Nehemiah · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Nehemiah 9 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Потом двадесет четвртог дана тог месеца скупише се синови Израиљеви постећи и у кострети и посувши се земљом.
1 Y EL día veinticuatro del mismo mes se juntaron los hijos de Israel en ayuno, y con sacos, y tierra sobre sí.
2 И одвоји се семе Израиљево од свих туђинаца, и стадоше те исповедаху грехе своје и безакоња отаца својих.
2 Y habíase ya apartado la simiente de Israel de todos los extranjeros; y estando [en pie], confesaron sus pecados, y las iniquidades de sus padres.
3 И стајаху на свом месту, те им се читаше закон Господа Бога њиховог четврт дана, а други четврт исповедаху се и поклањаху се Господу Богу свом.
3 Y puestos de pie en su lugar, leyeron en el libro de la ley de Jehová su Dios la cuarta parte del día, y la cuarta parte confesaron y adoraron á Jehová su Dios.
4 А Исус и Ваније, Кадмило, Севанија, Вуније, Серевија, Ваније и Хананије попевши се на место подигнуто за Левите вапијаху гласом великим ка Господу Богу свом.
4 Levantáronse luego sobre la grada de los Levitas, Jesuá y Bani, Cadmiel, Sebanías, Bunni, Serebías, Bani y Chênani, y clamaron en voz alta á Jehová su Dios.
5 И рекоше Левити Исус и Кадмило, Ваније, Асавнија, Серевија, Одија, Севанија и Петаја: Устаните, благосиљајте Господа Бога свог од века до века; и да се благосиља име Твоје славно и узвишено сврх сваког благослова и хвале.
5 Y dijeron los Levitas, Jesuá y Cadmiel, Bani, Hosabnías, Serebías, Odaías, Sebanías [y] Pethaía: Levantaos, bendecid á Jehová vuestro Dios desde el siglo hasta el siglo: y bendigan el nombre tuyo, glorioso y alto sobre toda bendición y alabanza.
6 Ти си сам Господ; Ти си створио небо, небеса над небесима и сву војску њихову, земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима, и Ти оживљаваш све то, и војска небеска Теби се клања.
6 Tú, oh Jehová, eres solo; tú hiciste los cielos, y los cielos de los cielos, y toda su milicia, la tierra y todo lo que está en ella, los mares y todo lo que hay en ellos; y tú vivificas todas estas cosas, y los ejércitos de los cielos te adoran.
7 Ти си Господ Бог, који си изабрао Аврама и извео из Ура халдејског и надео му име Авраам;
7 Tú eres, oh Jehová, el Dios que escogiste á Abram, y lo sacaste de Ur de los Caldeos, y pusístele el nombre Abraham;
8 и нашао си срце његово верно пред собом, и учинио си с њим завет да ћеш дати земљу хананску, хетејску, аморејску, ферезејску и јевусејску и гергесејску, да ћеш дати семену његовом, и испунио си речи своје јер си праведан.
8 Y hallaste fiel su corazón delante de ti, é hiciste con él alianza para darle la tierra del Cananeo, del Hetheo, y del Amorrheo, y del Pherezeo, y del Jebuseo, y del Gergeseo, para darla á su simiente: y cumpliste tu palabra, porque eres justo.
9 Јер си погледао на муку отаца наших у Мисиру, и вику њихову видео си на мору црвеном;
9 Y miraste la aflicción de nuestros padres en Egipto, y oíste el clamor de ellos en el mar Bermejo;
10 и учинио си знаке и чудеса на Фараону и на свим слугама његовим и на свем народу земље његове, јер си знао да су обесно поступали с њима; и стекао си себи име, као што се види данас.
10 Y diste señales y maravillas en Faraón, y en todos sus siervos, y en todo el pueblo de su tierra; porque sabías que habían hecho soberbiamente contra ellos; é hicístete nombre grande, como este día.
11 И море си раздвојио пред њима, те пређоше посред мора сувим, и бацио си у дубине оне који их гоњаху као камен у воду.
11 Y dividiste la mar delante de ellos, y pasaron por medio de ella en seco; y á sus perseguidores echaste en los profundos, como una piedra en grandes aguas.
12 И у ступу од облака водио си их дању, а ноћу у ступу огњеном светлећи им путем којим ће ићи.
12 Y con columna de nube los guiaste de día, y con columna de fuego de noche, para alumbrarles el camino por donde habían de ir.
