Deuteronomy · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Deuteronomy 32 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
RV1909 Reina-Valera 1909
WEB World English Bible (Classic, with Deuterocanon)
1 Слушај, небо, говорићу; и земља нека чује говор уста мојих.
1 ESCUCHAD, cielos, y hablaré; y oiga la tierra los dichos de mi boca.
1 Give ear, you heavens, and I will speak. Let the earth hear the words of my mouth.
2 Нека се спусти као дажд наука моја, и нека падне као роса говор мој, као ситан дажд на младу траву и као крупан дажд на одраслу траву.
2 Goteará como la lluvia mi doctrina; destilará como el rocío mi razonamiento; como la llovizna sobre la grama, y como las gotas sobre la hierba:
2 My doctrine will drop as the rain. My speech will condense as the dew, as the misty rain on the tender grass, as the showers on the herb.
3 Јер ћу јављати име Господње; величајте Бога нашег.
3 Porque el nombre de Jehová invocaré: engrandeced á nuestro Dios.
3 For I will proclaim Yahweh’s name. Ascribe greatness to our God!
4 Дело је те Стене савршено, јер су сви путеви Његови правда; Бог је веран, без неправде; праведан је и истинит.
4 [El es] la Roca, cuya obra es perfecta, porque todos sus caminos son rectitud: Dios de verdad, y ninguna iniquidad en él: es justo y recto.
4 The Rock: his work is perfect, for all his ways are just. A God of faithfulness who does no wrong, just and right is he.
5 Они се покварише према Њему; њихово неваљалство није неваљалство синова Његових; то је род зао и покварен.
5 La corrupción no [es] suya: á sus hijos la mancha de ellos, generación torcida y perversa.
5 They have dealt corruptly with him. They are not his children, because of their defect. They are a perverse and crooked generation.
6 Тако ли враћате Господу, народе луди и безумни? Није ли Он Отац твој који те је задобио? Он те је начинио и створио.
6 ¿Así pagáis á Jehová, pueblo loco é ignorante? ¿no es él tu padre que te poseyó? él te hizo y te ha organizado.
6 Is this the way you repay Yahweh, foolish and unwise people? Isn’t he your father who has bought you? He has made you and established you.
7 Опомени се некадашњих дана, погледајте године сваког века; питај оца свог и он ће ти јавити, старије своје и казаће ти.
7 Acuérdate de los tiempos antiguos; considerad los años de generación y generación: pregunta á tu padre, que él te declarará; á tus viejos, y ellos te dirán.
7 Remember the days of old. Consider the years of many generations. Ask your father, and he will show you; your elders, and they will tell you.
8◆ Кад Вишњи раздаде наследство народима, кад раздели синове Адамове, постави међе народима по броју синова Израиљевих.
8 Cuando el Altísimo hizo heredar á las gentes, cuando hizo dividir los hijos de los hombres, estableció los términos de los pueblos según el número de los hijos de Israel.
8 When the Most High gave to the nations their inheritance, when he separated the children of men, he set the bounds of the peoples according to the number of the children of Israel.
9 Porque la parte de Jehová es su pueblo; Jacob la cuerda de su heredad.
9 For Yahweh’s portion is his people. Jacob is the lot of his inheritance.
10 Нађе га у земљи пустој, на месту страшном где бучи пустош; води га унаоколо, учи га и чува као зеницу ока свог.
10 Hallólo en tierra de desierto, y en desierto horrible y yermo; trájolo alrededor, instruyólo, guardólo como la niña de su ojo.
10 He found him in a desert land, in the waste howling wilderness. He surrounded him. He cared for him. He kept him as the apple of his eye.
11 Као што орао измамљује орлиће своје, диже се над птићима својим, шири крила своја, узима их и носи на крилима својим,
11 Como el águila despierta su nidada, revolotea sobre sus pollos, extiende sus alas, los toma, los lleva sobre sus plumas:
11 As an eagle that stirs up her nest, that flutters over her young, he spread abroad his wings, he took them, he bore them on his feathers.
