John · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
John 12 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 А Исус пре пасхе на шест дана дође у Витанију где беше Лазар што умре, кога подиже из мртвих.
1 Y JESÚS, seis días antes de la Pascua, vino á Bethania, donde estaba Lázaro, que había sido muerto, al cual había resucitado de los muertos.
2 Онде Му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом;
2 E hiciéronle allí una cena: y Marta servía, y Lázaro era uno de los que estaban sentados á la mesa juntamente con él.
3 а Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира.
3 Entonces María tomó una libra de ungüento de nardo líquido de mucho precio, y ungió los pies de Jesús, y limpió sus pies con sus cabellos: y la casa se llenó del olor del ungüento.
4 Онда рече један од ученика Његових, Јуда Симонов Искариотски, који Га после издаде:
4 Y dijo uno de sus discípulos, Judas Iscariote, [hijo] de Simón, el que le había de entregar:
5 Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?
5 ¿Por qué no se ha vendido este ungüento por trescientos dineros, y se dió á los pobres?
6 А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ.
6 Mas dijo esto, no por el cuidado que él tenía de los pobres; sino porque era ladrón, y tenía la bolsa, y traía lo que se echaba en ella.
7 А Исус рече: Не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мог погреба;
7 Entonces Jesús dijo: Déjala: para el día de mi sepultura ha guardado esto;
8 јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.
8 Porque á los pobres siempre los tenéis con vosotros, mas á mí no siempre me tenéis.
9 Разуме, пак, многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара ког подиже из мртвих.
9 Entonces mucha gente de los Judíos entendió que él estaba allí; y vinieron no solamente por causa de Jesús, mas también por ver á Lázaro, al cual había resucitado de los muertos.
10 А главари свештенички договорише се да и Лазара убију;
10 Consultaron asimismo los príncipes de los sacerdotes, de matar también á Lázaro;
11 јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вероваху Исуса.
11 Porque muchos de los Judíos iban y creían en Jesús por causa de él.
12 А сутрадан, многи од народа који беше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим
12 El siguiente día, mucha gente que había venido á la fiesta, como oyeron que Jesús venía á Jerusalem,
13 узеше гране од финика и изиђоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.
13 Tomaron ramos de palmas, y salieron á recibirle, y clamaban: ¡Hosanna, Bendito el que viene en el nombre del Señor, el Rey de Israel!
14 А Исус нашавши магаре уседе на њ, као што је писано:
14 Y halló Jesús un asnillo, y se sentó sobre él, como está escrito:
15 Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету.
15 No temas, hija de Sión: he aquí tu Rey viene, sentado sobre un pollino de asna.
16 Али ово ученици Његови не разумеше пре: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за Њега писано, и ово Му учинише.
16 Estas cosas no las entendieron sus discípulos de primero: empero cuando Jesús fué glorificado, entonces se acordaron de que estas cosas estaban escritas de él, y que le hicieron estas cosas.
17 А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих.
17 Y la gente que estaba con él, daba testimonio de cuando llamó á Lázaro del sepulcro, y le resucitó de los muertos.
18 Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо.
18 Por lo cual también había venido la gente á recibirle, porque había oído que él había hecho esta señal;
19 А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не помаже? Гле, свет иде за њим.
19 Mas los Fariseos dijeron entre sí: ¿Veis que nada aprovecháis? he aquí, el mundo se va tras de él.
20 А беху неки Грци који беху дошли на празник да се моле Богу.
20 Y había ciertos Griegos de los que habían subido á adorar en la fiesta:
21 Они дакле приступише к Филипу, који беше из Витсаиде галилејске, и мољаху га говорећи: Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса.
21 Estos pues, se llegaron á Felipe, que era de Bethsaida de Galilea, y rogáronle, diciendo: Señor, querríamos ver á Jesús.
22 Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.
22 Vino Felipe, y díjolo á Andrés: Andrés entonces, y Felipe, lo dicen á Jesús.
23 А Исус одговори им говорећи: Дође час да се прослави Син човечији.
23 Entonces Jesús les respondió, diciendo: La hora viene en que el Hijo del hombre ha de ser glorificado.
24 Заиста, заиста вам кажем: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди;
24 De cierto, de cierto os digo, que si el grano de trigo no cae en la tierra y muere, él solo queda; mas si muriere, mucho fruto lleva.
