1 Corinthians · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
1 Corinthians 11 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
1 SED imitadores de mí, así como yo de Cristo.
2 Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.
2 Y os alabo, hermanos, que en todo os acordáis de mí, y retenéis las instrucciones [mías], de la manera que os enseñé.
3 Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.
3 Mas quiero que sepáis, que Cristo es la cabeza de todo varón; y el varón es la cabeza de la mujer; y Dios la cabeza de Cristo.
4 Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
4 Todo varón que ora ó profetiza cubierta la cabeza, afrenta su cabeza.
5 И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.
5 Mas toda mujer que ora ó profetiza no cubierta su cabeza, afrenta su cabeza; porque lo mismo es que si se rayese.
6 Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
6 Porque si la mujer no se cubre, trasquílese también: y si es deshonesto á la mujer trasquilarse ó raerse, cúbrase.
7 Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.
7 Porque el varón no ha de cubrir la cabeza, porque es imagen y gloria de Dios: mas la mujer es gloria del varón.
8 Јер није муж од жене него жена од мужа.
8 Porque el varón no es de la mujer, sino la mujer del varón.
9 Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.
9 Porque tampoco el varón fué criado por causa de la mujer, sino la mujer por causa del varón.
10 Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.
10 Por lo cual, la mujer debe tener [señal de] potestad sobre su cabeza, por causa de los ángeles.
11 Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.
11 Mas ni el varón sin la mujer, ni la mujer sin el varón, en el Señor.
12 Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.
12 Porque como la mujer es del varón, así también el varón es por la mujer: empero todo de Dios.
13 Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?
13 Juzgad vosotros mismos: ¿es honesto orar la mujer á Dios no cubierta?
14 Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;
14 La misma naturaleza ¿no os enseña que al hombre sea deshonesto criar cabello?
15 а жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.
15 Por el contrario, á la mujer criar el cabello le es honroso; porque en lugar de velo le es dado el cabello.
16 Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.
16 Con todo eso, si alguno parece ser contencioso, nosotros no tenemos tal costumbre, ni las iglesias de Dios.
17 Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.
17 Esto empero os denuncio, que no alabo, que no por mejor sino por peor os juntáis.
18 Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.
18 Porque lo primero, cuando os juntáis en la iglesia, oigo que hay entre vosotros disensiones; y en parte lo creo.
19 Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.
19 Porque preciso es que haya entre vosotros aun herejías, para que los que son probados se manifiesten entre vosotros.
20 А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.
20 Cuando pues os juntáis en uno, [esto] no es comer la cena del Señor:
21 Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.
21 Porque cada uno toma antes para comer su propia cena; y el uno tiene hambre, y el otro está embriagado.
22 Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.
22 Pues qué, ¿no tenéis casas en que comáis y bebáis? ¿ó menospreciáis la iglesia de Dios, y avergonzáis á los que no tienen? ¿Qué os diré? ¿os alabaré? En esto no os alabo.
23 Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.
23 Porque yo recibí del Señor lo que también os he enseñado: Que el Señor Jesús, la noche que fué entregado, tomó pan;
24 И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
24 Y habiendo dado gracias, lo partió, y dijo: Tomad, comed: esto es mi cuerpo que por vosotros es partido: haced esto en memoria de mí.
25 Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
25 Asimismo [tomó] también la copa, después de haber cenado, diciendo: Esta copa es el nuevo pacto en mi sangre: haced esto todas las veces que bebiereis, en memoria de mí.
26 Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.
26 Porque todas las veces que comiereis este pan, y bebiereis esta copa, la muerte del Señor anunciáis hasta que venga.
27 Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
27 De manera que, cualquiera que comiere este pan ó bebiere esta copa del Señor indignamente, será culpado del cuerpo y de la sangre del Señor.
28 Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;
28 Por tanto, pruébese cada uno á sí mismo, y coma así de aquel pan, y beba de aquella copa.
29 јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.
29 Porque el que come y bebe indignamente, juicio come y bebe para sí, no discerniendo el cuerpo del Señor.
30 Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
30 Por lo cual hay muchos enfermos y debilitados entre vosotros; y muchos duermen.
31 Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.
31 Que si nos examinásemos á nosotros mismos, cierto no seríamos juzgados.
32 Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.
32 Mas siendo juzgados, somos castigados del Señor, para que no seamos condenados con el mundo.
33 Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.
33 Así, que, hermanos míos, cuando os juntáis á comer, esperaos unos á otros.
34 Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.
