Deuteronomy · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Deuteronomy 9 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Чуј, Израиљу! Ти данас прелазиш преко Јордана да уђеш и наследиш народе веће и јаче од себе, градове велике и ограђене до неба.
1 OYE, Israel: tú estás hoy para pasar el Jordán, para entrar á poseer gentes más [numerosas] y más fuertes que tú, ciudades grandes y encastilladas hasta el cielo,
2 Велик и висок народ, синове Енакове, које знаш и за које си слушао:
2 Un pueblo grande y alto, hijos de gigantes, de los cuales tienes tú conocimiento, y has oído decir: ¿Quién se sostendrá delante de los hijos del gigante?
3 Знај дакле данас да је Господ Бог твој, који иде пред тобом, огањ који спаљује; Он ће их истребити и Он ће их оборити пред тобом, и изгнаћеш их и истребити брзо, као што ти је казао Господ.
3 Sabe, pues, hoy que Jehová tu Dios es el que pasa delante de ti, fuego consumidor, que los destruirá y humillará delante de ti: y tú los echarás, y los destruirás luego, como Jehová te ha dicho.
4 Кад их Господ Бог твој отера испред тебе, немој да кажеш у срцу свом: За правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наследим; јер Господ тера оне народе испред тебе за неваљалство њихово!
4 No discurras en tu corazón cuando Jehová tu Dios los habrá echado de delante de ti, diciendo: Por mi justicia me ha metido Jehová á poseer esta tierra; pues por la impiedad de estas gentes Jehová las echa de delante de ti.
5 Не идеш за правду своју ни за чистоту срца свог да наследиш ту земљу; него за неваљалство тих народа Господ Бог твој отера их испред тебе, и да одржи реч за коју се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову.
5 No por tu justicia, ni por la rectitud de tu corazón entras á poseer la tierra de ellos; mas por la impiedad de estas gentes Jehová tu Dios las echa de delante de ti, y por confirmar la palabra que Jehová juró á tus padres Abraham, Isaac, y Jacob.
6 Знај, дакле, да ти Господ Бог твој не даје те добре земље за правду твоју да је наследиш, јер си тврдоврат народ.
6 Por tanto, sabe que no por tu justicia Jehová tu Dios te da esta buena tierra para poseerla; que pueblo duro de cerviz eres tú.
7 Памти и не заборави како си гневио Господа Бога свог у пустињи; од оног дана кад изиђосте из земље мисирске па докле дођосте на ово место, непокорни бејасте Господу.
7 Acuérdate, no te olvides que has provocado á ira á Jehová tu Dios en el desierto: desde el día que saliste de la tierra de Egipto, hasta que entrasteis en este lugar, habéis sido rebeldes á Jehová.
8 И код Хорива разгневисте Господа, и од гнева хтеде вас Господ да истреби.
8 Y en Horeb provocasteis á ira á Jehová, y enojóse Jehová contra vosotros para destruiros.
9 Кад изиђох на гору да примим плоче камене, плоче завета, који с вама учини Господ, тада стајах на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи хлеба не једући ни воде пијући.
9 Cuando yo subí al monte para recibir las tablas de piedra, las tablas del pacto que Jehová hizo con vosotros, estuve entonces en el monte cuarenta días y cuarenta noches, sin comer pan ni beber agua:
10 И даде ми Господ две плоче камене, исписане прстом Господњим, на којима беху речи све које вам изговори Господ на гори исред огња на дан збора вашег.
10 Y dióme Jehová las dos tablas de piedra escritas con el dedo de Dios; y en ellas [estaba escrito] conforme á todas las palabras que os habló Jehová en el monte de en medio del fuego, el día de la asamblea.
11 После четрдесет дана и четрдесет ноћи даде ми Господ две плоче камене, плоче заветне.
11 Y fué al cabo de los cuarenta días y cuarenta noches, que Jehová me dió las dos tablas de piedra, las tablas del pacto.
12 И рече ми Господ: Устани, сиђи брже одавде; јер се поквари народ твој који си извео из Мисира, сиђоше брзо с пута који им заповедих, и начинише себи ливен лик.
12 Y díjome Jehová: Levántate, desciende presto de aquí; que tu pueblo que sacaste de Egipto se ha corrompido: pronto se han apartado del camino que yo les mandé: hanse hecho una efigie de fundición.
