Matthew · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Matthew 15 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
1 ENTONCES llegaron á Jesús ciertos escribas y Fariseos de Jerusalem, diciendo:
2 Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.
2 ¿Por qué tus discípulos traspasan la tradición de los ancianos? porque no se lavan las manos cuando comen pan.
3 А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?
3 Y él respondiendo, les dijo: ¿Por qué también vosotros traspasáis el mandamiento de Dios por vuestra tradición?
4 Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.
4 Porque Dios mandó, diciendo: Honra al padre y á la madre, y, El que maldijere al padre ó á la madre, muera de muerte.
5 А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим би ти ја могао помоћи;
5 Mas vosotros decís: Cualquiera que dijere al padre ó á la madre: [Es ya] ofrenda mía [á Dios] todo aquello con que pudiera valerte;
6 може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.
6 No deberá honrar á su padre ó á su madre [con socorro]. Así habéis invalidado el mandamiento de Dios por vuestra tradición.
7 Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
7 Hipócritas, bien profetizó de vosotros Isaías, diciendo:
8 Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.
8 Este pueblo de labios me honra; mas su corazón lejos está de mí.
9 Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.
9 Mas en vano me honran, enseñando doctrinas [y] mandamientos de hombres.
10 И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.
10 Y llamando á sí las gentes, les dijo: Oid, y entended:
11 Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.
11 No lo que entra en la boca contamina al hombre; mas lo que sale de la boca, esto contamina al hombre.
12 Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?
12 Entonces llegándose sus discípulos, le dijeron: ¿Sabes que los Fariseos oyendo esta palabra se ofendieron?
13 А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.
13 Mas respondiendo él, dijo: Toda planta que no plantó mi Padre celestial, será desarraigada.
14 Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.
14 Dejadlos: son ciegos guías de ciegos; y si el ciego guiare al ciego, ambos caerán en el hoyo.
15 А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.
15 Y respondiendo Pedro, le dijo: Decláranos esta parábola.
16 А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
16 Y Jesús dijo: ¿Aun también vosotros sois sin entendimiento?
17 Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?
17 ¿No entendéis aún, que todo lo que entra en la boca, va al vientre, y es echado en la letrina?
18 А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.
18 Mas lo que sale de la boca, del corazón sale; y esto contamina al hombre.
19 Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.
19 Porque del corazón salen los malos pensamientos, muertes, adulterios, fornicaciones, hurtos, falsos testimonios, blasfemias.
20 И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.
20 Estas cosas son las que contaminan al hombre: que comer con las manos por lavar no contamina al hombre.
21 И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
21 Y saliendo Jesús de allí, se fué á las partes de Tiro y de Sidón.
22 И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.
22 Y he aquí una mujer Cananea, que había salido de aquellos términos, clamaba, diciéndole: Señor, Hijo de David, ten misericordia de mí; mi hija es malamente atormentada del demonio.
23 А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.
23 Mas él no le respondió palabra. Entonces llegándose sus discípulos, le rogaron, diciendo: Despáchala, pues da voces tras nosotros.
24 А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.
24 Y él respondiendo, dijo: No soy enviado sino á las ovejas perdidas de la casa de Israel.
25 А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!
25 Entonces ella vino, y le adoró, diciendo: Señor, socórreme.
26 А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.
26 Y respondiendo él, dijo: No es bien tomar el pan de los hijos, y echarlo á los perrillos.
27 А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
27 Y ella dijo: Sí, Señor; mas los perrillos comen de las migajas que caen de la mesa de sus señores.
28 Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.
28 Entonces respondiendo Jesús, dijo: Oh mujer, grande es tu fe; sea hecho contigo como quieres. Y fué sana su hija desde aquella hora.
29 И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.
29 Y partido Jesús de allí, vino junto al mar de Galilea: y subiendo al monte, se sentó allí.
30 И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,
30 Y llegaron á él muchas gentes, que tenían consigo cojos, ciegos, mudos, mancos, y otros muchos [enfermos]: y los echaron á los pies de Jesús, y los sanó:
31 тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.
31 De manera que se maravillaban las gentes, viendo hablar los mudos, los mancos sanos, andar los cojos, y ver los ciegos: y glorificaron al Dios de Israel.
32 А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.
32 Y Jesús llamando á sus discípulos, dijo: Tengo lástima de la gente, que ya [hace] tres días [que] perseveran conmigo, y no tienen qué comer; y enviarlos ayunos no quiero, porque no desmayen en el camino.
33 И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?
33 Entonces sus discípulos le dicen: ¿Dónde tenemos nosotros tantos panes en el desierto, que hartemos á tan gran compañía?
34 И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.
34 Y Jesús les dice: ¿Cuántos panes tenéis? Y ellos dijeron: Siete, y unos pocos pececillos.
35 И заповеди народу да поседају по земљи.
35 Y mandó á las gentes que se recostasen sobre la tierra.
36 И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.
36 Y tomando los siete panes y los peces, haciendo gracias, partió y dió á sus discípulos; y los discípulos á la gente.
37 И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
37 Y comieron todos, y se hartaron: y alzaron lo que sobró de los pedazos, siete espuertas llenas.
38 А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.
38 Y eran los que habían comido, cuatro mil hombres, sin las mujeres y los niños.
39 И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.