34 Si alguno tuviere hambre, coma en su casa, porque no os juntéis para juicio. Las demás cosas ordenaré cuando llegare.
Cross references (30)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Philippians 3:17; 1 Thessalonians 1:6; Ephesians 5:1–2; 1 Corinthians 4:16; Hebrews 6:12
- 2 2 Thessalonians 2:15; 1 Corinthians 4:17; Proverbs 31:28–31; 1 Corinthians 11:22; 2 Thessalonians 3:6
- 3 Genesis 3:16; Colossians 1:18; 1 Corinthians 3:23; Colossians 3:18; Ephesians 4:15
- 4 2 Samuel 15:30; 2 Samuel 19:4; 1 Corinthians 12:28; 1 Corinthians 12:10; 1 Corinthians 11:14
- 5 Deuteronomy 21:12; Luke 2:36; Acts 2:17; 1 Corinthians 14:34; Acts 21:9
- 6 Deuteronomy 22:5
- 7 1 Corinthians 11:3; Genesis 9:6; Genesis 1:26–27; Genesis 5:1; Psalm 8:6
- 8 1 Timothy 2:13; Genesis 2:21–23
- 9 Genesis 2:18; Genesis 2:23–24
- 10 Genesis 24:64–65; Hebrews 1:14; Matthew 18:10
- 11 Galatians 3:28; 1 Corinthians 7:10–14; 1 Corinthians 12:12–22
- 12 Romans 11:36; 1 Corinthians 8:6; Proverbs 16:4; Hebrews 1:2–3
- 13 Luke 12:57; 1 Corinthians 10:15; John 7:24
- 16 1 Corinthians 7:17; 1 Timothy 6:3–4; 1 Thessalonians 2:14; 1 Corinthians 14:33–34; Acts 21:24
- 17 Hebrews 10:25; Isaiah 58:1–4; 1 Peter 2:14; 1 Corinthians 11:22; 1 Corinthians 14:23
- 18 1 Corinthians 3:3; 1 Corinthians 1:10–12; 1 Corinthians 5:1; 1 Corinthians 6:1
- 19 1 John 2:19; Titus 3:10; Acts 20:30; Luke 17:1; Deuteronomy 13:3
- 21 Jude 12; 2 Peter 2:13; 1 Corinthians 10:16–18; 1 Corinthians 11:23–25
- 22 Proverbs 17:5; James 2:5–6; Acts 20:28; 1 Corinthians 10:32; 1 Timothy 3:15
- 23 Luke 22:19–20; Matthew 26:26–28; Mark 14:22–24; 1 Corinthians 11:23–25; 1 Corinthians 15:3
- 24 John 6:53–58; 1 Corinthians 11:27–28; 1 Corinthians 10:3–4; Exodus 12:14; Isaiah 26:8
- 25 Luke 22:20; Hebrews 9:15–20; Hebrews 13:20; 2 Corinthians 3:6; 2 Corinthians 3:14
- 26 Hebrews 9:28; Revelation 1:7; John 14:3; 1 John 2:28; Acts 1:11
- 27 John 6:51; 1 Corinthians 10:21; Hebrews 10:29; Numbers 9:13; Numbers 9:10
- 28 Galatians 6:4; 2 Corinthians 13:5; Lamentations 3:40; Matthew 5:23–24; 1 Corinthians 11:31
- 29 1 Corinthians 11:27; 1 Corinthians 11:32–34; 1 Corinthians 11:30; Hebrews 5:14; 1 Corinthians 11:24
- 30 Revelation 3:19; Exodus 15:26; Amos 3:2; Psalm 38:1–8; Numbers 20:12
- 31 1 John 1:9; Psalm 32:3–5; Revelation 2:5; 1 Corinthians 11:28; Revelation 3:2–3
- 32 Proverbs 3:11–12; Hebrews 12:5–11; Revelation 3:19; Psalm 118:18; Deuteronomy 8:5
- 34 1 Corinthians 11:21–22; 1 Corinthians 7:17; 1 Corinthians 4:19; Titus 1:5; 1 Corinthians 16:2
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
Having completed the discourse concerning the idol-sacrifices as became him, and having rendered it most perfect in all respects, he proceeds to another thing, which also itself was a complaint, but not so great a one.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 12 (1889)
… one born out of due time." Again, the coming of the Saviour with His attendants to Achamoth is declared in like manner by him in the same Epistle, when he says, "A woman ought to have a veil upon her head, because of the angels." Now, that Achamoth, when the Saviour came to her, drew a veil over herself through …
For there must be also heresies, that the approved may be made manifest among the weak.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)
For him do they resemble, who partake of the mysteries unworthily: it being said, that such a one "shall be guilty of the Body and Blood of the Lord." Yes; for they have in themselves the tyrant who is grieved at Christ's kingdom, him that is more wicked than Herod of old, even Mammon.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
As the Apostle says, Who is the Image of the Invisible God; and a little after, and He is the Head of the body, the Church. And again, The Head of every man is Christ; and again, Who is the Head of all principality and power.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)