13 Још ми рече Господ говорећи: Погледах овај народ, и ето је народ тврдог врата.
13 Y hablóme Jehová, diciendo: He visto ese pueblo, y he aquí, que él es pueblo duro de cerviz:
14 Пусти ме да их истребим и име њихово затрем под небом; а од тебе ћу учинити народ јачи и већи него што је овај.
14 Déjame que los destruya, y raiga su nombre de debajo del cielo; que yo te pondré sobre gente fuerte y mucha más que ellos.
15 И ја се вратих и сиђох с горе, а гора огњем гораше, и две плоче заветне беху ми у рукама.
15 Y volví y descendí del monte, el cual ardía en fuego, con las tablas del pacto en mis dos manos.
16 И погледах, а то згрешисте Господу Богу свом саливши себи теле, и брзо сиђосте с пута који вам беше заповедио Господ.
16 Y miré, y he aquí habíais pecado contra Jehová vuestro Dios: os habíais hecho un becerro de fundición, apartándoos presto del camino que Jehová os había mandado.
17 Тада узех оне две плоче и бацих их из руку својих, и разбих их пред вама.
17 Entonces tomé las dos tablas, y arrojélas de mis dos manos, y quebrélas delante de vuestros ojos.
18 Потом падох и лежах пред Господом као пре, четрдесет дана и четрдесет ноћи, хлеба не једући ни воде пијући, ради свих греха ваших, којима се огрешисте учинивши што је зло пред Господом и разгневивши Га.
18 Y postréme delante de Jehová, como antes, cuarenta días y cuarenta noches: no comí pan ni bebí agua, á causa de todo vuestro pecado que habíais cometido haciendo mal en ojos de Jehová para enojarlo.
19 Јер се бојах гнева и јарости, којом се беше Господ разљутио на вас да вас истреби; и услиши ме Господ и тада.
19 Porque temí á causa del furor y de la ira con que Jehová estaba enojado contra vosotros para destruiros. Pero Jehová me oyó aún esta vez.
20 Беше се Господ и на Арона разгневио веома да га хтеде убити; али се молих тада и за Арона.
20 Contra Aarón también se enojó Jehová en gran manera para destruirlo: y también oré por Aarón entonces.
21 И узех грех ваш који учинисте, теле, и сажегох га огњем, и разбих га и сатрх га у прах, и просух прах његов у поток, који тече с оне горе.
21 Y tomé vuestro pecado, el becerro que habíais hecho, y quemélo en el fuego, y lo desmenucé moliéndole muy bien, hasta que fué reducido á polvo: y eché el polvo de él en el arroyo que descendía del monte.
22 И у Тавери и у Маси и у Киврот-Атави гневисте Господа.
22 También en Tabera, y en Massa, y en Kibroth-hataavah, enojasteis á Jehová.
23 И кад вас посла Господ у Кадис-Варнију говорећи: Идите и узмите ту земљу коју сам вам дао, опет се супротисте речи Господа Бога свог, и не веровасте Му и не послушасте глас Његов.
23 Y cuando Jehová os envió desde Cades-barnea, diciendo, Subid y poseed la tierra que yo os he dado; también fuisteis rebeldes al dicho de Jehová vuestro Dios, y no lo creisteis, ni obedecisteis á su voz.
24 Непокорни бејасте Господу од кад вас познах.
24 Rebeldes habéis sido á Jehová desde el día que yo os conozco.
25 Зато падох и лежах пред Господом четрдесет дана и четрдесет ноћи, јер беше рекао Господ да ће вас потрти.
25 Postréme, pues, delante de Jehová cuarenta días y cuarenta noches que estuve postrado; porque Jehová dijo que os había de destruir.
26 И молих се Господу и рекох: Господе, Господе! Немој потрти народ свој и наследство своје, које си избавио величанством својим, које си извео из Мисира крепком руком.
26 Y oré á Jehová, diciendo: Oh Señor Jehová, no destruyas tu pueblo y tu heredad que has redimido con tu grandeza, al cual sacaste de Egipto con mano fuerte.
27 Опомени се слуга својих Аврама, Исака и Јакова, не гледај на тврђу народа овог, на неваљалство његово и на грехе његове;
27 Acuérdate de tus siervos Abraham, Isaac, y Jacob; no mires á la dureza de este pueblo, ni á su impiedad, ni á su pecado:
28 да не кажу који живе у земљи одакле си нас извео: Није их могао Господ увести у земљу коју им обећа, или мрзео је на њих, зато их изведе да их побије у пустињи.
