Luke · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Luke 16 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,
1 Y DIJO también á sus discípulos: Había un hombre rico, el cual tenía un mayordomo, y éste fué acusado delante de él como disipador de sus bienes.
2 и дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.
2 Y le llamó, y le dijo: ¿Qué es esto que oigo de ti? Da cuenta de tu mayordomía, porque ya no podrás más ser mayordomo.
3 А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.
3 Entonces el mayordomo dijo dentro de sí: ¿Qué haré? que mi señor me quita la mayordomía. Cavar, no puedo; mendigar, tengo vergüenza.
4 Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.
4 Yo sé lo que haré para que cuando fuere quitado de la mayordomía, me reciban en sus casas.
5 И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом?
5 Y llamando á cada uno de los deudores de su señor, dijo al primero: ¿Cuánto debes á mi señor?
6 А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет.
6 Y él dijo: Cien barriles de aceite. Y le dijo: Toma tu obligación, y siéntate presto, y escribe cincuenta.
7 А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет.
7 Después dijo á otro: ¿Y tú, cuánto debes? Y él dijo: Cien coros de trigo. Y él le dijo: Toma tu obligación, y escribe ochenta.
8 И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају.
8 Y alabó el señor al mayordomo malo por haber hecho discretamente; porque los hijos de este siglo son en su generación más sagaces que los hijos de luz.
9 И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће.
9 Y yo os digo: Haceos amigos de las riquezas de maldad, para que cuando faltareis, os reciban en las moradas eternas.
10 Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан.
10 El que es fiel en lo muy poco, también en lo más es fiel: y el que en lo muy poco es injusto, también en lo más es injusto.
11 Ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам у истином веровати?
11 Pues si en las malas riquezas no fuisteis fieles, ¿quién os confiará lo verdadero?
12 И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?
12 Y si en lo ajeno no fuisteis fieles, ¿quién os dará lo que es vuestro?
13 Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити Богу и богатству.
13 Ningún siervo puede servir á dos señores; porque ó aborrecerá al uno y amará al otro, ó se allegará al uno y menospreciará al otro. No podéis servir á Dios y á las riquezas.
14 А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се.
14 Y oían también todas estas cosas los Fariseos, los cuales eran avaros, y se burlaban de él.
15 И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта је у људи високо оно је мрзост пред Богом.
15 Y díjoles: Vosotros sois los que os justificáis á vosotros mismos delante de los hombres; mas Dios conoce vuestros corazones; porque lo que los hombres [tienen] por sublime, delante de Dios es abominación.
16 Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповеда јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега.
16 La ley y los profetas hasta Juan: desde entonces el reino de Dios es anunciado, y quienquiera se esfuerza [á entrar] en él.
17 Лакше је, пак, небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.
17 Empero más fácil cosa es pasar el cielo y la tierra, que frustrarse un tilde de la ley.
18 Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.
18 Cualquiera que repudia á su mujer, y se casa con otra, adultera: y el que se casa con la repudiada del marido, adultera.
19 Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.
19 Había un hombre rico, que se vestía de púrpura y de lino fino, y hacía cada día banquete con esplendidez.
20 А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав,
20 Había también un mendigo llamado Lázaro, el cual estaba echado á la puerta de él, lleno de llagas,
21 и жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов.
21 Y deseando hartarse de las migajas que caían de la mesa del rico; y aun los perros venían y le lamían las llagas.
22 А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.
22 Y aconteció que murió el mendigo, y fué llevado por los ángeles al seno de Abraham: y murió también el rico, y fué sepultado.
23 И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом,
23 Y en el infierno alzó sus ojos, estando en los tormentos, y vió á Abraham de lejos, y á Lázaro en su seno.
24 и повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену.
24 Entonces él, dando voces, dijo: Padre Abraham, ten misericordia de mí, y envía á Lázaro que moje la punta de su dedo en agua, y refresque mi lengua; porque soy atormentado en esta llama.
25 А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш.
25 Y díjole Abraham: Hijo, acuérdate que recibiste tus bienes en tu vida, y Lázaro también males; mas ahora éste es consolado aquí, y tú atormentado.
26 И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.
26 Y además de todo esto, una grande sima está constituída entre nosotros y vosotros, que los que quisieren pasar de aquí á vosotros, no pueden, ni de allá pasar acá.
27 Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог,
27 Y dijo: Ruégote pues, padre, que le envíes á la casa de mi padre;
28 јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.
28 Porque tengo cinco hermanos; para que les testifique, porque no vengan ellos también á este lugar de tormento.
29 Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.
29 Y Abraham le dice: A Moisés y á los profetas tienen: óiganlos.
30 А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се.
30 El entonces dijo: No, padre Abraham: mas si alguno fuere á ellos de los muertos, se arrepentirán.
31 А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.