12 Тако га Господ вођаше, и с њим не беше туђег бога;
12 Jehová solo le guió, que no hubo con él dios ajeno.
12 Yahweh alone led him. There was no foreign god with him.
13 Вођаше га на висине земаљске да једе род пољски, и даваше му да сиса мед из стене и уље из тврдог камена,
13 Hízolo subir sobre las alturas de la tierra, y comió los frutos del campo, é hizo que chupase miel de la peña, y aceite del duro pedernal;
13 He made him ride on the high places of the earth. He ate the increase of the field. He caused him to suck honey out of the rock, oil out of the flinty rock;
14 Масло од крава и млеко од оваца с претилином од јагањаца и овнова васанских и јараца, са срцем зрна пшеничних; и пио си вино, крв од грожђа.
14 Manteca de vacas y leche de ovejas, con grosura de corderos, y carneros de Basán; también machos de cabrío, con grosura de riñones de trigo: y sangre de uva bebiste, vino puro.
14 butter from the herd, and milk from the flock, with fat of lambs, rams of the breed of Bashan, and goats, with the finest of the wheat. From the blood of the grape, you drank wine.
15 Али се Израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави Бога који га је створио, и презре стену спасења свог.
15 Y engrosó Jeshurun, y tiró coces: engordástete, engrosástete, cubrístete: y dejó al Dios que le hizo, y menospreció la Roca de su salud.
15 But Jeshurun grew fat, and kicked. You have grown fat. You have grown thick. You have become sleek. Then he abandoned God who made him, and rejected the Rock of his salvation.
16 На ревност раздражише Га туђим боговима, гадовима разгневише Га.
16 Despertáronle á celos con los [dioses] ajenos; ensañáronle con abominaciones.
16 They moved him to jealousy with strange gods. They provoked him to anger with abominations.
17 Приносише жртве ђаволима, не Богу, боговима, којих нису знали, новим, који из близа дођоше, којих се нису страшили оци ваши.
17 Sacrificaron á los diablos, no á Dios; á dioses que no habían conocido, á nuevos [dioses] venidos de cerca, que no habían temido vuestros padres.
17 They sacrificed to demons, not God, to gods that they didn’t know, to new gods that came up recently, which your fathers didn’t dread.
18 Стену која те је родила заборавио си; заборавио си Бога Створитеља свог.
18 De la Roca que te crió te olvidaste: te has olvidado del Dios tu criador.
18 Of the Rock who became your father, you are unmindful, and have forgotten God who gave you birth.
19 Кад то виде Господ, разгневи се на синове своје и на кћери своје,
19 Y vió[lo] Jehová, y encendióse en ira, por el menosprecio de sus hijos y de sus hijas.
19 Yahweh saw and abhorred, because of the provocation of his sons and his daughters.
20 И рече: Сакрићу од њих лице своје, видећу какав ће им бити последак, јер су род покварен, синови у којима нема вере.
20 Y dijo: Esconderé de ellos mi rostro, veré cuál será su postrimería: que son generación de perversidades, hijos sin fe.
20 He said, “I will hide my face from them. I will see what their end will be; for they are a very perverse generation, children in whom is no faithfulness.
21 Они ме раздражише на ревност оним што није Бог, разгневише својим таштинама; и ја ћу њих раздражити на ревност оним који није народ, народом лудим разљутићу их.
21 Ellos me movieron á celos con lo que no es Dios; hiciéronme ensañar con sus vanidades: yo también los moveré á celos con [un pueblo que] no [es] pueblo, con gente insensata los haré ensañar.
21 They have moved me to jealousy with that which is not God. They have provoked me to anger with their vanities. I will move them to jealousy with those who are not a people. I will provoke them to anger with a foolish nation.
22 Јер се огањ разгорео у гневу мом, и гореће до најдубљег пакла; спалиће земљу и род њен, и попалиће темеље брдима.
