2 Samuel · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

2 Samuel 22 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

About DK

Individual translator
OT: Masoretic Hebrew (not verified)
NT: Textus Receptus
Protestant (66 books)
Formal (word for word)
1868
Public domain

Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings

Notes on this text (3)

eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
No deuterocanonical books.
Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).

DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

RV1909 Reina-Valera 1909

1 И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;

1 Y HABLÓ David á Jehová las palabras de este cántico, el día que Jehová le había librado de la mano de todos sus enemigos, y de la mano de Saúl.

2 и рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.

2 Y dijo: Jehová es mi roca, y mi fortaleza, y mi libertador;

3 Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.

3 Dios de mi roca, en él confiaré: mi escudo, y el cuerno de mi salud, mi fortaleza, y mi refugio; mi salvador, que me librarás de violencia.

4 Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.

4 Invocaré á Jehová, digno de ser loado, y seré salvo de mis enemigos.

5 Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.

5 Cuando me cercaron ondas de muerte, y arroyos de iniquidad me asombraron,

6 Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.

6 Me rodearon los dolores del infierno, y me tomaron descuidado lazos de muerte.

7 У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.

7 Tuve angustia, invoqué á Jehová, y clamé á mi Dios: y él oyó mi voz desde su templo; [llegó] mi clamor á sus oídos.

8 Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.

8 La tierra se removió, y tembló; los fundamentos de los cielos fueron movidos, y se estremecieron, porque él se airó.

9 Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.

9 Subió humo de sus narices, y de su boca fuego consumidor, por el cual se encendieron carbones.

10 Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.

10 Y abajó los cielos, y descendió: una oscuridad debajo de sus pies.

11 И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.

11 Subió sobre el querubín, y voló: aparecióse sobre las alas del viento.

12 Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.

12 Puso tinieblas alrededor de sí [á modo de] pabellones; aguas negras y espesas nubes.

13 Од севања пред Њим гораше живо угљевље.

13 Del resplandor de su presencia se encendieron ascuas ardientes.

14 Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.

14 Jehová tronó desde los cielos, y el Altísimo dió su voz;

15 Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.

15 Arrojó saetas, y desbaratólos; relampagueó, y consumiólos.

16 Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.

16 Entonces aparecieron los manantiales de la mar, y los fundamentos del mundo fueron descubiertos, á la reprensión de Jehová, al resoplido del aliento de su nariz.

17 Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.

17 Extendió [su mano] de lo alto, y arrebatóme, y sacóme de copiosas aguas.

18 Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.

18 Libróme de fuertes enemigos, de aquellos que me aborrecían, los cuales eran más fuertes que yo.

19 Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.

19 Asaltáronme en el día de mi calamidad; mas Jehová fué mi sostén.

20 И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.

20 Sacóme á anchura; libróme, porque puso su voluntad en mí.

21 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.

21 Remuneróme Jehová conforme á mi justicia; y conforme á la limpieza de mis manos, me dió la paga.

22 Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.

22 Porque yo guardé los caminos de Jehová, y no me aparté impíamente de mi Dios.

23 Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.

23 Porque delante de mí tengo todas sus ordenanzas; y [atento á] sus fueros, no me retiraré de ellos.

24 И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.

24 Y fuí íntegro para con él, y guardéme de mi iniquidad.

25 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.

25 Remuneróme por tanto Jehová conforme á mi justicia, y conforme á mi limpieza delante de sus ojos.

26 Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;

26 Con el bueno eres benigno, y con el íntegro te muestras íntegro;

27 С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.

27 Limpio eres para con el limpio, mas con el perverso eres rígido.

28 Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.

28 Y tú salvas al pueblo humilde; mas tus ojos sobre los altivos, para abatirlos.

29 Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.

29 Porque tú eres mi lámpara, oh Jehová: Jehová da luz á mis tinieblas.

30 С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.

30 Porque en ti romperé ejércitos, y con mi Dios saltaré las murallas.

31 Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.

31 Dios, perfecto su camino: la palabra de Jehová purificada, escudo es de todos los que en él esperan.

32 Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?

32 Porque ¿qué Dios hay sino Jehová? ¿ó quién es fuerte sino nuestro Dios?

33 Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.

33 Dios es el que con virtud me corrobora, y el que despeja mi camino;

34 Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.

34 El que hace mis pies como de ciervas, y el que me asienta en mis alturas;

35 Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.

35 El que enseña mis manos para la pelea, y [da que] con mis brazos quiebre el arco de acero.

36 Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.

36 Tú me diste asimismo el escudo de tu salud, y tu benignidad me ha acrecentado.

37 Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.

37 Tú ensanchaste mis pasos debajo de mí, para que no titubeasen mis rodillas.

38 Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.

38 Perseguiré á mis enemigos, y quebrantarélos; y no me volveré hasta que los acabe.

39 И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.

39 Los consumiré, y los heriré, y no se levantarán; y caerán debajo de mis pies.

40 Јер ме Ти опасујеш снагом за бој; који устану на ме, обараш их пода ме.

40 Ceñísteme de fortaleza para la batalla, y postraste debajo de mí los que contra mí se levantaron.

41 Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.

41 Tú me diste la cerviz de mis enemigos, de mis aborrecedores, y que yo los destruyese.

42 Обзиру се, али нема помагача; вичу ка Господу, али их не слуша.

42 Miraron, y no hubo quien los librase; á Jehová, mas no les respondió.

43 Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.

43 Yo los desmenuzaré como polvo de la tierra; hollarélos como á lodo de las plazas, y los disiparé.

44 Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.

44 Tú me libraste de contiendas de pueblos: tú me guardaste para que fuese cabeza de gentes: pueblos que no conocía, me sirvieron.

45 Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.

45 Los extraños titubeaban á mí: en oyendo, me obedecían.

46 Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.

46 Los extraños desfallecían, y temblaban en sus escondrijos.

47 Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.

47 Viva Jehová, y sea bendita mi roca; sea ensalzado el Dios, la roca de mi salvamento:

48 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,

48 El Dios que me ha vengado, y sujeta los pueblos debajo de mí;

49 Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.

49 Y que me saca de entre mis enemigos: tú me sacaste en alto de entre los que se levantaron contra mí: librásteme del varón de iniquidades.

50 Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,

50 Por tanto yo te confesaré entre las gentes, oh Jehová, y cantaré á tu nombre.

51 Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.

51 El que engrandece las saludes de su rey, y hace misericordia á su ungido, á David, y á su simiente, para siempre.

People & places in this chapter

From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.

People

David
King of Israel
The shepherd who became Israel's greatest king and a man after God's own heart.
Cited in the guide: 1 Sam. 16 - 1 Kings 2; 2 Sam. 7; 1 Chron. 2:15; Matt. 1:6
See in the family tree

Cross references (51)

Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.

Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences

Old Testament

New Testament

People & places in this chapter

People