13 И сишао си на гору синајску и говорио с њима с неба, и дао им судове праве и законе истините, уредбе и заповести добре.
13 Y sobre el monte de Sinaí descendiste, y hablaste con ellos desde el cielo, y dísteles juicios rectos, leyes verdaderas, y estatutos y mandamientos buenos:
14 И обзнанио си им суботу своју свету, и дао им заповести и уредбе и закон преко Мојсија, слуге свог.
14 Y notificásteles el sábado tuyo santo, y les prescribiste, por mano de Moisés tu siervo, mandamientos y estatutos y ley.
15 И хлеб с неба дао си им у глади њиховој, и воду из камена извео си им у жеђи њиховој, и рекао си им да иду и наследе земљу за коју си подигао руку своју да ћеш им је дати.
15 Y dísteles pan del cielo en su hambre, y en su sed les sacaste aguas de la piedra; y dijísteles que entrasen á poseer la tierra, por la cual alzaste tu mano que se la habías de dar.
16 Али они и оци наши узобестише се и отврднуше вратом својим и не слушаше заповести Твоје.
16 Mas ellos y nuestros padres hicieron soberbiamente, y endurecieron su cerviz, y no escucharon tus mandamientos,
17 Не хтеше слушати, и не опомињаше се чудеса Твојих која си им чинио, него отврднуше вратом својим, и у одмету свом постављаше себи вође да се врате у ропство своје. Али Ти, Боже, који опрашташ који си жалостив и милостив, који дуго трпиш и велике си милости, ниси их оставио.
17 Y no quisieron oir, ni se acordaron de tus maravillas que habías hecho con ellos; antes endurecieron su cerviz, y en su rebelión pensaron poner caudillo para volverse á su servidumbre. Tú empero, eres Dios de perdones, clemente y piadoso, tardo para la ira, y de mucha misericordia, que no los dejaste.
18 И онда кад начинише себи теле ливено и рекоше: Ово је твој Бог који те је извео из Мисира, и хулише веома,
18 Además, cuando hicieron para sí becerro de fundición, y dijeron: Este es tu Dios que te hizo subir de Egipto; y cometieron grandes abominaciones;
19 ни онда их ради велике милости своје ниси оставио у пустињи; ступ од облака није одступао од њих дању водећи их путем, нити ступ огњени ноћу светлећи им путем којим ће ићи.
19 Tú, con todo, por tus muchas misericordias no los abandonaste en el desierto: la columna de nube no se apartó de ellos de día, para guiarlos por el camino, ni la columna de fuego de noche, para alumbrarles el camino por el cual habían de ir.
20 И дао си им добри свој дух да их уразумљује, и мане своје ниси устегао од уста њихових, и воде си им дао у жеђи њиховој.
20 Y diste tu espíritu bueno para enseñarlos, y no retiraste tu maná de su boca, y agua les diste en su sed.
21 И четрдесет година хранио си их у пустињи, ништа им није недостајало: одело им не оветша и ноге им не отекоше.
21 Y sustentástelos cuarenta años en el desierto; de ninguna cosa tuvieron necesidad: sus vestidos no se envejecieron, ni se hincharon sus pies.
22 И дао си им царства и народе, и поделио си их по крајевима, јер наследише земљу Сионову, земљу цара есевонског, и земљу цара васанског;
22 Y dísteles reinos y pueblos, y los distribuiste por cantones: y poseyeron la tierra de Sehón, y la tierra del rey de Hesbón, y la tierra de Og rey de Basán.
23 и умножио си синове њихове као звезде небеске, и увео си их у земљу за коју си рекао оцима њиховим да ће ући у њу и наследити је.
23 Y multiplicaste sus hijos como las estrellas del cielo, y metístelos en la tierra, de la cual habías dicho á sus padres que habían de entrar á poseerla.
24 И уђоше синови њихови и наследише земљу, и покорио си им Хананеје, становнике земаљске и предао их у њихове руке, и цареве њихове и народе земаљске, да чине од њих шта им је воља.
24 Y los hijos vinieron y poseyeron la tierra, y humillaste delante de ellos á los moradores del país, á los Cananeos, los cuales entregaste en su mano, y á sus reyes, y á los pueblos de la tierra, para que hiciesen de ellos á su voluntad.
25 И тако узеше тврде градове и земљу родну, и наследише куће пуне сваког добра, студенце ископане, винограде, маслинике и воћке многе, и једоше и наситише се и угојише се, и благоваху по великој Твојој доброти.
