at him.
18 И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:
18 Entonces vienen á él los Saduceos, que dicen que no hay resurrección, y le preguntaron, diciendo:
18 Some Sadducees, who say that there is no resurrection, came to him. They asked him, saying,
19 Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.
19 Maestro, Moisés nos escribió, que si el hermano de alguno muriese, y dejase mujer, y no dejase hijos, que su hermano tome su mujer, y levante linaje á su hermano.
19 “Teacher, Moses wrote to us, ‘If a man’s brother dies and leaves a wife behind him, and leaves no children, that his brother should take his wife and raise up offspring for his brother.’
20 Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.
20 Fueron siete hermanos: y el primero tomó mujer, y muriendo, no dejó simiente;
20 There were seven brothers. The first took a wife, and dying left no offspring.
21 И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.
21 Y la tomó el segundo, y murió, y ni aquél tampoco dejó simiente; y el tercero, de la misma manera.
21 The second took her, and died, leaving no children behind him. The third likewise;
22 И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.
22 Y la tomaron los siete, y tampoco dejaron simiente: á la postre murió también la mujer.
22 and the seven took her and left no children. Last of all the woman also died.
23 О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.
23 En la resurrección, pues, cuando resucitaren, ¿de cuál de ellos será mujer? porque los siete la tuvieron por mujer.
23 In the resurrection, when they rise, whose wife will she be of them? For the seven had her as a wife.”
24 И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?
24 Entonces respondiendo Jesús, les dice: ¿No erráis por eso, porque no sabéis las Escrituras, ni la potencia de Dios?
24 Jesus answered them, “Isn’t this because you are mistaken, not knowing the Scriptures nor the power of God?
25 Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.
25 Porque cuando resucitarán de los muertos, ni se casarán, ni serán dados en casamiento, mas son como los ángeles que [están] en los cielos.
25 For when they will rise from the dead, they neither marry nor are given in marriage, but are like angels in heaven.
26 А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?
26 Y de que los muertos hayan de resucitar, ¿no habéis leído en el libro de Moisés cómo le habló Dios en la zarza, diciendo: Yo [soy] el Dios de Abraham, y el Dios de Isaac, y el Dios de Jacob?
26 But about the dead, that they are raised, haven’t you read in the book of Moses about the Bush, how God spoke to him, saying, ‘I am the God of Abraham, the God of Isaac, and the God of Jacob’?
27 Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.
27 No es Dios de muertos, mas Dios de vivos; así que vosotros mucho erráis.
27 He is not the God of the dead, but of the living. You are therefore badly mistaken.”
28 И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?
28 Y llegándose uno de los escribas, que los había oído disputar, y sabía que les había respondido bien, le preguntó: ¿Cuál es el primer mandamiento de todos?
28 One of the scribes came and heard them questioning together, and knowing that he had answered them well, asked him, “Which commandment is the greatest of all?”
29 А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;
29 Y Jesús le respondió: El primer mandamiento de todos es: Oye, Israel, el Señor nuestro Dios, el Señor uno es.
29 Jesus answered, “The greatest is: ‘Hear, Israel, the Lord our God, the Lord is one.
30 и љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.
30 Amarás pues al Señor tu Dios de todo tu corazón, y de toda tu alma, y de toda tu mente, y de todas tus fuerzas; este es el principal mandamiento.
30 You shall love the Lord your God with all your heart, with all your soul, with all your mind, and with all your strength.’ This is the first commandment.
31 И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.
31 Y el segundo es semejante á él: Amarás á tu prójimo como á ti mismo. No hay otro mandamiento mayor que éstos.
31 The second is like this: ‘You shall love your neighbor as yourself.’ There is no other commandment greater than these.”
32 И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;
32 Entonces el escriba le dijo: Bien, Maestro, verdad has dicho, que uno es Dios, y no hay otro fuera de él;
32 The scribe said to him, “Truly, teacher, you have said well that he is one, and there is none other but he;
33 и љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.
33 Y que amarle de todo corazón, y de todo entendimiento, y de toda el alma, y de todas las fuerzas, y amar al prójimo como á sí mismo, más es que todos los holocaustos y sacrificios.
33 and to love him with all the heart, with all the understanding, all the soul, and with all the strength, and to love his neighbor as himself, is more important than all whole burnt offerings and sacrifices.”
34 А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.
34 Jesús entonces, viendo que había respondido sabiamente, le dice: No estás lejos del reino de Dios. Y ya ninguno osaba preguntarle.
34 When Jesus saw that he answered wisely, he said to him, “You are not far from God’s Kingdom.” No one dared ask him any question after that.