31 Mas [Abraham] le dijo: Si no oyen á Moisés y á los profetas, tampoco se persuadirán, si alguno se levantare de los muertos.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Lazarus
The poor man covered with sores at the rich man's gate in a parable of Jesus, carried by angels to Abraham's side.
Cited in the guide: Luke 16:20
Cross references (30)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 1 Peter 4:10; Matthew 25:14–30; 1 Corinthians 4:1–2; Luke 12:42; James 4:3
- 2 1 Samuel 2:23–24; Ecclesiastes 11:9–10; Revelation 20:12; 1 Peter 4:5; 2 Corinthians 5:10
- 3 Proverbs 27:23–27; Jeremiah 5:31; Luke 18:4; 2 Thessalonians 3:11; Proverbs 21:25–26
- 4 James 3:15; Jeremiah 4:22; Proverbs 30:9
- 5 Luke 7:41–42; Matthew 18:24
- 6 Titus 2:10; Luke 16:12; Luke 16:9
- 7 Luke 20:9; Luke 20:12; Song of Songs 8:11–12
- 8 1 Thessalonians 5:5; Ephesians 5:8; John 12:36; Proverbs 6:6–8; Luke 16:10
- 9 Matthew 19:21; 1 Timothy 6:17–19; Daniel 4:27; Matthew 6:24; Proverbs 19:17
- 10 Luke 16:11–12; Matthew 25:21; Luke 19:17; Matthew 25:23; Hebrews 3:2
- 11 Luke 12:33; Proverbs 8:18–19; James 2:5; Ephesians 3:8; Luke 18:22
- 12 Luke 19:13–26; Job 1:21; Matthew 25:14–29; 1 Chronicles 29:14–16; 1 Peter 1:4–5
- 13 1 John 2:15–16; Matthew 6:24; James 4:4; Romans 8:5–8; Luke 14:26
- 14 Luke 23:35; Luke 12:15; Luke 20:47; Isaiah 56:11; Matthew 23:13
- 15 Proverbs 21:2; 1 Samuel 16:7; 1 Corinthians 4:5; Jeremiah 17:10; Proverbs 16:5
- 16 Matthew 11:9–14; Matthew 21:32; Acts 3:24–25; Matthew 3:2; John 1:45
- 17 Matthew 5:18; Luke 21:33; 1 Peter 1:25; Isaiah 40:8; Romans 3:31
- 18 Matthew 19:9; Mark 10:11–12; Matthew 5:31–32; 1 Corinthians 7:10–12; 1 Corinthians 7:4
- 19 Ezekiel 16:49; Luke 18:24–25; Amos 6:4–6; James 5:1–5; Ezekiel 27:7
- 20 Acts 3:2; James 2:5; Job 2:7; 1 Samuel 2:8; Psalm 34:19
- 21 Matthew 15:27; Mark 7:28; John 6:12; 1 Corinthians 4:11; 2 Corinthians 11:27
- 22 1 Peter 2:24; Psalm 49:16–19; Revelation 14:13; James 1:11; Matthew 18:10
- 23 2 Peter 2:4; Luke 16:28; Matthew 23:33; Matthew 18:9; Revelation 14:10–11
- 24 Revelation 22:1; John 4:10; John 4:14; Revelation 7:16–17; Matthew 25:41
- 25 Luke 6:24; 1 John 2:15; Psalm 17:14; Mark 9:45; Philippians 3:19
- 26 John 3:36; Psalm 49:14; Psalm 50:22; Malachi 3:18; 2 Thessalonians 1:4–10
- 28 Acts 2:40; Psalm 49:12–13; 1 Thessalonians 4:6; Acts 20:23
- 29 Acts 15:21; Luke 16:16; Luke 24:27; 2 Timothy 3:15–17; 2 Peter 1:19–21
- 30 Revelation 16:9–11; Luke 16:24; Luke 3:8; Luke 13:5; Luke 13:3
- 31 2 Corinthians 4:3; Acts 28:23; John 11:43–53; Acts 19:8; John 12:10–11
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
Our duty is to give to others the admonitions we have received ourselves. The recent lesson of the Gospel has admonished us to make friends of the mammon of iniquity, that they too may "receive" those who do so "into everlasting habitations." But who are they that shall have everlasting habitations, but the Saints of God?
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
… exhibits Abraham as having said to the rich man, with reference to all those who were still alive: "If they do not obey Moses and the prophets, neither, if any one were to rise from the dead and go to them, will they believe him."
These are little things, but "He that is faithful in that which is least, is faithful also in much." Nor can that possibly be void which proceedeth out of the mouth of Thy Truth.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)
And this I say, not that we may omit supplicating the saints, but to hinder our being careless, and entrusting our concerns to others only, while we fall back and slumber ourselves. For so when He said, "make to yourselves friends," he did not stop at this only, but He added, "of the unrighteous mammon;" that so again the good …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
For how can a man become the one servant of two masters, when our Lord says in the Gospels, No man can serve two masters?
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)