Luke 2 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

21 U to vreme pak iziđe zapovest od ćesara Avgusta da se prepiše sav svet. 2 Ovo je bio prvi prepis za vladanja Kirinova Sirijom. 3 I pođoše svi da se prepišu, svaki u svoj grad. 4 Tada pođe i Josif iz Galileje, iz grada Nazareta u Judeju u grad Davidov koji se zvaše Vitlejem, jer on beše iz doma i plemena Davidovog, 5 da se prepiše s Marijom, isprošenom za njega ženom, koja beše trudna. 6 I kad onamo behu, dođe vreme da ona rodi. 7 I rodi Sina svog prvenca, i povi Ga, i metnu Ga u jasle; jer im ne beše mesta u gostionici. 8 I behu pastiri u onom kraju koji čuvahu noćnu stažu kod stada svog. 9 I gle, anđeo Gospodnji stade među njima, i slava Gospodnja obasja ih; i uplašiše se vrlo. 10 I reče im anđeo: Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu. 11 Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovom. 12 I eto vam znaka: Naći ćete dete povito gde leži u jaslama. 13 I ujedanput postade s anđelom mnoštvo vojnika nebeskih, koji hvaljahu Boga govoreći: 14◆ Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja. 15 I kad anđeli otidoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugom: Hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo šta nam kaza Gospod. 16 I dođoše brzo, i nađoše Mariju i Josifa i dete gde leži u jaslama. 17 A kad videše, kazaše sve što im je kazano za to dete. 18 I svi koji čuše diviše se tome što im kazaše pastiri. 19 A Marija čuvaše sve reči ove i slagaše ih u srcu svom. 20 I vratiše se pastiri slaveći i hvaleći Boga za sve što čuše i videše, kao što im bi kazano. 21 I kad se navrši osam dana da Ga obrežu, nadenuše Mu ime Isus, kao što je anđeo rekao dok se još nije bio ni zametnuo u utrobi. 22 I kad dođe vreme da idu na molitvu po zakonu Mojsijevom, doneše Ga u Jerusalim da Ga metnu pred Gospoda, 23 (kao što je napisano u zakonu Gospodnjem: Da se svako dete muško koje najpre otvori matericu posveti Gospodu;) 24 i da prinesu prilog, kao što je rečeno u zakonu Gospodnjem, dve grlice, ili dva golubića. 25 I gle, beše u Jerusalimu čovek po imenu Simeun, i taj čovek beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehe Izrailjeve, i Duh Sveti beše u njemu. 26 I njemu beše Sveti Duh kazao da neće videti smrt dok ne vidi Hrista Gospodnjeg. 27 I kaza mu Duh te dođe u crkvu; i kad donesoše roditelji dete Isusa da svrše za Njega zakon po običaju, 28 i on Ga uze na ruke svoje, i hvali Boga i reče: 29 Sad otpuštaš s mirom slugu svog, Gospode, po reči svojoj; 30 Jer videše oči moje spasenje Tvoje, 31 Koje si ugotovio pred licem svih naroda, 32 Videlo, da obasja neznabošce, i slavu naroda Tvog Izrailja. 33 I Josif i mati Njegova čuđahu se tome što se govoraše za Njega. 34 I blagoslovi ih Simeun, i reče Mariji, materi Njegovoj: Gle, Ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti 35 (a i tebi samoj probošće nož dušu), da se otkriju misli mnogih srca. 36 I beše Ana proročica, kći Fanuilova, od kolena Asirovog; ona je ostarela, a sedam je godina živela s mužem od devojaštva svog, 37 i udova oko osamdeset i četiri godine, koja ne odlažaše od crkve, i služaše Bogu dan i noć postom i molitvama. 38 I ona u taj čas dođe, i hvaljaše Gospoda i govoraše za Njega svima koji čekahu spasenja u Jerusalimu. 39 I kad svršiše sve po zakonu Gospodnjem, vratiše se u Galileju u grad svoj Nazaret. 40 A dete rastijaše i jačaše u duhu, i punjaše se premudrosti, i blagodat Božija beše na Njemu. 41 I roditelji Njegovi iđahu svake godine u Jerusalim o prazniku pashe. 42 I kad Mu bi dvanaest godina, dođoše oni u Jerusalim po običaju praznika; 43 i kad dane provedoše i oni se vratiše, osta dete Isus u Jerusalimu; i ne znade Josif i mati Njegova; 44 nego misleći da je s društvom, otidoše dan hoda, i stadoše Ga tražiti po rodbini i po znancima. 45 I ne našavši Ga vratiše se u Jerusalim da Ga traže. 46 I posle tri dana nađoše Ga u crkvi gde sedi među učiteljima, i sluša ih, i pita ih, 47 i svi koji Ga slušahu divljahu se Njegovom razumu i odgovorima. 48 I videvši Ga začudiše se, i mati Njegova reče Mu: Sine! Šta učini nama tako? Evo otac tvoj i ja sa strahom tražismo te. 49 I reče im: Zašto ste me tražili? Zar ne znate da meni treba u onom biti što je Oca mog? 50 I oni ne razumeše reči što im reče. 51 I siđe s njima i dođe u Nazaret; i beše im poslušan. I mati Njegova čuvaše sve reči ove u srcu svom. 52 I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.