Saltar al texto

Marcos · Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

Marcos 12 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

Read in English
Sobre DK
  • Traductor individual
  • AT: Texto masorético (hebreo) (no verificado)
  • NT: Textus Receptus
  • Protestante (66 libros)
  • Formal (palabra por palabra)
  • 1868
  • Dominio público

Audio: Reina-Valera Antigua (RVA), leído por Joyfull · Sobre las grabaciones

Notas sobre este texto (3)
DK Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
RV1909 Reina-Valera 1909
1 И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.
1 Y COMENZÓ á hablarles por parábolas: Plantó un hombre una viña, y la cercó con seto, y cavó un lagar, y edificó una torre, y la arrendó á labradores, y se partió lejos.
2 И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.
2 Y envió un siervo á los labradores, al tiempo, para que tomase de los labradores del fruto de la viña.
3 А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.
3 Mas ellos, tomándole, le hirieron, y le enviaron vacío.
4 И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.
4 Y volvió á enviarles otro siervo; mas apedreándole, le hirieron en la cabeza, y volvieron á enviarle afrentado.
5 И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.
5 Y volvió á enviar otro, y á aquél mataron; y á otros muchos, hiriendo á unos y matando á otros.
6 Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.
6 Teniendo pues aún un hijo suyo amado, enviólo también á ellos el postrero, diciendo: Tendrán en reverencia á mi hijo.
7 А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.
7 Mas aquellos labradores dijeron entre sí: Este es el heredero; venid, matémosle, y la heredad será nuestra.
8 И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.
8 Y prendiéndole, le mataron, y echaron fuera de la viña.
9 Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.
9 ¿Qué, pues, hará el señor de la viña? Vendrá, y destruirá á estos labradores, y dará su viña á otros.
10 Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;
10 ¿Ni aun esta Escritura habéis leído: La piedra que desecharon los que edificaban, ésta es puesta por cabeza de esquina;
11 То би од Господа и дивно је у нашим очима?
11 Por el Señor es hecho esto, y es cosa maravillosa en nuestros ojos?
12 И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.
12 Y procuraban prenderle, porque entendían que decía á ellos aquella parábola; mas temían á la multitud; y dejándole, se fueron.
13 И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.
13 Y envían á él algunos de los Fariseos y de los Herodianos, para que le sorprendiesen en [alguna] palabra.
14 А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?
14 Y viniendo ellos, le dicen: Maestro, sabemos que eres hombre de verdad, y [que] no te cuidas de nadie; porque no miras á la apariencia de hombres, antes con verdad enseñas el camino de Dios: ¿Es lícito dar tributo á César, ó no? ¿Daremos, ó no daremos?
15 А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим.
15 Entonces él, como entendía la hipocresía de ellos, les dijo: ¿Por qué me tentáis? Traedme la moneda para que la vea.
16 А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.
16 Y ellos se la trajeron y les dice: ¿Cúya es esta imagen y esta inscripción? Y ellos le dijeron: De César.
17 И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.
17 Y respondiendo Jesús, les dijo: Dad lo que es de César á César; y lo que es de Dios, á Dios. Y se maravillaron de ello.
18 И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:
18 Entonces vienen á él los Saduceos, que dicen que no hay resurrección, y le preguntaron, diciendo:
19 Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.
19 Maestro, Moisés nos escribió, que si el hermano de alguno muriese, y dejase mujer, y no dejase hijos, que su hermano tome su mujer, y levante linaje á su hermano.
20 Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.
20 Fueron siete hermanos: y el primero tomó mujer, y muriendo, no dejó simiente;
21 И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.
21 Y la tomó el segundo, y murió, y ni aquél tampoco dejó simiente; y el tercero, de la misma manera.
22 И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.
22 Y la tomaron los siete, y tampoco dejaron simiente: á la postre murió también la mujer.
23 О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.
23 En la resurrección, pues, cuando resucitaren, ¿de cuál de ellos será mujer? porque los siete la tuvieron por mujer.
24 И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?
24 Entonces respondiendo Jesús, les dice: ¿No erráis por eso, porque no sabéis las Escrituras, ni la potencia de Dios?
25 Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.
25 Porque cuando resucitarán de los muertos, ni se casarán, ni serán dados en casamiento, mas son como los ángeles que [están] en los cielos.
26 А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?
26 Y de que los muertos hayan de resucitar, ¿no habéis leído en el libro de Moisés cómo le habló Dios en la zarza, diciendo: Yo [soy] el Dios de Abraham, y el Dios de Isaac, y el Dios de Jacob?
27 Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.
27 No es Dios de muertos, mas Dios de vivos; así que vosotros mucho erráis.
28 И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?
28 Y llegándose uno de los escribas, que los había oído disputar, y sabía que les había respondido bien, le preguntó: ¿Cuál es el primer mandamiento de todos?
29 А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;
29 Y Jesús le respondió: El primer mandamiento de todos es: Oye, Israel, el Señor nuestro Dios, el Señor uno es.
30 и љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.
30 Amarás pues al Señor tu Dios de todo tu corazón, y de toda tu alma, y de toda tu mente, y de todas tus fuerzas; este es el principal mandamiento.
31 И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.
31 Y el segundo es semejante á él: Amarás á tu prójimo como á ti mismo. No hay otro mandamiento mayor que éstos.
32 И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;
32 Entonces el escriba le dijo: Bien, Maestro, verdad has dicho, que uno es Dios, y no hay otro fuera de él;
33 и љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.
33 Y que amarle de todo corazón, y de todo entendimiento, y de toda el alma, y de todas las fuerzas, y amar al prójimo como á sí mismo, más es que todos los holocaustos y sacrificios.
34 А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.
34 Jesús entonces, viendo que había respondido sabiamente, le dice: No estás lejos del reino de Dios. Y ya ninguno osaba preguntarle.
35 И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
35 Y respondiendo Jesús decía, enseñando en el templo: ¿Cómo dicen los escribas que el Cristo es hijo de David?
36 Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
36 Porque el mismo David dijo por el Espíritu Santo: Dijo el Señor á mi Señor: Siéntate á mi diestra, hasta que ponga tus enemigos por estrado de tus pies.
37 Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.
37 Luego llamándole el mismo David Señor, ¿de dónde, pues, es su hijo? Y los [que eran] del común del pueblo le oían de buena gana.
38 И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,
38 Y les decía en su doctrina: Guardaos de los escribas, que quieren andar con ropas largas, y aman las salutaciones en las plazas,
39 и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.
39 Y las primeras sillas en las sinagogas, y los primeros asientos en las cenas;
40 Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.
40 Que devoran las casas de las viudas, y por pretexto hacen largas oraciones. Estos recibirán mayor juicio.
41 И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.
41 Y estando sentado Jesús delante del arca de la ofrenda, miraba cómo el pueblo echaba dinero en el arca: y muchos ricos echaban mucho.
42 И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.
42 Y como vino una viuda pobre, echó dos blancas, que son un maravedí.
43 И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.
43 Entonces llamando á sus discípulos, les dice: De cierto os digo que esta viuda pobre echó más que todos los que han echado en el arca:
44 Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.
44 Porque todos han echado de lo que les sobra; mas ésta, de su pobreza echó todo lo que tenía, todo su alimento.
Referencias cruzadas (39)

