Isaiah 1 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

11 Utvara Isaije sina Amosovog, koju vide za Judu i za Jerusalim za vremena Ozije, Joatama, Ahaza i Jezekije, careva Judinih. 2 Čujte, nebesa, i slušaj, zemljo; jer Gospod govori: Sinove odgojih i podigoh, a oni se okrenuše od mene. 3 Vo poznaje gospodara svog i magarac jasle gospodara svog, a Izrailj ne poznaje, narod moj ne razume. 4 Da grešnog naroda! Naroda ogrezlog u bezakonju! Semena zlikovačkog, sinova pokvarenih! Ostaviše Gospoda, prezreše Sveca Izrailjevog, odstupiše natrag. 5 Što biste još bili bijeni kad se sve više odmećete? Sva je glava bolesna i sve srce iznemoglo. 6 Od pete do glave nema ništa zdravo, nego uboj i modrice i rane gnojave, ni isceđene ni zavijene ni uljem zablažene. 7 Zemlja je vaša pusta, gradovi vaši ognjem popaljeni; vaše njive jedu tuđini na vaše oči, i pustoš je kao što opustošavaju tuđini. 8 I osta kći sionska kao koliba u vinogradu, kao senica u gradini od krastavaca, kao grad opkoljen. 9 Da nam Gospod nad vojskama nije ostavio malo ostatka, bili bismo kao Sodom, izjednačili bismo se s Gomorom. 10 Čujte reč Gospodnju, knezovi sodomski, poslušajte zakon Boga našeg, narode gomorski! 11 Šta će mi mnoštvo žrtava vaših? Veli Gospod. Sit sam žrtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene stoke, i ne marim za krv junčiju i jagnjeću i jareću. 12 Kad dolazite da se pokažete preda mnom, ko ište to od vas, da gazite po mom tremu? 13 Ne prinosite više žrtve zaludne; na kad gadim se; a o mladinama i subotama i o sazivanju skupštine ne mogu podnositi bezakonja i svetkovine. 14 Na mladine vaše i na praznike vaše mrzi duša moja, dosadiše mi, dodija mi podnositi. 15 Zato kad širite ruke svoje, zaklanjam oči svoje od vas; i kad množite molitve, ne slušam; ruke su vaše pune krvi. 16 Umijte se, očistite se, uklonite zloću dela svojih ispred očiju mojih, prestanite zlo činiti. 17 Učite se dobro činiti, tražite pravdu, ispravljajte potlačenog, dajite pravicu sirotoj, branite udovicu. 18 Tada dođite, veli Gospod, pa ćemo se suditi: ako gresi vaši budu kao skerlet, postaće beli kao sneg; ako budu crveni kao crvac, postaće kao vuna. 19 Ako hoćete slušati, dobro zemaljsko ješćete. 20 Ako li nećete, nego budete nepokorni, mač će vas pojesti, jer usta Gospodnja rekoše. 21 Kako posta kurva verni grad? Pun beše pravice, pravda nastavaše u njemu, a sada krvnici. 22 Srebro tvoje posta troska, vino tvoje pomeša se s vodom. 23 Knezovi su tvoji odmetnici i drugovi lupežima; svaki miluje mito i ide za darovima; sirotoj ne daju pravice, i parnica udovička ne dolazi pred njih. 24 Zato govori Gospod, Gospod nad vojskama, silni Izrailjev: Aha! Razračunaću se sa protivnicima svojim, i osvetiću se neprijateljima svojim. 25 I okrenuću ruku svoju na te, i sažeći ću troske tvoje da te prečistim, i ukloniću sve olovo tvoje. 26 I postaviću ti opet sudije kao pre, i savetnike kao ispočetka; tada ćeš se zvati grad pravedni, grad verni. 27 Sion će se otkupiti sudom, i pravdom oni koji se u nj vrate. 28 A odmetnici i grešnici svi će se satrti, i koji ostavljaju Gospoda, izginuće. 29 Jer ćete se posramiti od gajeva koje želeste, i zastideti se od vrtova koje izabraste. 30 Jer ćete biti kao hrast kome opada lišće i kao vrt u kome nema vode. 31 I biće junak kao kučine i delo njegovo kao iskra, i oboje će se zapaliti, i neće biti nikoga da ugasi.