Skip to the text

Luke · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

Luke 20 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

Leer en español
About DK
  • Individual translator
  • OT: Masoretic Hebrew (not verified)
  • NT: Textus Receptus
  • Protestant (66 books)
  • Formal (word for word)
  • 1868
  • Public domain

Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings

Notes on this text (3)
DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
RV1909 Reina-Valera 1909
1 И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
1 Y ACONTECIÓ un día, que enseñando él al pueblo en el templo, y anunciando el evangelio, llegáronse los príncipes de los sacerdotes y los escribas, con los ancianos;
2 и рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
2 Y le hablaron, diciendo: Dinos: ¿con qué potestad haces estas cosas? ¿ó quién es el que te ha dado esta potestad?
3 А Он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
3 Respondiendo entonces Jesús, les dijo: Os preguntaré yo también una palabra; respondedme:
4 Крштење Јованово или би с неба или од људи?
4 El bautismo de Juan, ¿era del cielo, ó de los hombres?
5 А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
5 Mas ellos pensaban dentro de sí, diciendo: Si dijéremos, del cielo, dirá: ¿Por qué, pues, no le creísteis?
6 Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
6 Y si dijéremos, de los hombres, todo el pueblo nos apedreará: porque están ciertos que Juan era profeta.
7 И одговорише: Не знамо откуда.
7 Y respondieron que no sabían de dónde.
8 А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
8 Entonces Jesús les dijo: Ni yo os digo con qué potestad hago estas cosas.
9 А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
9 Y comenzó á decir al pueblo esta parábola: Un hombre plantó una viña, y arrendóla á labradores, y se ausentó por mucho tiempo.
10 И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
10 Y al tiempo, envió un siervo á los labradores, para que le diesen del fruto de la viña; mas los labradores le hirieron, y enviaron vacío.
11 И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
11 Y volvió á enviar otro siervo; mas ellos á éste también, herido y afrentado, le enviaron vacío.
12 И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
12 Y volvió á enviar al tercer siervo; mas ellos también á éste echaron herido.
13 Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
13 Entonces el señor de la viña dijo: ¿Qué haré? Enviaré mi hijo amado: quizás cuando á éste vieren, tendrán respeto.
14 А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
14 Mas los labradores, viéndole, pensaron entre sí, diciendo: Este es el heredero; venid, matémosle para que la heredad sea nuestra.
15 И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
15 Y echáronle fuera de la viña, y le mataron. ¿Qué pues, les hará el señor de la viña?
16 Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
16 Vendrá, y destruirá á estos labradores, y dará su viña á otros. Y como ellos lo oyeron, dijeron: ¡Dios nos libre!
17 А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
17 Mas él mirándolos, dice: ¿Qué pues es lo que está escrito: La piedra que condenaron los edificadores, ésta fué por cabeza de esquina?
18 Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
18 Cualquiera que cayere sobre aquella piedra, será quebrantado; mas sobre el que la piedra cayere, le desmenuzará.
19 И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
19 Y procuraban los príncipes de los sacerdotes y los escribas echarle mano en aquella hora, porque entendieron que contra ellos había dicho esta parábola: mas temieron al pueblo.
20 И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
20 Y acechándole enviaron espías que se simulasen justos, para sorprenderle en palabras, para que le entregasen al principado y á la potestad del presidente.
21 И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
21 Los cuales le preguntaron, diciendo: Maestro, sabemos que dices y enseñas bien, y que no tienes respeto á persona; antes enseñas el camino de Dios con verdad.
22 Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
22 ¿Nos es lícito dar tributo á César, ó no?
23 А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
23 Mas él, entendiendo la astucia de ellos, les dijo: ¿Por qué me tentáis?
24 Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
24 Mostradme la moneda. ¿De quién tiene la imagen y la inscripción? Y respondiendo dijeron: De César.
25 А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
25 Entonces les dijo: Pues dad á César lo que es de César; y lo que es de Dios, á Dios.
26 И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
26 Y no pudieron reprender sus palabras delante del pueblo: antes maravillados de su respuesta, callaron.
27 А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
27 Y llegándose unos de los Saduceos, los cuales niegan haber resurrección, le preguntaron,
28 говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
28 Diciendo: Maestro, Moisés nos escribió: Si el hermano de alguno muriere teniendo mujer, y muriere sin hijos, que su hermano tome la mujer, y levante simiente á su hermano.
29 Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
29 Fueron, pues, siete hermanos: y el primero tomó mujer, y murió sin hijos.
30 и узе други жену, и он умре без деце;
30 Y la tomó el segundo, el cual también murió sin hijos.
31 и трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
31 Y la tomó el tercero: asimismo también todos siete: y murieron sin dejar prole.
32 а после свих умре и жена.
32 Y á la postre de todos murió también la mujer.
33 О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
33 En la resurrección, pues, ¿mujer de cuál de ellos será? porque los siete la tuvieron por mujer.
34 И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;
34 Entonces respondiendo Jesús, les dijo: Los hijos de este siglo se casan, y son dados en casamiento:
35 а који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;
35 Mas los que fueren tenidos por dignos de aquel siglo y de la resurrección de los muertos, ni se casan, ni son dados en casamiento:
36 јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
36 Porque no pueden ya más morir: porque son iguales á los ángeles, y son hijos de Dios, cuando son hijos de la resurrección.
37 А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
37 Y que los muertos hayan de resucitar, aun Moisés lo enseñó en el [pasaje de] la zarza, cuando llama al Señor: Dios de Abraham, y Dios de Isaac, y Dios de Jacob.
38 А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
38 Porque Dios no es [Dios] de muertos, mas de vivos: porque todos viven á él.
39 А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
39 Y respondiéndole unos de los escribas, dijeron: Maestro, bien has dicho.
40 И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
40 Y no osaron más preguntarle algo.
41 Како говоре да је Христос син Давидов?
41 Y él les dijo: ¿Cómo dicen que el Cristo es hijo de David?
42 Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
42 Y el mismo David dice en el libro de los Salmos: Dijo el Señor á mi Señor: Siéntate á mi diestra,
43 Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
43 Entre tanto que pongo tus enemigos por estrado de tus pies.
44 Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
44 Así que David le llama Señor: ¿cómo pues es su hijo?
45 А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
45 Y oyéndole todo el pueblo, dijo á sus discípulos:
46 Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
46 Guardaos de los escribas, que quieren andar con ropas largas, y aman las salutaciones en las plazas, y las primeras sillas en las sinagogas, y los primeros asientos en las cenas;
47 који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
47 Que devoran las casas de las viudas, poniendo por pretexto la larga oración: éstos recibirán mayor condenación.
Cross references (44)

Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.

  1. 1 Matthew 21:23–27; Luke 8:1; Acts 6:12; Luke 19:47–48; Acts 4:1
  2. 2 John 2:18; Acts 7:27; Matthew 21:23–27; Mark 11:28–33; Exodus 2:14
  3. 3 Colossians 4:6; Luke 22:68; Matthew 15:2–3
  4. 4 Matthew 11:7–19; Daniel 4:25–26; Luke 15:18; Matthew 17:11–12; John 1:19–28
  5. 5 Acts 13:25; John 1:34; John 5:33–35; John 1:30; John 3:36
  6. 6 Matthew 21:26; Matthew 11:9; Luke 1:76; Mark 12:12; John 10:41
  7. 7 Isaiah 41:28; Isaiah 42:19–20; John 3:19–20; Jeremiah 8:7–9; 2 Peter 3:3
  8. 8 Matthew 16:4; Matthew 21:27; Mark 11:33; Proverbs 26:4–5; Job 5:12–13
  9. 9 Matthew 21:33–46; Mark 12:1–12; Jeremiah 2:21; Isaiah 5:1–7; Psalm 80:8–14
  10. 10 Nehemiah 9:26; 2 Chronicles 36:15–16; Nehemiah 9:30; 2 Kings 17:13; Matthew 21:34–36
  11. 11 Acts 7:52; 1 Thessalonians 2:2; Matthew 23:30–37; Hebrews 11:36–37; Hosea 10:1
  12. 13 Matthew 3:17; John 3:16–17; John 1:34; 1 John 4:9–15; John 3:35–36
  13. 14 Hebrews 1:2; Romans 8:17; Psalm 2:1–6; Matthew 27:21–25; Matthew 2:2–16
  14. 15 Hebrews 13:12; Mark 12:6–9; Matthew 21:37–40
  15. 16 Luke 19:27; Acts 13:46; Matthew 21:41; Psalm 2:8–9; Matthew 22:7
  16. 17 Psalm 118:22; Isaiah 28:16; Acts 4:11; Matthew 21:42; 1 Peter 2:7–8
  17. 18 Isaiah 8:14–15; Daniel 2:44–45; Daniel 2:34–35; Zechariah 12:3; Matthew 21:44
  18. 19 Luke 19:47–48; Matthew 26:3–4; Luke 20:14; Matthew 21:45–46; Mark 12:12
  19. 20 Luke 11:54; Matthew 22:15–22; Psalm 81:15; Jeremiah 11:19; Luke 20:26
  20. 21 1 Thessalonians 2:4–5; Matthew 22:16; Matthew 26:49–50; 2 Corinthians 2:17; Psalm 55:21
  21. 22 Nehemiah 9:37; Matthew 22:17–21; Ezra 4:19–22; Acts 5:37; Deuteronomy 17:15
  22. 23 Luke 5:22; 1 Corinthians 3:19; Matthew 22:18; 1 Corinthians 10:9; Luke 11:16–17
  23. 24 Matthew 18:28; Luke 23:2; Acts 11:28; Luke 2:1; Philippians 4:22
  24. 25 Romans 13:6–7; 1 Peter 2:13–17; Mark 12:17; Acts 5:29; Matthew 17:27
  25. 26 Luke 20:20; Matthew 22:22; Matthew 22:12; Luke 20:39–40; Luke 13:17
  26. 27 Acts 4:1–2; 1 Corinthians 15:12; Mark 12:18–27; Matthew 22:23–33; Acts 23:6–8
  27. 28 Deuteronomy 25:5–10; Genesis 38:8; Genesis 38:11; Genesis 38:26; Ruth 1:11–12
  28. 29 Jeremiah 22:30; Leviticus 20:20
  29. 32 Ecclesiastes 9:5; Ecclesiastes 1:4; Judges 2:10; Hebrews 9:27
  30. 33 Matthew 22:24–28; Mark 12:19–23
  31. 34 Luke 16:8; Hebrews 13:4; Luke 17:27; 1 Corinthians 7:2–16; Ephesians 5:31
  32. 35 2 Thessalonians 1:5; Daniel 12:2–3; John 5:29; Matthew 12:32; Acts 24:15
  33. 36 Philippians 3:21; Revelation 21:4; Matthew 22:30; 1 Corinthians 15:42; Revelation 20:6
  34. 37 Exodus 3:2–6; Mark 12:26–27; Acts 7:30–32; Genesis 17:7; Genesis 32:9
  35. 38 John 11:25–26; Colossians 3:3–4; Romans 6:10–11; John 14:19; Romans 14:7–9
  36. 39 Mark 12:28–34; Matthew 22:34–40; Acts 23:9
  37. 40 Matthew 22:46; Mark 12:34; Proverbs 26:5