Pasajes relacionados con cada versículo, del Treasury of Scripture Knowledge, tal como los reúnen y ordenan los lectores de OpenBible.info.

  1. 1 Isaías 5:1–4; Marcos 13:34; Cantar de los Cantares 8:11–12; Marcos 4:2; Salmo 80:8–16
  2. 2 Juan 15:1–8; Hebreos 1:1; Miqueas 7:1; Jeremías 25:4–5; Jeremías 44:4
  3. 3 2 Crónicas 36:16; Jeremías 26:20–24; Hebreos 11:36–37; Nehemías 9:26; 1 Tesalonicenses 2:15
  4. 5 Mateo 5:12; Marcos 9:13; Lucas 6:22–23; Jeremías 7:25–28; Mateo 22:6
  5. 6 Hebreos 1:1–2; Mateo 3:17; Juan 1:34; Salmo 2:12; 1 Juan 5:11–12
  6. 7 Juan 11:47–50; Hechos 5:28; Mateo 2:3–13; Isaías 49:7; Salmo 2:2–3
  7. 8 Lucas 20:15; Mateo 21:39; Mateo 21:33; Hebreos 13:11–13
  8. 9 Romanos 10:20–11:12; Mateo 21:43; Lucas 19:27; Romanos 9:30–33; Jeremías 17:3
  9. 10 Salmo 118:22–23; Lucas 20:17–18; 1 Pedro 2:7–8; Isaías 28:16; Hechos 4:11–12
  10. 11 Salmo 118:23; Habacuc 1:5; Hechos 2:32–36; Hechos 3:12–16; Efesios 3:8–11
  11. 12 Marcos 11:18; Marcos 11:32; Juan 7:30; Juan 7:25; Juan 7:44
  12. 13 Lucas 20:20–26; Marcos 3:6; Lucas 11:54; Marcos 8:15; Salmo 38:12
  13. 14 Gálatas 1:10; 2 Corintios 2:17; 2 Corintios 5:11; 2 Corintios 2:2; 2 Corintios 5:16
  14. 15 Apocalipsis 2:23; Ezequiel 17:2; Mateo 22:18; Hechos 5:9; Hebreos 4:13
  15. 16 Lucas 20:24–26; Mateo 22:19–22; Apocalipsis 3:12; 2 Timoteo 2:19
  16. 17 Romanos 13:7; 2 Corintios 5:14–15; 1 Corintios 14:24–25; 1 Pedro 2:17; Hechos 4:19–20
  17. 18 Mateo 22:23–33; Hechos 4:1–2; 2 Timoteo 2:18; Hechos 23:6–9; Lucas 20:27–40
  18. 19 Deuteronomio 25:5–10; Rut 1:11–13; Génesis 38:8; Rut 4:5
  19. 20 Mateo 22:25–28; Lucas 20:29–33
  20. 24 2 Timoteo 3:15–17; Juan 20:9; Mateo 22:29; Efesios 1:19; Isaías 25:8
  21. 25 Lucas 20:35–36; Mateo 22:30; 1 Juan 3:2; Hebreos 12:22–23; 1 Corintios 15:42–54
  22. 26 Éxodo 3:2–6; Lucas 20:37; Génesis 17:7–8; Génesis 33:20; Éxodo 3:16
  23. 27 Romanos 14:9; Marcos 12:24; Romanos 4:17; Hebreos 11:13–16; Hebreos 3:10
  24. 28 Mateo 22:34–40; Lucas 10:25–28; Lucas 20:39; Mateo 19:18; Mateo 5:19
  25. 29 Lucas 10:27; Deuteronomio 6:4; Gálatas 3:20; Romanos 3:30; Judas 25
  26. 30 Deuteronomio 6:5
  27. 31 Romanos 13:8–9; Mateo 22:39; Levítico 19:18; Lucas 10:27; 1 Corintios 13:4–8
  28. 32 Deuteronomio 4:39; Isaías 46:9; Deuteronomio 4:35; Isaías 45:5–6; Isaías 45:18
  29. 33 Miqueas 6:6–8; Oseas 6:6; Mateo 9:13; 1 Samuel 15:22; Mateo 12:7
  30. 34 Colosenses 4:6; Lucas 20:40; Mateo 22:46; Tito 1:9–11; Mateo 12:20
  31. 35 Lucas 20:41–44; Mateo 22:41–45; Mateo 26:55; Lucas 19:47; Mateo 9:27
  32. 36 Salmo 110:1; Mateo 22:43–45; Hebreos 1:13; Hebreos 10:12–13; 1 Corintios 15:25
  33. 37 Romanos 1:3–4; Lucas 21:38; Mateo 11:25; Romanos 9:5; Santiago 2:5
  34. 38 Lucas 20:45–47; Mateo 23:1–7; Lucas 11:43; Mateo 6:5; Marcos 4:2
  35. 39 Santiago 2:2–3
  36. 40 Lucas 20:47; Mateo 23:33; Mateo 23:13; Mateo 6:7; Ezequiel 22:25
  37. 41 Lucas 21:1–4; 2 Reyes 12:9; Juan 8:20; Mateo 27:6
  38. 43 2 Corintios 9:6–8; 2 Corintios 8:2; Hechos 11:29; 2 Corintios 8:12; Mateo 10:42
  39. 44 2 Corintios 8:2–3; 1 Juan 3:17; Lucas 21:2–4; Esdras 2:68–69; Marcos 14:8