25 који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни.
25 El que ama su vida, la perderá; y el que aborrece su vida en este mundo, para vida eterna la guardará.
26 Ко мени служи, за мном нек иде, и где сам ја онде и слуга мој нек буде; и ко мени служи оног ће поштовати Отац мој.
26 Si alguno me sirve, sígame: y donde yo estuviere, allí también estará mi servidor. Si alguno me sirviere, mi Padre le honrará.
27 Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче! Сачувај ме од овог часа; али за то дођох на час овај.
27 Ahora está turbada mi alma; ¿y qué diré? Padre, sálvame de esta hora. Mas por esto he venido en esta hora.
28 Оче! Прослави име своје! Тада глас дође с неба: И прославио сам и опет ћу прославити.
28 Padre, glorifica tu nombre. Entonces vino una voz del cielo: Y lo he glorificado, y lo glorificaré otra vez.
29 А кад чу народ који стајаше, говораху: Гром загрми; а други говораху: Анђео му говори.
29 Y la gente que estaba presente, y había oído, decía que había sido trueno. Otros decían: Angel le ha hablado.
30 Исус одговори и рече: Овај глас не би мене ради него народа ради.
30 Respondió Jesús, y dijo: No ha venido esta voz por mi causa, mas por causa de vosotros.
31 Сад је суд овом свету; сад ће бити истеран кнез овог света напоље.
31 Ahora es el juicio de este mundo: ahora el príncipe de este mundo será echado fuera.
32 И кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи.
32 Y yo, si fuere levantado de la tierra, á todos traeré á mí mismo.
33 А ово говораше да покаже каквом ће смрти умрети.
33 Y esto decía dando á entender de qué muerte había de morir.
34 Народ Му одговори: Ми чусмо из закона да ће Христос остати вавек; како ти говориш да се сину човечијем ваља подигнути? Ко је тај син човечији?
34 Respondióle la gente: Nosotros hemos oído de la ley, que el Cristo permanece para siempre: ¿cómo pues dices tú: Conviene que el Hijo del hombre sea levantado? ¿Quién es este Hijo del hombre?
35 А Исус им рече: Још је мало времена видело с вама; ходите док видело имате да вас тама не обузме; јер ко ходи по тами не зна куда иде.
35 Entonces Jesús les dice: Aun por un poco estará la luz entre vosotros: andad entre tanto que tenéis luz, porque no os sorprendan las tinieblas; porque el que anda en tinieblas, no sabe dónde va.
36 Док видело имате верујте видело, да будете синови видела. Рекавши ово Исус отиде и сакри се од њих.
36 Entre tanto que tenéis la luz, creed en la luz, para que seáis hijos de luz. Estas cosas habló Jesús, y fuése, y escondióse de ellos.
37 Ако је и чинио толика чудеса пред њима, опет Га не вероваху;
37 Empero habiendo hecho delante de ellos tantas señales, no creían en él.
38 да се збуде реч Исаије пророка који рече: Господе! Ко верова говорењу нашем? И рука Господња коме се откри?
38 Para que se cumpliese el dicho que dijo el profeta Isaías: ¿Señor, quién ha creído á nuestro dicho? ¿y el brazo del Señor, á quién es revelado?
39 Зато не могаху веровати, јер опет рече Исаија:
39 Por esto no podían creer, porque otra vez dijo Isaías:
40 Заслепио је очи њихове и окаменио срца њихова, да не виде очима ни срцем разумеју, и не обрате се да их исцелим.
40 Cegó los ojos de ellos, y endureció su corazón; porque no vean con los ojos, y entiendan de corazón, y se conviertan, y yo los sane.
41 Ово рече Исаија кад виде славу Његову и говори за Њега.
41 Estas cosas dijo Isaías cuando vió su gloria, y habló de él.
42 Али опет и од кнезова многи Га вероваше; него ради фарисеја не признаваху, да не би били изгнани из зборнице;
42 Con todo eso, aun de los príncipes, muchos creyeron en él; mas por causa de los Fariseos no [lo] confesaban, por no ser echados de la sinagoga.
43 јер им већма омиле слава људска него слава Божија.