25 Y tomaron ciudades fortalecidas, y tierra pingüe, y heredaron casas llenas de todo bien, cisternas hechas, viñas y olivares, y muchos árboles de comer; y comieron, y hartáronse, y engrosáronse, y deleitáronse en tu grande bondad.
26 Али Те разгневише и одметнуше се од Тебе: бацише закон Твој за леђа и пророке Твоје побише, који им сведочаху да би их обратили ка Теби и хулише веома.
26 Empero [te] irritaron, y rebeláronse contra ti, y echaron tu ley tras sus espaldas, y mataron tus profetas que protestaban contra ellos para convertirlos á ti; é hicieron grandes abominaciones.
27 Зато си их давао у руке непријатељима њиховим који их мучаше. А кад у невољи својој викаше к Теби Ти си их услишио с неба и по великој милости својој давао си им избавитеље, који их избављаху из руку непријатеља њихових.
27 Y entregástelos en mano de sus enemigos, los cuales los afligieron: y en el tiempo de su tribulación clamaron á ti, y tú desde los cielos los oíste; y según tus muchas miseraciones les dabas salvadores, que los salvasen de mano de sus enemigos.
28 Али чим отпочинуше, опет чинише зло пред Тобом, зато си их остављао у рукама непријатеља њихових да владају њима; а кад се обраћаше и викаше к Теби, Ти си их услишио с неба и избављао их по милости својој много пута.
28 Mas en teniendo reposo, se volvían á hacer lo malo delante de ti; por lo cual los dejaste en mano de sus enemigos, que se enseñorearon de ellos: pero convertidos clamaban otra vez á ti, y tú desde los cielos los oías, y según tus miseraciones muchas veces los libraste.
29 И опомињао си их да би их обратио к закону свом, али они беху обесни и не слушаше заповести Твоје и грешише о Твоје законе које ко врши жив ће бити кроз њих; и измичући рамена своја отврднуше вратом својим и не слушаше.
29 Y protestásteles que se volviesen á tu ley; mas ellos hicieron soberbiamente, y no oyeron tus mandamientos, sino que pecaron contra tus juicios, los cuales si el hombre hiciere, en ellos vivirá; y dieron hombro renitente, y endurecieron su cerviz, y no escucharon.
30 И трпео си их много година опомињући их духом својим преко пророка својих; али не слушаше; тада си их дао у руке народима земаљским.
30 Y alargaste sobre ellos muchos años, y protestásteles con tu espíritu por mano de tus profetas, mas no escucharon; por lo cual los entregaste en mano de los pueblos de la tierra.
31 Али ради милости своје велике ниси дао да сасвим пропадну нити си их оставио, јер си Бог милостив и жалостив.
31 Empero por tus muchas misericordias no los consumiste, ni los dejaste; porque eres Dios clemente y misericordioso.
32 Сада дакле, Боже наш, Боже велики, силни и страшни, који чуваш завет и милост, немој да је мало пред Тобом што нас снађе сва ова мука, цареве наше, кнезове и свештенике наше и пророке наше и оце наше и сав народ Твој од времена царева асирских до данас.
32 Ahora pues, Dios nuestro, Dios grande, fuerte, terrible, que guardas el pacto y la misericordia, no sea tenido en poco delante de ti todo el trabajo que nos ha alcanzado á nuestros reyes, á nuestros príncipes, á nuestros sacerdotes, y á nuestros profetas, y á nuestros padres, y á todo tu pueblo, desde los días de los reyes de Asiria hasta este día.
33 Ти си праведан у свему што нас је снашло, јер си Ти право учинио, а ми смо безбожно радили.
33 Tú empero eres justo en todo lo que ha venido sobre nosotros; porque rectamente has hecho, mas nosotros hemos hecho lo malo:
34 И цареви наши, кнезови наши и оци наши не извршаваше закон Твој нити марише за заповести Твоје и сведочанства Твоја, којима си им сведочио.
34 Y nuestros reyes, nuestros príncipes, nuestros sacerdotes, y nuestros padres, no pusieron por obra tu ley, ni atendieron á tus mandamientos y á tus testimonios, con que les protestabas.
35 Јер у царству свом и у великом добру Твом које си им чинио, и у земљи пространој и родној коју си им дао, не служише Теби нити се повратише од злих дела својих.