22 Porque fuego se encenderá en mi furor, y arderá hasta el profundo; y devorará la tierra y sus frutos, y abrasará los fundamentos de los montes.
22 For a fire is kindled in my anger, that burns to the lowest Sheol, devours the earth with its increase, and sets the foundations of the mountains on fire.
23 Згрнућу на њих зла, стреле своје побацаћу на њих.
23 Yo allegaré males sobre ellos; emplearé en ellos mis saetas.
23 “I will heap evils on them. I will spend my arrows on them.
24 Глад ће их цедити, врућице и љути помори прождираће их; и зубе зверске послаћу на њих и јед змија земаљских.
24 Consumidos [serán] de hambre, y comidos de fiebre ardiente y de amarga pestilencia; diente de bestias enviaré también sobre ellos, con veneno de serpiente de la tierra.
24 They shall be wasted with hunger, and devoured with burning heat and bitter destruction. I will send the teeth of animals on them, with the venom of vipers that glide in the dust.
25 Споља ће их убијати мач, а по клетима страх, и момка и девојку, дете на сиси и седог човека.
25 De fuera desolará la espada, y dentro de las cámaras el espanto; así al mancebo como á la doncella, al que mama como el hombre cano.
25 Outside the sword will bereave, and in the rooms, terror on both young man and virgin, the nursing infant with the gray-haired man.
26 Рекао бих: Расејаћу их по свим угловима земаљским, учинићу да нестане спомен њихов између људи,
26 Dije: Echaríalos yo del mundo, haría cesar de entre los hombres la memoria de ellos,
26 I said that I would scatter them afar. I would make their memory to cease from among men;
27 Да ми није до мржње непријатељеве, да се не би непријатељи њихови понели и рекли: Рука се наша узвисила, а није Господ учинио све ово.
27 Si no temiese la ira del enemigo, no sea que se envanezcan sus adversarios, no sea que digan: Nuestra mano alta ha hecho todo esto, no Jehová.
27 were it not that I feared the provocation of the enemy, lest their adversaries should judge wrongly, lest they should say, ‘Our hand is exalted; Yahweh has not done all this.’”
28 Јер су народ који пропада са својих намера, и нема у њих разума.
28 Porque son gente de perdidos consejos, y no hay en ellos entendimiento.
28 For they are a nation void of counsel. There is no understanding in them.
29 Камо да су паметни, да разумеју ово, и гледају на крај свој!
29 ¡Ojalá fueran sabios, que comprendieran esto, y entendieran su postrimería!
29 Oh that they were wise, that they understood this, that they would consider their latter end!
30 Како би један гонио хиљаду а двојица терала десет хиљада, да их није стена њихова продала и Господ их предао?
30 ¿Cómo podría perseguir uno á mil, y dos harían huir á diez mil, si su Roca no los hubiese vendido, y Jehová no los hubiera entregado?
30 How could one chase a thousand, and two put ten thousand to flight, unless their Rock had sold them, and Yahweh had delivered them up?
31 Јер стена њихова није као наша Стена; непријатељи наши нека буду судије.
31 Que la roca de ellos no es como nuestra Roca: y nuestros enemigos [sean de ello] jueces.
31 For their rock is not as our Rock, even our enemies themselves concede.
32 Јер је чокот њихов од чокота содомског и из поља гоморског; грожђе је њихово грожђе отровно, пуца су му горка.
32 Porque de la vid de Sodoma es la vid de ellos, y de los sarmientos de Gomorra: las uvas de ellos son uvas ponzoñosas, racimos muy amargos tienen.
32 For their vine is of the vine of Sodom, of the fields of Gomorrah. Their grapes are poison grapes. Their clusters are bitter.
33 Вино је њихово отров змајевски, и љути јед аспидин.
33 Veneno de dragones es su vino, y ponzoña cruel de áspides.
33 Their wine is the poison of serpents, the cruel venom of asps.
34 Није ли то сакривено код мене, запечаћено у ризницама мојим?
34 ¿No tengo yo esto guardado, sellado en mis tesoros?