35 И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
35 Y respondiendo Jesús decía, enseñando en el templo: ¿Cómo dicen los escribas que el Cristo es hijo de David?
35 Jesus responded, as he taught in the temple, “How is it that the scribes say that the Christ is the son of David?
36 Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
36 Porque el mismo David dijo por el Espíritu Santo: Dijo el Señor á mi Señor: Siéntate á mi diestra, hasta que ponga tus enemigos por estrado de tus pies.
36 For David himself said in the Holy Spirit, ‘The Lord said to my Lord, “Sit at my right hand, until I make your enemies the footstool of your feet.”’
37 Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.
37 Luego llamándole el mismo David Señor, ¿de dónde, pues, es su hijo? Y los [que eran] del común del pueblo le oían de buena gana.
37 Therefore David himself calls him Lord, so how can he be his son?” The common people heard him gladly.
38 И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,
38 Y les decía en su doctrina: Guardaos de los escribas, que quieren andar con ropas largas, y aman las salutaciones en las plazas,
38 In his teaching he said to them, “Beware of the scribes, who like to walk in long robes, and to get greetings in the marketplaces,
39 и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.
39 Y las primeras sillas en las sinagogas, y los primeros asientos en las cenas;
39 and to get the best seats in the synagogues and the best places at feasts,
40 Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.
40 Que devoran las casas de las viudas, y por pretexto hacen largas oraciones. Estos recibirán mayor juicio.
40 those who devour widows’ houses, and for a pretense make long prayers. These will receive greater condemnation.”
41 И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.
41 Y estando sentado Jesús delante del arca de la ofrenda, miraba cómo el pueblo echaba dinero en el arca: y muchos ricos echaban mucho.
41 Jesus sat down opposite the treasury and saw how the multitude cast money into the treasury. Many who were rich cast in much.
42 И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.
42 Y como vino una viuda pobre, echó dos blancas, que son un maravedí.
42 A poor widow came and she cast in two small brass coins, which equal a quadrans coin.
43 И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.
43 Entonces llamando á sus discípulos, les dice: De cierto os digo que esta viuda pobre echó más que todos los que han echado en el arca:
43 He called his disciples to himself and said to them, “Most certainly I tell you, this poor widow gave more than all those who are giving into the treasury,
44 Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.
44 Porque todos han echado de lo que les sobra; mas ésta, de su pobreza echó todo lo que tenía, todo su alimento.
44 for they all gave out of their abundance, but she, out of her poverty, gave all that she had to live on.”
Referencias cruzadas (39)
Pasajes relacionados con cada versículo, del Treasury of Scripture Knowledge, tal como los reúnen y ordenan los lectores de OpenBible.info.
- 1 Isaías 5:1–4; Marcos 13:34; Cantar de los Cantares 8:11–12; Marcos 4:2; Salmo 80:8–16
- 2 Juan 15:1–8; Hebreos 1:1; Miqueas 7:1; Jeremías 25:4–5; Jeremías 44:4
- 3 2 Crónicas 36:16; Jeremías 26:20–24; Hebreos 11:36–37; Nehemías 9:26; 1 Tesalonicenses 2:15
- 5 Mateo 5:12; Marcos 9:13; Lucas 6:22–23; Jeremías 7:25–28; Mateo 22:6
- 6 Hebreos 1:1–2; Mateo 3:17; Juan 1:34; Salmo 2:12; 1 Juan 5:11–12
- 7 Juan 11:47–50; Hechos 5:28; Mateo 2:3–13; Isaías 49:7; Salmo 2:2–3
- 8 Lucas 20:15; Mateo 21:39; Mateo 21:33; Hebreos 13:11–13
- 9 Romanos 10:20–11:12; Mateo 21:43; Lucas 19:27; Romanos 9:30–33; Jeremías 17:3
- 10 Salmo 118:22–23; Lucas 20:17–18; 1 Pedro 2:7–8; Isaías 28:16; Hechos 4:11–12
- 11 Salmo 118:23; Habacuc 1:5; Hechos 2:32–36; Hechos 3:12–16; Efesios 3:8–11
- 12 Marcos 11:18; Marcos 11:32; Juan 7:30; Juan 7:25; Juan 7:44
- 13 Lucas 20:20–26; Marcos 3:6; Lucas 11:54; Marcos 8:15; Salmo 38:12