Referencias cruzadas: OpenBible.info (CC BY), tomadas sobre todo del Treasury of Scripture Knowledge (dominio público). · Fuentes y licencias

Artículos y respuestas de este sitio que citan Marcos 12 (en inglés).

Lo que dijeron los Padres

Pasajes de los Padres de la Iglesia que comentan o citan este capítulo, tal como aparecen en la edición de Schaff (traducciones inglesas del siglo XIX, de dominio público). Los textos están en inglés.

Cómo se eligieron

«Comentario» es el comienzo de una homilía o exposición sobre este capítulo (homilías de san Juan Crisóstomo; tratados, sermones y comentarios a los Salmos de san Agustín). «Cita» es una frase en la que las notas de la propia edición identifican la cita de un versículo de este capítulo; solo se conserva si el texto coincide con el versículo. Solo se usan obras de autoría segura. Los Salmos siguen la numeración hebrea (Agustín usa la de los Setenta: su Salmo 50 es aquí el 51).

  1. Cita 12:30 Justin Martyr, First Apology (Chapters XIII–XVI)

    … evil." And that we ought to worship God alone, He thus persuaded us: "The greatest commandment is, Thou shalt worship the Lord thy God, and Him only shall thou serve, with all thy heart, and with all thy strength, the Lord God that made thee." And when a certain man came to Him and said, "Good Master," He answered and …

    Leer en contexto · Ante-Nicene Fathers, vol. 1 (1885)

  2. Cita 12:30 Augustine of Hippo, Confessions (Book XII, Chapters XXIV–XXVII)

    Let us not, then, "be puffed up for one against the other," above that which is written; let us love the Lord our God with all our heart, with all our soul, and with all our mind, and our neighbour as ourself. As to which two precepts of charity, unless we believe that Moses meant whatever in these books he …

    Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)

  3. Cita 12:34 John Chrysostom, Homilies on the Gospel of Matthew (Homily LXXI)

    "For when Jesus," he saith, "saw that he answered discreetly, He said unto him, Thou art not far from the kingdom of God." They are not contradicting each other, but indeed fully agreeing.

    Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)

  4. Cita 12:39 Augustine of Hippo, Sermons on Selected Lessons of the New Testament (Sermon XLI)

    And so the Lord in reference to their pride said immediately, "Beware of the Scribes which love the chief seats in the synagogues, and the first rooms at feasts." Not because they hold them, but because they love them.

    Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)

  5. Cita 12:7 Augustine of Hippo, Expositions on the Psalms (Psalm XXXVIII)

    "Come, let us kill Him, and the inheritance shall be ours." Fools!

    Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 8 (1888)