  38. 41 Mark 12:35–37; Jeremiah 23:5–6; Matthew 1:1; Isaiah 11:1–2; Matthew 22:41–45
  39. 42 Psalm 110:1; Acts 2:34–35; Hebrews 1:13; Mark 12:36–37; Matthew 22:43–45
  40. 43 Luke 19:27; Psalm 110:1; Revelation 19:14–21; Psalm 110:5–6; Psalm 2:1–9
  41. 44 Revelation 22:16; Luke 2:11; Matthew 1:23; Romans 9:5; Galatians 4:4
  42. 45 1 Timothy 5:20; Matthew 15:10; Matthew 23:1–2; Matthew 23:5–7; Mark 12:38–39
  43. 46 Mark 12:38–39; Luke 11:43; Luke 14:7; Luke 12:1; Matthew 16:6
  44. 47 Mark 12:40; James 3:1; Luke 12:1; Titus 1:16; Luke 12:47–48

Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences

Articles and answers on this site that cite Luke 20.

What the Fathers said

Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).

How these were chosen

“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).

  1. Quotes verse 20:34 Augustine of Hippo, The City of God (Book XIV, Chapters 20–22)

    … complete this most blessed city would have been as great though no one had sinned, as it is now that the grace of God gathers its citizens out of the multitude of sinners, so long as the children of this world generate and are generated. And therefore that marriage, worthy of the happiness of Paradise, should have had desirable fruit …

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)

  2. Quotes verse 20:17 John Chrysostom, Homilies on the Gospel of Matthew (Homily LXVIII)

    The stone which the builders rejected, the same is become the head of the corner; and every one that falleth upon it shall be broken." But Matthew, that they themselves delivered the sentence.

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)

  3. Quotes verse 20:35 Augustine of Hippo, The City of God (Book XV, Chapters 17–19)

    But Enos means man in so restricted a sense, that Hebrew linguists tell us it cannot be applied to woman: it is the equivalent of the "child of the resurrection," when they neither marry nor are given in marriage. For there shall be no generation in that place to which regeneration shall have brought us.

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)

  4. Quotes verse 20:36 John Chrysostom, Homilies on the Gospel of Matthew (Homily LXX)

    "For in the resurrection," saith He, "they neither marry, nor are given in marriage, but are as angels of God in Heaven." But Luke saith, "As Sons of God." If then they marry not, the question is vain.

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)

  5. Quotes verse 20:2–8 Augustine of Hippo, Tractates on the Gospel of John (Chapter I — 6-14)

    And the Lord says to them, Neither tell I you by what authority I do these things." And they were confounded by means of John; and in them were the words fulfilled, "I have ordained a lamp for mine anointed.

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)