- 14 Gálatas 1:10; 2 Corintios 2:17; 2 Corintios 5:11; 2 Corintios 2:2; 2 Corintios 5:16
- 15 Apocalipsis 2:23; Ezequiel 17:2; Mateo 22:18; Hechos 5:9; Hebreos 4:13
- 16 Lucas 20:24–26; Mateo 22:19–22; Apocalipsis 3:12; 2 Timoteo 2:19
- 17 Romanos 13:7; 2 Corintios 5:14–15; 1 Corintios 14:24–25; 1 Pedro 2:17; Hechos 4:19–20
- 18 Mateo 22:23–33; Hechos 4:1–2; 2 Timoteo 2:18; Hechos 23:6–9; Lucas 20:27–40
- 19 Deuteronomio 25:5–10; Rut 1:11–13; Génesis 38:8; Rut 4:5
- 20 Mateo 22:25–28; Lucas 20:29–33
- 24 2 Timoteo 3:15–17; Juan 20:9; Mateo 22:29; Efesios 1:19; Isaías 25:8
- 25 Lucas 20:35–36; Mateo 22:30; 1 Juan 3:2; Hebreos 12:22–23; 1 Corintios 15:42–54
- 26 Éxodo 3:2–6; Lucas 20:37; Génesis 17:7–8; Génesis 33:20; Éxodo 3:16
- 27 Romanos 14:9; Marcos 12:24; Romanos 4:17; Hebreos 11:13–16; Hebreos 3:10
- 28 Mateo 22:34–40; Lucas 10:25–28; Lucas 20:39; Mateo 19:18; Mateo 5:19
- 29 Lucas 10:27; Deuteronomio 6:4; Gálatas 3:20; Romanos 3:30; Judas 25
- 30 Deuteronomio 6:5
- 31 Romanos 13:8–9; Mateo 22:39; Levítico 19:18; Lucas 10:27; 1 Corintios 13:4–8
- 32 Deuteronomio 4:39; Isaías 46:9; Deuteronomio 4:35; Isaías 45:5–6; Isaías 45:18
- 33 Miqueas 6:6–8; Oseas 6:6; Mateo 9:13; 1 Samuel 15:22; Mateo 12:7
- 34 Colosenses 4:6; Lucas 20:40; Mateo 22:46; Tito 1:9–11; Mateo 12:20
- 35 Lucas 20:41–44; Mateo 22:41–45; Mateo 26:55; Lucas 19:47; Mateo 9:27
- 36 Salmo 110:1; Mateo 22:43–45; Hebreos 1:13; Hebreos 10:12–13; 1 Corintios 15:25
- 37 Romanos 1:3–4; Lucas 21:38; Mateo 11:25; Romanos 9:5; Santiago 2:5
- 38 Lucas 20:45–47; Mateo 23:1–7; Lucas 11:43; Mateo 6:5; Marcos 4:2
- 39 Santiago 2:2–3
- 40 Lucas 20:47; Mateo 23:33; Mateo 23:13; Mateo 6:7; Ezequiel 22:25
- 41 Lucas 21:1–4; 2 Reyes 12:9; Juan 8:20; Mateo 27:6
- 43 2 Corintios 9:6–8; 2 Corintios 8:2; Hechos 11:29; 2 Corintios 8:12; Mateo 10:42
- 44 2 Corintios 8:2–3; 1 Juan 3:17; Lucas 21:2–4; Esdras 2:68–69; Marcos 14:8
Referencias cruzadas: OpenBible.info (CC BY), tomadas sobre todo del Treasury of Scripture Knowledge (dominio público). · Fuentes y licencias
Lo que dijeron los Padres
Pasajes de los Padres de la Iglesia que comentan o citan este capítulo, tal como aparecen en la edición de Schaff (traducciones inglesas del siglo XIX, de dominio público). Los textos están en inglés.
Cómo se eligieron
«Comentario» es el comienzo de una homilía o exposición sobre este capítulo (homilías de san Juan Crisóstomo; tratados, sermones y comentarios a los Salmos de san Agustín). «Cita» es una frase en la que las notas de la propia edición identifican la cita de un versículo de este capítulo; solo se conserva si el texto coincide con el versículo. Solo se usan obras de autoría segura. Los Salmos siguen la numeración hebrea (Agustín usa la de los Setenta: su Salmo 50 es aquí el 51).
… evil." And that we ought to worship God alone, He thus persuaded us: "The greatest commandment is, Thou shalt worship the Lord thy God, and Him only shall thou serve, with all thy heart, and with all thy strength, the Lord God that made thee." And when a certain man came to Him and said, "Good Master," He answered and …
Let us not, then, "be puffed up for one against the other," above that which is written; let us love the Lord our God with all our heart, with all our soul, and with all our mind, and our neighbour as ourself. As to which two precepts of charity, unless we believe that Moses meant whatever in these books he …
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)
"For when Jesus," he saith, "saw that he answered discreetly, He said unto him, Thou art not far from the kingdom of God." They are not contradicting each other, but indeed fully agreeing.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
And so the Lord in reference to their pride said immediately, "Beware of the Scribes which love the chief seats in the synagogues, and the first rooms at feasts." Not because they hold them, but because they love them.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
"Come, let us kill Him, and the inheritance shall be ours." Fools!
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 8 (1888)