35 Y ellos en su reino y en tu mucho bien que les diste, y en la tierra espaciosa y pingüe que entregaste delante de ellos, no te sirvieron, ni se convirtieron de sus malas obras.
36 Ево, ми смо данас робови; и још у земљи, коју си дао оцима нашим да једу род њен и добра њена, ево ми смо робови у њој.
36 He aquí que hoy somos siervos, henos aquí, siervos en la tierra que diste á nuestros padres para que comiesen su fruto y su bien.
37 И она род свој обилати рађа царевима које си поставио над нама за грехе наше, и који господаре над нашим телима и над стоком нашом по својој вољи, те смо у великој тескоби.
37 Y se multiplica su fruto para los reyes que has puesto sobre nosotros por nuestros pecados, quienes se enseñorean sobre nuestros cuerpos, y sobre nuestras bestias, conforme á su voluntad, y estamos en grande angustia.
38 А ради свега тога чинимо тврд завет и пишемо, а кнезови наши, Левити наши, свештеници наши печате.
38 A causa pues de todo eso nosotros hacemos fiel alianza, y la escribimos, signada de nuestros príncipes, de nuestros Levitas, y de nuestros sacerdotes.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Bani
Levite named Bani in the Levites who taught the Law, led confession and sealed the covenant (Nehemiah 8:7, 9:4-5, 10:13). The lists do not say whether same-named Levites in…
Cited in the guide: Nehemiah 8:7; Nehemiah 9:4; Nehemiah 9:5
Bunni
Levite named Bunni in the Levites who stood on the raised platform and cried out to the LORD (Nehemiah 9:4). The lists do not say whether same-named Levites in different lists are…
Cited in the guide: Nehemiah 9:4
Chenani
Levite named Chenani in the Levites who stood on the raised platform and cried out to the LORD (Nehemiah 9:4). The lists do not say whether same-named Levites in different lists…
Cited in the guide: Nehemiah 9:4
Hashabneiah
Levite named Hashabneiah in the Levites who called the people to bless the LORD (Nehemiah 9:5). The lists do not say whether same-named Levites in different lists are one man.
Cited in the guide: Nehemiah 9:5
Hodiah
Levite named Hodiah in the Levites who taught the Law, led prayer and sealed the covenant. The lists do not say whether same-named Levites in different lists are one man.
Cited in the guide: Nehemiah 8:7; Nehemiah 9:5; Nehemiah 10:10
Kadmiel
Levite whose family returned and who, with Jeshua and the sons of Henadad, oversaw the temple builders; he later joined in the Levites’ prayer and the covenant.
Cited in the guide: Ezra 2:40; Ezra 3:9; Nehemiah 9:4
Pethahiah
Levite named Pethahiah in the Levites who called the people to bless the LORD (Nehemiah 9:5). The lists do not say whether same-named Levites in different lists are one man.
Cited in the guide: Nehemiah 9:5
Shebaniah
Levite named Shebaniah in the Levites who led the prayer and sealed the covenant (the name appears twice in Neh 10:10-12). The lists do not say whether same-named Levites in…
Cited in the guide: Nehemiah 9:4; Nehemiah 9:5; Nehemiah 10:10
Places
Ur
Traditionally the southern Sumerian city (Tell el-Muqayyar) with its famous ziggurat, though some scholars argue for a northern Ur (location debated). Abraham set out from here.