43 Porque amaban más la gloria de los hombres que la gloria de Dios.
44 А Исус повика и рече: Ко мене верује не верује мене, него Оног који ме посла;
44 Mas Jesús clamó y dijo: El que cree en mí, no cree en mí, sino en el que me envió;
45 и ко види мене, види Оног који ме посла.
45 Y el que me ve, ve al que me envió.
46 Ја дођох видело на свет, да ниједан који ме верује не остане у тами.
46 Yo [la] luz he venido al mundo, para que todo aquel que cree en mí no permanezca en tinieblas.
47 И ко чује моје речи и не верује, ја му нећу судити; јер ја не дођох да судим свету, него да спасем свет.
47 Y el que oyere mis palabras, y no las creyere, yo no le juzgo; porque no he venido á juzgar al mundo, sino á salvar al mundo.
48 Који се одрече мене, и не прима речи моје, има себи судију: реч коју ја говорих она ће му судити у последњи дан;
48 El que me desecha, y no recibe mis palabras, tiene quien le juzgue: la palabra que he hablado, ella le juzgará en el día postrero.
49 јер ја од себе не говорих, него Отац који ме посла Он ми даде заповест шта ћу казати и шта ћу говорити.
49 Porque yo no he hablado de mí mismo: mas el Padre que me envió, él me dió mandamiento de lo que he de decir, y de lo que he de hablar.
50 И знам да је заповест Његова живот вечни. Шта ја дакле говорим онако говорим као што ми рече Отац.
50 Y sé que su mandamiento es vida eterna: así que, lo que yo hablo, como el Padre me lo ha dicho, así hablo.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Lazarus
A man of Bethany, brother of Mary and Martha, whom Jesus loved and raised from the dead and who was later at table with Him.
Cited in the guide: John 11:1; John 11:5; John 12:1
Places
Bethany
Bethany was Jesus' lodging near Jerusalem during Passion week and the home of Lazarus. Luke sets the Ascension close by.
Cited in the guide: John 11:1; John 12:1; Luke 24:50
Cross references (50)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Mark 14:3–8; Luke 24:50; John 11:1; Matthew 21:17; John 11:55
- 2 Luke 22:27; Revelation 3:20; Luke 10:38–42; John 12:9–10; Mark 14:3
- 3 Mark 14:3–9; John 11:2; Luke 10:38–39; Luke 7:37–38; Matthew 26:6–13
- 4 Matthew 10:4; 1 Samuel 17:28–29; John 18:2–5; John 13:2; Luke 6:16
- 5 Luke 12:33; Luke 18:22; Mark 14:4–5; Matthew 26:8–9; Luke 6:41
- 6 John 13:29; Psalm 50:16–20; James 2:6; James 2:2; 2 Kings 5:20–27
- 7 Matthew 26:12; Mark 14:6; Matthew 27:57–60; Matthew 26:10; Mark 15:42–47
- 8 Deuteronomy 15:11; Mark 14:7; Matthew 26:11; John 12:35; John 13:33
- 9 Acts 4:14; John 11:43–45; Acts 3:10–11
- 10 Luke 16:31; Genesis 4:4–10; Matthew 2:16; John 11:47–53; Job 40:8–9
- 11 John 11:45; Acts 13:45; James 3:14–16; John 12:18; John 15:18–25
- 12 Mark 11:7–10; Luke 19:35–38; Matthew 21:4–9; John 11:55–56
- 13 Psalm 118:25–26; Revelation 15:3; Luke 19:35–38; Matthew 21:9–11; Revelation 7:9
- 14 Zechariah 9:9; Mark 11:1–7; Matthew 21:1–7; Luke 19:29–35
- 15 Zechariah 9:9; Isaiah 62:11; Zephaniah 3:16–17; Isaiah 35:4–5; 2 Samuel 16:2
- 16 John 2:22; John 14:26; John 7:39; John 12:23; Acts 2:36
- 17 1 John 5:9–12; Revelation 1:2; Acts 1:22; John 12:9; Acts 5:32
- 18 John 12:11
- 19 Acts 17:6; Psalm 22:27; Acts 4:16–17; 1 John 2:2; John 3:26
- 20 John 7:35; Isaiah 11:10; Acts 17:4; 1 Kings 8:41–43; Mark 7:26
- 21 Matthew 2:2; Luke 19:2–4; John 14:8–9; John 6:40; Matthew 11:21
