Psalm 106 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

1061 Aliluja. Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milost Njegova. 2 Ko će iskazati silu Gospodnju? Ispričati svu slavu Njegovu? 3 Blago onima koji drže istinu i tvore pravo svagda! 4 Opomeni me se, Gospode, po svojoj milosti k narodu svom; pohodi me pomoću svojom, 5 Da bih video u dobru izabrane Tvoje, veselio se u veselju naroda Tvog, hvalio se zajedno s nasledstvom Tvojim. 6 Zgrešismo s ocima svojim, postasmo krivci, bezakonici. 7 Oci naši u Misiru ne razumeše čudesa Tvojih, ne opominjaše se velikih milosti Tvojih, i vikaše kraj mora, kraj Crvenog Mora. 8 Ali im On pomože imena svog radi, da bi pokazao silu svoju. 9 Zapreti Crvenom Moru, i presahnu; i prevede ih preko bezdane kao preko pustinje; 10 I sačuva ih od ruke nenavidnikove, i izbavi ih iz ruke neprijateljeve. 11 Pokri voda neprijatelje njihove, nijedan od njih ne osta. 12 Tada verovaše rečima Njegovim, i pevaše Mu hvalu. 13 Ali brzo zaboraviše dela Njegova, i ne počekaše volje Njegove. 14 Polakomiše se u pustinji, i stadoše kušati Boga u zemlji gde se ne živi. 15 On ispuni molbu njihovu, ali posla pogibao na dušu njihovu. 16 Pozavideše Mojsiju i Aronu, kog beše Gospod osvetio. 17 Rasede se zemlja, i proždre Datana i zatrpa četu Avironovu. 18 I spali oganj četu njihovu, i plamen sažeže bezbožnike. 19 Načiniše tele kod Horiva, i klanjahu se kipu. 20 Menjahu slavu svoju na priliku vola, koji jede travu. 21 Zaboraviše Boga, Spasitelja svog, koji je učinio velika dela u Misiru, 22 Divna u zemlji Hamovoj, strašna na Crvenom Moru. 23 I htede ih istrebiti, da Mojsije izabranik Njegov ne stade kao u raselini pred Njim, i ne odvrati jarost Njegovu da ih ne istrebi. 24 Posle ne mariše za zemlju željenu, ne verovaše reči Njegovoj. 25 Pobuniše se u šatorima svojim, ne slušaše glas Gospodnji. 26 I On podiže ruku svoju na njih, da ih pobije u pustinji, 27 Da pobije pleme njihovo među narodima, i raseje ih po zemljama. 28 I pristaše za Velfegorom, i jedoše prineseno na žrtvu mrtvima. 29 I rasrdiše Boga delima svojim, i udari u njih pogibao. 30 I ustade Fines, i umilostivi, i prestade pogibao. 31 I to mu se primi u pravdu, od kolena do kolena doveka. 32 I razgneviše Boga na vodi Merivi, i Mojsije postrada njih radi; 33 Jer dotužiše duhu njegovom, i pogreši ustima svojim. 34 Ne istrebiše narode, za koje im je Gospod rekao; 35 Nego se pomešaše s neznabošcima, i naučiše dela njihova. 36 Stadoše služiti idolima njihovim, i oni im biše zamka. 37 Sinove svoje i kćeri svoje prinosiše na žrtvu đavolima. 38 Prolivaše krv pravu; krv sinova svojih i kćeri svojih, koje prinošahu na žrtvu idolima hananskim, i oskvrni se zemlja krvnim delima. 39 Oskvrniše sebe delima svojim, i činiše preljubu postupanjem svojim. 40 I planu gnev Gospodnji na narod Njegov, i omrznu Mu deo Njegov. 41 I predade ih u ruke neznabožačke, i nenavidnici njihovi stadoše gospodariti nad njima. 42 Dosađivaše im neprijatelji njihovi, i oni biše pokoreni pod vlast njihovu. 43 Mnogo ih je puta izbavljao, ali Ga oni srdiše namerama svojim, i biše poništeni za bezakonje svoje. 44 Ali On pogleda na nevolju njihovu, čuvši tužnjavu njihovu, 45 I opomenu se zaveta svog s njima, i pokaja se po velikoj milosti svojoj; 46 I učini, te ih stadoše žaliti svi koji ih behu zarobili. 47 Spasi nas, Gospode Bože naš, i pokupi nas iz neznabožaca, da slavimo sveto ime Tvoje, da se hvalimo Tvojom slavom! 48 Blagosloven Gospod Bog Izrailjev od veka i doveka! I sav narod neka kaže: Amin! Aliluja!