Cited in the guide: Genesis 11:31; Genesis 15:7; Nehemiah 9:7
Cross references (38)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Ezra 8:23; Nehemiah 8:2; Joshua 7:6; Acts 13:2–3; 1 Samuel 4:12
- 2 Nehemiah 13:3; Daniel 9:3–10; Ezra 10:11; Nehemiah 13:30; Daniel 9:20
- 3 Nehemiah 8:3–4; Nehemiah 8:7–8
- 4 Nehemiah 8:7; Nehemiah 12:8; 2 Chronicles 20:19; Nehemiah 9:5; Nehemiah 10:9–13
- 5 Psalm 103:1–2; 2 Corinthians 4:6; 1 Peter 1:3; Psalm 106:2; Matthew 11:25
- 6 Isaiah 37:16; Genesis 1:1; Revelation 4:11; Deuteronomy 10:14; Deuteronomy 6:4
- 7 Genesis 11:31; Genesis 17:5; Isaiah 51:2; Acts 7:2–4; Deuteronomy 10:15
- 8 Hebrews 6:18; Genesis 15:18–21; Genesis 15:6; Joshua 23:14; Genesis 12:7
- 9 Exodus 3:7–9; Exodus 2:25; Exodus 14:10–14; Exodus 3:16; Acts 7:34
- 10 Daniel 9:15; Jeremiah 32:20; Exodus 5:2; Exodus 14:1–31; Isaiah 63:12
- 11 Psalm 78:13; Exodus 14:21–22; Exodus 14:27–28; Isaiah 63:11–13; Psalm 66:6
- 12 Exodus 13:21–22; Nehemiah 9:19; Psalm 107:7; Psalm 78:14; Psalm 105:39
- 13 Psalm 119:160; Exodus 20:1; Exodus 19:11; Psalm 119:127–128; Ezekiel 20:11–13
- 14 Exodus 20:8–11; Genesis 2:3; Ezekiel 20:12; Ezekiel 20:20; Exodus 16:29
- 15 1 Corinthians 10:3–4; Deuteronomy 1:8; Exodus 17:6; Exodus 16:14–15; Exodus 16:4
- 16 Nehemiah 9:29; Psalm 81:11–14; Hebrews 3:15; Deuteronomy 31:27; Nehemiah 9:10
- 17 Joel 2:13; Psalm 86:5; Psalm 145:8–9; Psalm 86:15; Exodus 34:6–7
- 18 Psalm 106:19–23; Exodus 32:4–8; Exodus 32:31–32; Ezekiel 20:7–44; Deuteronomy 9:12–16
- 19 Psalm 106:45; Nehemiah 9:27; Malachi 3:6; Nehemiah 9:12; Numbers 14:14
- 20 Psalm 143:10; Numbers 11:17; Isaiah 63:11–14; John 4:10; 2 Peter 1:21
- 21 Deuteronomy 2:7; Deuteronomy 8:4; Deuteronomy 29:5; Psalm 34:10; Numbers 14:33–34
- 22 Numbers 21:21–35; Psalm 105:44; Joshua 11:23; Psalm 78:65; Deuteronomy 3:1–17
- 23 Genesis 22:17; Genesis 15:5; Genesis 15:18; Genesis 17:8; Genesis 12:7
- 24 Joshua 18:1; Joshua 21:43; 1 Chronicles 22:18; Psalm 44:2–3; Joshua 11:23
- 25 Deuteronomy 32:15; Deuteronomy 3:5; Nehemiah 9:35; 1 Kings 8:66; Deuteronomy 32:13
- 26 1 Kings 14:9; Judges 2:11–12; Nehemiah 9:18; Acts 7:52; 1 Kings 19:10
- 27 Psalm 106:41–45; 2 Kings 14:27; Daniel 9:10–14; 2 Kings 13:5; Judges 2:18
- 28 Judges 5:31–6:1; 1 Kings 8:33–34; 1 Kings 8:39; Judges 4:1; Judges 3:11–12
- 29 Nehemiah 9:16; Leviticus 18:5; Nehemiah 9:26; Nehemiah 9:10; James 4:6–10
- 30 Romans 2:4; 2 Chronicles 36:15–16; Isaiah 63:10; Isaiah 42:24; Acts 7:51
- 31 Lamentations 3:22; Psalm 103:8–9; Nehemiah 9:17; Jeremiah 4:27; Exodus 34:6–7
- 32 Deuteronomy 7:9; Nehemiah 1:5; Daniel 9:4; Daniel 9:8; Micah 7:18–20
- 33 Psalm 106:6; Daniel 9:5–14; Genesis 18:25; Job 34:23; Psalm 119:137
- 34 Jeremiah 29:19; 2 Kings 17:13; Deuteronomy 31:21; 2 Kings 17:15; Nehemiah 9:30
- 35 Deuteronomy 28:47; Deuteronomy 32:12–15; Jeremiah 5:19; Deuteronomy 8:7–10; Deuteronomy 31:21
- 36 Ezra 9:9; Deuteronomy 28:48; 2 Chronicles 12:8
- 37 Deuteronomy 28:33; Deuteronomy 28:48; Ezra 7:24; Deuteronomy 28:39; Nehemiah 5:8
- 38 Nehemiah 10:1; Nehemiah 10:29; 2 Chronicles 34:31; Ezra 10:3; 2 Kings 23:3
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
And Ezra says, Thou gavest also Thy good Spirit to instruct them.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)