34 “Isn’t this laid up in store with me, sealed up among my treasures?
35 Моја је освета и плата, у своје време попузнуће нога њихова, јер је близу дан пропасти њихове, и иде брзо шта ће их задесити.
35 Mía es la venganza y el pago, al tiempo que su pie vacilará; porque el día de su aflicción está cercano, y lo que les está preparado se apresura.
35 Vengeance is mine, and recompense, at the time when their foot slides, for the day of their calamity is at hand. Their doom rushes at them.”
36 Судиће Господ народу свом, и жао ће му бити слуга Његових, кад види да је прошла снага и да нема ништа ни од ухваћеног ни од остављеног.
36 Porque Jehová juzgará á su pueblo, y por amor de sus siervos se arrepentirá, cuando viere que la fuerza pereció, y que no hay guardado, mas desamparado.
36 For Yahweh will judge his people, and have compassion on his servants, when he sees that their power is gone, that there is no one remaining, shut up or left at large.
37 И рећи ће: Где су богови њихови? Стена у коју се уздаше?
37 Y dirá: ¿Dónde están sus dioses, la roca en que se guarecían;
37 He will say, “Where are their gods, the rock in which they took refuge,
38 Који сало од жртава његових једоше и пише вино од налива њихових. Нека устану и помогну вам, и нека вам буду заклон.
38 Que comían el sebo de sus sacrificios, bebían el vino de sus libaciones? Levántense, que os ayuden y os defiendan.
38 which ate the fat of their sacrifices, and drank the wine of their drink offering? Let them rise up and help you! Let them be your protection.
39 Видите сада да сам ја, ја сам, и да нема Бога осим мене. Ја убијам и оживљујем, раним и исцељујем, и нема никога ко би избавио из моје руке.
39 Ved ahora que yo, yo soy, y no hay dioses conmigo: yo hago morir, y yo hago vivir: yo hiero, y yo curo: y no hay quien pueda librar de mi mano.
39 “See now that I myself am he. There is no god with me. I kill and I make alive. I wound and I heal. There is no one who can deliver out of my hand.
40 Јер подижем к небу руку своју и кажем: Ја сам жив довека.
40 Cuando yo alzaré á los cielos mi mano, y diré: Vivo yo para siempre,
40 For I lift up my hand to heaven and declare, as I live forever,
41 Ако наоштрим сјајни мач свој и узмем у руку суд, учинићу освету на непријатељима својим и вратићу онима који мрзе на ме.
41 Si afilare mi reluciente espada, y mi mano arrebatare el juicio, yo volveré la venganza á mis enemigos, y daré el pago á los que me aborrecen.
41 if I sharpen my glittering sword, my hand grasps it in judgment; I will take vengeance on my adversaries, and will repay those who hate me.
42 Опојићу стреле своје крвљу, и мач ће се мој најести меса, крвљу исечених и заробљених, кад почнем освету на непријатељима.
42 Embriagaré de sangre mis saetas, y mi espada devorará carne: en la sangre de los muertos y de los cautivos de las cabezas, con venganzas de enemigo.
42 I will make my arrows drunk with blood. My sword shall devour flesh with the blood of the slain and the captives, from the head of the leaders of the enemy.”
43 Веселите се народи с народом Његовим, јер ће покајати крв слуга својих, и осветиће се непријатељима својим, и очистиће земљу своју и народ свој.
43 Alabad, gentes, á su pueblo, porque él vengará la sangre de sus siervos, y volverá la venganza á sus enemigos, y expiará su tierra, á su pueblo.
43 Rejoice, you nations, with his people, for he will avenge the blood of his servants. He will take vengeance on his adversaries, and will make atonement for his land and for his people.
44 И дође Мојсије и изговори све речи песме ове народу, он и Исус, син Навин.