39 Entonces, despedidas las gentes, subió en el barco: y vino á los términos de Magdalá.
Cross references (38)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Luke 5:30; Mark 3:22; Luke 5:21; Matthew 23:2; Acts 23:9
- 2 Mark 7:2; Luke 11:38; Colossians 2:8; Colossians 2:20–23; Mark 7:5
- 3 Colossians 2:23; Titus 1:14; Colossians 2:8; Mark 7:6–8; Matthew 7:3–5
- 4 Exodus 20:12; Exodus 21:17; Leviticus 20:9; Deuteronomy 21:18–21; Deuteronomy 5:16
- 5 Mark 7:10–13; Acts 5:29; Matthew 23:16–18; Amos 7:15–17; Acts 4:19
- 6 1 Timothy 5:8; Jeremiah 8:8; Mark 7:13; Psalm 119:126; 1 Timothy 5:16
- 7 Mark 7:6; Matthew 23:23–29; Acts 28:25–27; Matthew 7:5
- 8 Isaiah 29:13; Ezekiel 33:31; Acts 8:21; 1 Peter 3:10; Jeremiah 12:2
- 9 Isaiah 29:13; Mark 7:7; 1 Timothy 1:4; Titus 1:14; Colossians 2:18–22
- 10 Mark 7:14–15; Colossians 1:9; Luke 20:45–47; Luke 24:45; Matthew 24:15
- 11 Mark 7:15; Matthew 15:18–20; James 3:5–8; Matthew 12:34–37; 1 Timothy 4:4–5
- 12 1 Corinthians 10:32–33; 1 Kings 22:13–14; Matthew 17:27; 2 Corinthians 6:3; James 3:17
- 13 John 15:2; Isaiah 60:21; John 15:6; Isaiah 61:3; Psalm 92:13
- 14 Luke 6:39; Isaiah 56:10; Matthew 23:16–24; Isaiah 9:16; Malachi 2:8
- 15 Matthew 13:36; Mark 7:17; John 16:29; Mark 4:34
- 16 Matthew 16:9; Mark 9:32; Mark 7:18; Luke 9:45; Matthew 15:10
- 17 Luke 6:45; 1 Corinthians 6:13; Matthew 7:19–20; James 3:6; Colossians 2:21–22
- 18 Proverbs 15:28; Matthew 12:34; James 3:6–10; Matthew 15:11; Proverbs 15:2
- 19 Mark 7:21–23; Galatians 5:19–21; Jeremiah 17:9; James 1:13–15; Titus 3:2–6
- 20 Mark 7:3–4; 1 Corinthians 3:16–17; Luke 11:38–40; Ephesians 5:3–6; Revelation 21:8
- 21 Mark 7:24–30; Matthew 11:21–23; Joshua 13:6; Judges 1:31; Joshua 19:28–29
- 22 Matthew 9:27; Mark 7:25–26; Matthew 17:15; Psalm 45:12; Psalm 4:1
- 23 Matthew 14:15; Genesis 42:7; Psalm 28:1; Lamentations 3:8; Mark 10:47–48
- 24 Matthew 10:5–6; Romans 15:8; Acts 13:46; Jeremiah 50:6–7; Ezekiel 34:5–6
- 25 Genesis 32:26; Mark 9:22; Matthew 20:31; Hosea 12:4; Matthew 14:33
- 26 Mark 7:27–28; Matthew 7:6; Philippians 3:2; Ephesians 2:12; Galatians 2:15
- 27 Ephesians 3:8; Luke 16:21; Romans 10:12; 1 Timothy 1:13–15; Job 40:4–5
- 28 Mark 9:23–24; Matthew 8:13; Psalm 145:19; Mark 5:34; Matthew 9:22
- 29 Matthew 4:18; Matthew 5:1; John 6:1; Matthew 15:29–31; Luke 5:1
- 30 Luke 6:17–19; Acts 5:15–16; Matthew 14:35–36; Acts 19:11–12; Isaiah 35:5–6
- 31 Matthew 9:8; Luke 18:43; Genesis 32:28; Luke 17:15–18; Luke 7:16
- 32 Matthew 9:36; Luke 12:29–30; Acts 27:33; Mark 8:1–10; Matthew 14:14–21
- 33 Luke 9:13; Matthew 14:15; Mark 6:37; John 6:5–9; Mark 8:4–5
- 34 Matthew 16:9–10; Luke 24:41–42; John 21:9–10
- 35 Mark 6:39–40; John 6:10; Luke 9:14–16; Matthew 14:19–21
- 36 Luke 22:19; Romans 14:6; John 6:11; Acts 27:35; 1 Timothy 4:3–4
- 37 Matthew 14:20–21; Psalm 107:9; Mark 8:19–21; Mark 8:8–9; Matthew 15:33
- 39 Mark 8:10; Matthew 14:22
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
This woman of Canaan, who has just now been brought before us in the lesson of the Gospel, shows us an example of humility, and the way of godliness; shows us how to rise from humility unto exaltation.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
Then; when? when He had wrought His countless miracles; when He had healed the infirm by the touch of the hem of His garment. For even with this intent doth the evangelist mark the time, that He might signify their unspeakable wickedness, by nothing repressed.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
For [the Scripture] saith in a certain place, "This people honoureth Me with their lips, but their heart is far from Me." And again: "They bless with their mouth, but curse with their heart." And again it saith, "They loved Him with their mouth, and lied to Him with their tongue; but their heart was not right with Him, neither …
… the simple command of God; that is, they set up a spurious law, and one contrary to the [true] law; as also the Lord made plain, when He said to them, "Why do ye transgress the commandment of God, for the sake of your tradition?" For not only by actual transgression did they set the law of God at nought, …
For He says in the Gospel, "I am not sent save to the lost sheep of the house of Israel," which He here compared to the pupil of God's eye, to signify the profoundest love.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)