- 22 Luke 9:49–50; John 1:40–41; Mark 10:13–14; John 6:8; Matthew 10:5
- 23 John 13:31–32; John 17:1–5; Mark 14:41; 1 Peter 2:9–10; Isaiah 49:5–6
- 24 1 Corinthians 15:36–38; Hebrews 2:9–10; Isaiah 53:10–12; John 12:32–33; Psalm 72:16
- 25 Matthew 10:39; Luke 9:23–24; Mark 8:35; Luke 17:33; Matthew 16:25
- 26 Colossians 3:24; Galatians 1:10; 1 Samuel 2:30; John 10:27; John 17:24
- 27 John 12:23; Isaiah 38:15; Hebrews 5:7; Mark 14:33–36; Matthew 26:42
- 28 John 13:31–32; Matthew 26:42; Revelation 5:9–14; John 11:40–44; Isaiah 49:3–7
- 29 Job 37:2–5; Revelation 6:1; Revelation 14:2; Exodus 19:16; Ezekiel 10:5
- 30 John 11:42; 2 Corinthians 8:9; John 11:15; John 5:34
- 31 2 Corinthians 4:4; 1 John 3:8; 1 John 5:19; John 14:30; Ephesians 6:12
- 32 John 3:14; John 8:28; 1 Peter 2:24; 1 John 2:2; John 1:7
- 33 John 18:32; John 21:19
- 34 Ezekiel 37:24–25; Isaiah 9:7; Daniel 7:14; Psalm 110:4; Daniel 2:44
- 35 John 12:46; John 16:16; Ephesians 5:8; 1 John 1:6–7; John 8:12
- 36 Ephesians 5:8; 1 Thessalonians 5:5; John 8:59; Luke 16:8; John 1:7
- 37 Luke 16:31; John 1:11; John 15:24; Matthew 11:20; John 11:42
- 38 Isaiah 53:1; Romans 10:16; Romans 10:20; 1 Corinthians 1:24; 2 Corinthians 4:3–6
- 39 John 5:44; Isaiah 6:9–10; 2 Peter 2:14; John 10:38; John 6:44
- 40 Isaiah 6:10; Matthew 13:13–15; Luke 8:10; Mark 4:12; Isaiah 57:18–19
- 41 Isaiah 6:1–5; John 1:14; Isaiah 6:9–10; John 1:18; John 5:39
- 42 John 7:13; Isaiah 51:7; John 9:22; Proverbs 29:25; Matthew 10:32
- 43 John 5:44; Matthew 23:5–7; John 5:41; Luke 16:15; 2 Corinthians 10:18
- 44 Matthew 10:40; John 5:24; John 13:20; Mark 9:37; John 7:28
- 45 John 14:9–10; 2 Corinthians 4:6; Colossians 1:15; Hebrews 1:3; John 12:41
- 46 John 8:12; Psalm 36:9; John 9:5; Isaiah 42:7; John 12:35–36
- 47 John 3:17; John 12:48; John 8:15–16; 1 Timothy 1:15–16; 1 John 4:14
- 48 Luke 10:16; Hebrews 9:27–28; Romans 2:16; 2 Thessalonians 1:8; John 3:17–20
- 49 John 14:10; John 8:26; John 5:30; John 17:8; Deuteronomy 18:18
- 50 John 17:3; John 6:68; 1 John 5:20; John 6:63; 1 Timothy 1:16
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
What is it, Brethren, which we have heard the Lord saying, "He that believeth on Me, believeth not on Me, but on Him that sent Me"?
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
After our Lord's raising of one to life, who had been four days dead, to the utter amazement of the Jews, some of whom believed on seeing it, and others perished in their envy, because of that sweet savor which is unto life to some, and to others unto death; after He had sat down to meat with Lazarus--the one …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)
As wealth is wont to hurl into destruction those who are not heedful, so also is power; the first leads into covetousness, the second into pride.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 14 (1889)
… again, was indicated when He said, "My soul is exceeding sorrowful, even unto death;" her fear by the words, "Father, if it be possible, let this cup pass from Me;" and her perplexity, too, when He said, "And what I shall say, I know not."
For there is yet a little light in men; let them walk--let them "walk," that the "darkness" seize them not.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)