44 Y vino Moisés, y recitó todas las palabras de este cántico á oídos del pueblo, él, y Josué hijo de Nun.
44 Moses came and spoke all the words of this song in the ears of the people, he and Joshua the son of Nun.
45 А кад изговори Мојсије све речи ове свему Израиљу,
45 Y acabó Moisés de recitar todas estas palabras á todo Israel;
45 Moses finished reciting all these words to all Israel.
46 рече им: Привијте срце своје к свим речима које вам ја данас засведочавам, и казујте их синовима својим да би држали све речи овог закона и творили их.
46 Y díjoles: Poned vuestro corazón á todas las palabras que yo os protesto hoy, para que las mandéis á vuestros hijos, y cuiden de poner por obra todas las palabras de esta ley.
46 He said to them, “Set your heart to all the words which I testify to you today, which you shall command your children to observe to do, all the words of this law.
47 Јер није празна реч да за њу не марите, него је живот ваш; и том ћете речју продужити дане своје на земљи, у коју идете преко Јордана да је наследите.
47 Porque no os es cosa vana, mas es vuestra vida: y por ellas haréis prolongar los días sobre la tierra, para poseer la cual pasáis el Jordán.
47 For it is no vain thing for you, because it is your life, and through this thing you shall prolong your days in the land, where you go over the Jordan to possess it.”
48 У исти дан рече Господ Мојсију говорећи:
48 Y habló Jehová á Moisés aquel mismo día, diciendo:
48 Yahweh spoke to Moses that same day, saying,
49 Изиђи на ову гору аваримску, на гору Навав, која је у земљи моавској према Јерихону, и види земљу хананску коју дајем синовима Израиљевим у државу.
49 Sube á este monte de Abarim, al monte Nebo, que está en la tierra de Moab, que está en derecho de Jericó, y mira la tierra de Canaán, que yo doy por heredad á los hijos de Israel;
49 “Go up into this mountain of Abarim, to Mount Nebo, which is in the land of Moab, that is across from Jericho; and see the land of Canaan, which I give to the children of Israel for a possession.
50 И умри на гори на коју изиђеш, и прибери с к роду свом, као што је умро Арон, брат твој на гори Ору и прибрао се к роду свом.
50 Y muere en el monte al cual subes, y sé reunido á tus pueblos; al modo que murió Aarón tu hermano en el monte de Hor, y fué reunido á sus pueblos:
50 Die on the mountain where you go up, and be gathered to your people, as Aaron your brother died on Mount Hor, and was gathered to his people;
51 Јер ми згрешисте међу синовима Израиљевим на води од свађе у Кадису у пустињи Сину, што ме не прослависте међу синовима Израиљевим.
51 Por cuanto prevaricasteis contra mí en medio de los hijos de Israel en las aguas de la rencilla de Cades, en el desierto de Zin; porque no me santificasteis en medio de los hijos de Israel.
51 because you trespassed against me among the children of Israel at the waters of Meribah of Kadesh, in the wilderness of Zin; because you didn’t uphold my holiness among the children of Israel.
52 Пред собом ћеш видети земљу, али нећеш у њу ући, у земљу коју дајем синовима Израиљевим.
52 Verás por tanto delante de ti la tierra; mas no entrarás allá, á la tierra que doy á los hijos de Israel.
52 For you shall see the land from a distance; but you shall not go there into the land which I give the children of Israel.”
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Moses
Drawn from the Nile, he led Israel out of Egypt and received God's Law.
Cited in the guide: Exodus 2–Deuteronomy 34
Places
Mount Nebo
A summit in the Transjordan highlands of Moab. From here Moses surveyed Canaan before his death; the view spans the Jordan Valley, Jericho, and the Dead Sea.
Cited in the guide: Deuteronomy 34:1; Deuteronomy 32:49
Cross references (51)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Isaiah 1:2; Deuteronomy 4:26; Jeremiah 22:29; Psalm 49:1; Jeremiah 6:19
- 2 Isaiah 55:10–11; Psalm 72:6; Micah 5:7; Job 29:22–23; Hosea 14:5
- 3 Jeremiah 10:6; Psalm 150:2; Ephesians 1:19; Deuteronomy 5:24; Exodus 33:19
- 4 Psalm 18:30–31; Psalm 92:15; Isaiah 26:4; Psalm 18:2; 2 Samuel 22:31–32
- 5 Philippians 2:15; Isaiah 1:4; Deuteronomy 31:29; Matthew 17:17; Luke 9:41
- 6 Isaiah 63:16; 1 John 3:1; Isaiah 64:8; Isaiah 44:2; Psalm 74:2
- 7 Psalm 78:3–4; Psalm 44:1; Job 8:8–10; Isaiah 46:9; Psalm 77:5–6
- 8 Acts 17:26; Genesis 11:8–9; Daniel 4:17; Genesis 15:18–21; Psalm 115:16
- 9 Jeremiah 10:16; 1 Peter 2:9–10; 1 Kings 8:51; Exodus 19:5–6; 1 Kings 8:53
- 10 Psalm 17:8; Zechariah 2:8; Deuteronomy 8:15–16; Hosea 13:5; Jeremiah 2:6
- 11 Exodus 19:4; Isaiah 46:4; Isaiah 63:9; Isaiah 40:31; Isaiah 31:5
- 12 Isaiah 46:4; Psalm 78:52–53; Isaiah 44:7–8; Deuteronomy 1:31; Isaiah 43:11–12
- 13 Isaiah 58:14; Job 29:6; Psalm 81:16; Ezekiel 36:2; Deuteronomy 33:29
- 14 Genesis 49:11; Psalm 81:16; Psalm 147:14; Matthew 26:28–29; Psalm 22:12
- 15 Deuteronomy 31:20; Hosea 13:6; Deuteronomy 33:5; Psalm 89:26; Acts 28:27
- 16 Psalm 78:58; 1 Corinthians 10:22; 2 Kings 23:13; Deuteronomy 7:25; Deuteronomy 5:9
- 17 Judges 5:8; Deuteronomy 28:64; Leviticus 17:7; Isaiah 44:8; 1 Timothy 4:1
- 18 Isaiah 17:10; Jeremiah 2:32; Psalm 106:21; Deuteronomy 32:4; Deuteronomy 32:15
- 19 Psalm 106:40; Isaiah 1:2; Judges 2:14; Psalm 5:4; Jeremiah 44:21–23
- 20 Deuteronomy 31:17–18; Luke 7:31–32; Deuteronomy 32:5; Matthew 17:17; Mark 9:19
- 21 Romans 10:19; Romans 9:25; Romans 11:11–14; 1 Kings 16:26; 1 Kings 16:13
- 22 Lamentations 4:11; Jeremiah 15:14; Zephaniah 3:8; Micah 1:4; Numbers 16:35
- 23 Ezekiel 5:16; Psalm 7:12–13; Isaiah 24:17–18; Ezekiel 14:21; Isaiah 26:15
- 24 Leviticus 26:22; Ezekiel 5:17; Genesis 3:14; Deuteronomy 28:22; Lamentations 5:10
- 25 Ezekiel 7:15; Lamentations 1:20; Jeremiah 9:21; 2 Corinthians 7:5; Lamentations 4:4
- 26 Deuteronomy 28:64; Isaiah 63:16; Leviticus 26:38; Deuteronomy 28:37; Leviticus 26:33
- 27 Numbers 14:15–16; Zechariah 1:14–15; 1 Samuel 12:22; Joshua 7:9; Psalm 140:8
- 28 Jeremiah 4:22; Hosea 4:6; Proverbs 1:7; Job 28:28; Isaiah 27:11
- 29 Psalm 81:13; Deuteronomy 5:29; Hosea 14:9; Luke 19:41–42; Luke 12:20
- 30 Leviticus 26:8; Joshua 23:10; Isaiah 30:17; Psalm 31:8; Psalm 44:12
- 31 1 Samuel 4:8; Exodus 14:25; Jeremiah 40:3; Daniel 2:47; 1 Samuel 2:2
- 32 Deuteronomy 29:18; Isaiah 1:10; Ezekiel 16:45–51; Isaiah 5:4; Jeremiah 2:21
- 33 Psalm 58:4; Romans 3:13; Jeremiah 8:14; Job 20:14–16; Psalm 140:3
- 34 Job 14:17; Hosea 13:12; Jeremiah 2:22; Romans 2:5; 1 Corinthians 4:5
- 35 Romans 12:19; Hebrews 10:30; Nahum 1:2; Psalm 73:17–19; 2 Peter 2:3
- 36 Psalm 135:14; Psalm 106:45; 2 Kings 14:26; Judges 2:18; Joel 2:14
- 37 Jeremiah 2:28; Judges 10:14; 2 Kings 3:13
- 38 Judges 10:14; Ezekiel 16:18–19; Leviticus 21:21; Psalm 50:13; Zephaniah 2:11
- 39 1 Samuel 2:6; Hosea 6:1; Job 5:18; Isaiah 45:5; Isaiah 45:22
- 40 Hebrews 6:17–18; Genesis 14:22; Revelation 10:5–6; Jeremiah 4:2; Numbers 14:28–30
- 41 Isaiah 66:16; Isaiah 34:5–6; Exodus 20:5; Psalm 7:12; Isaiah 27:1
- 42 Deuteronomy 32:23; Jeremiah 46:10; Jeremiah 30:14; Lamentations 2:5; Ezekiel 38:21–22
- 43 Revelation 19:2; Romans 12:19; Revelation 6:10; Psalm 85:1; Deuteronomy 32:35
- 44 Numbers 13:16; Numbers 13:8; Deuteronomy 31:30; Deuteronomy 31:22
- 46 1 Chronicles 22:19; Ezekiel 40:4; Deuteronomy 11:18; Proverbs 3:1–4; Hebrews 2:1
- 47 Proverbs 4:22; Leviticus 18:5; 2 Peter 1:16; 1 Peter 3:10–12; Proverbs 3:22
- 48 Numbers 27:12–13
- 49 Numbers 27:12; Numbers 33:47–48; Deuteronomy 34:1–5; Isaiah 33:17; 2 Corinthians 5:1
- 50 Genesis 25:8; Numbers 33:38; Numbers 20:24–29; Genesis 15:15; Genesis 25:17
- 51 Numbers 27:14; Numbers 20:11–14; 1 Kings 13:21–26; Deuteronomy 3:23–27; Numbers 20:24
- 52 Deuteronomy 34:1–4; Deuteronomy 1:37; Deuteronomy 32:49; Numbers 27:12; Hebrews 11:13
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
Why does my Bible say something different?
- Deuteronomy 32:8: “sons of Israel” or “sons of God”?
The Masoretic Hebrew says God fixed the borders of the peoples “according to the number of the sons of Israel.” A Hebrew manuscript from Qumran reads “sons of God,” and the Septuagint reads “angels of God.” Many scholars, Jewish and Christian, now think “sons of God” is the older reading. The Orthodox Church reads “angels of God.”
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
His people Jacob became the portion of the Lord, and Israel the lot of His inheritance." And in another place [the Scripture] saith, "Behold, the Lord taketh unto Himself a nation out of the midst of the nations, as a man takes the first-fruits of his threshing-floor; and from that nation shall come forth the Most Holy." Chapter XXX — …
… also make one race of men to dwell upon all the earth; as also Moses declared: "When the Most High divided the nations, as He scattered the sons of Adam, He set the bounds of the nations after the number of the angels of God;" but that people which believes in God is not now under the power of angels, …
But where I could meet with such except in Thee, O Lord, I could not find,--except in Thee, who teachest by sorrow, and woundest us to heal us, and killest us that we may not die from Thee.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)
For the apostle too saith of the woman, "That she ought to have power on her head because of the angels." And Moses, "He set the bounds of the nations according to the number of the angels of God." But here He is discoursing not of angels only, but rather of angels that are greater than others.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
Do ye thus requite the Lord? This people is foolish and unwise.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)