28 Porque no digan [los de] la tierra de donde nos sacaste: Por cuanto no pudo Jehová introducirlos en la tierra que les había dicho, ó porque los aborrecía, los sacó para matarlos en el desierto.
29 Јер су Твој народ и Твоје наследство, које си извео силом својом великом и мишицом својом подигнутом.
29 Y ellos son tu pueblo y tu heredad, que sacaste con tu gran fortaleza y con tu brazo extendido.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Anak
The ancestor of the Anakim, the tall people of Canaan whom the spies feared; Ahiman, Sheshai and Talmai at Hebron were his descendants.
Cited in the guide: Numbers 13:22; Numbers 13:28; Deuteronomy 9:2
Moses
Drawn from the Nile, he led Israel out of Egypt and received God's Law.
Cited in the guide: Exodus 2–Deuteronomy 34
Cross references (28)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Deuteronomy 11:31; Deuteronomy 4:38; Deuteronomy 1:28; Deuteronomy 11:23; Joshua 1:11
- 2 Numbers 13:22; Deuteronomy 2:21; Nahum 1:6; Deuteronomy 2:11–12; Daniel 11:16
- 3 Deuteronomy 4:24; Romans 8:31; Hebrews 12:29; Deuteronomy 20:4; Deuteronomy 7:23–24
- 4 Deuteronomy 8:17; 2 Timothy 1:9; Deuteronomy 9:5; Deuteronomy 18:9–14; Leviticus 18:24–30
- 5 Titus 3:5; Genesis 17:8; Genesis 26:4; Genesis 15:7; Genesis 13:15
- 6 Deuteronomy 10:16; Deuteronomy 9:13; Exodus 32:9; Acts 7:51; Deuteronomy 31:27
- 7 Exodus 14:11; Exodus 16:2; Numbers 21:5; Numbers 25:2; Numbers 11:4
- 8 Psalm 106:19–22; Exodus 32:16; Exodus 32:7–10
- 9 Exodus 34:28; Exodus 24:18; 1 Kings 19:8; Exodus 24:15; Exodus 24:12
- 10 Exodus 31:18; Hebrews 8:10; Deuteronomy 10:4; Deuteronomy 18:16; Deuteronomy 4:10–15
- 11 Deuteronomy 9:9; Hebrews 8:6–10; Numbers 10:33; Hebrews 9:4
- 12 Exodus 32:7–8; Judges 2:17; Deuteronomy 31:29; Galatians 1:6; Hosea 6:4
- 13 Deuteronomy 9:6; Deuteronomy 10:16; 2 Kings 17:14; Deuteronomy 31:27; Exodus 32:9–10
- 14 Deuteronomy 29:20; Exodus 32:10–13; Psalm 9:5; Revelation 3:5; Numbers 14:11–12
- 15 Exodus 19:18; Deuteronomy 5:23; Deuteronomy 4:11; Exodus 32:14–35; Exodus 9:23
- 16 Exodus 32:19; Acts 7:40–41
- 18 Exodus 34:28; Deuteronomy 9:9; Psalm 106:23; 2 Samuel 12:16; Exodus 32:10–14
- 19 Exodus 32:14; James 5:16–17; Deuteronomy 10:10; Exodus 32:10–11; Psalm 99:6
- 20 Exodus 32:21; Exodus 32:35; Hebrews 7:26–28; Exodus 32:2–5
- 21 Exodus 32:20; Isaiah 31:7; Isaiah 30:22; Isaiah 2:18–21; Hosea 8:11
- 22 Numbers 11:34; Exodus 17:7; Numbers 11:1–5
- 23 Psalm 106:24–25; Hebrews 4:2; Isaiah 63:10; Psalm 78:22; Hebrews 3:18–19
- 24 Deuteronomy 31:27; Acts 7:51; Deuteronomy 9:6–7
- 25 Deuteronomy 9:18; Deuteronomy 9:16
- 26 Exodus 32:11–13; Titus 2:14; Jeremiah 14:21; Psalm 107:2; Exodus 15:13
- 27 Jeremiah 14:21; Micah 7:18–19; Isaiah 43:24–25; Exodus 3:6; Proverbs 21:12
- 28 Numbers 14:16; Exodus 32:12
- 29 Nehemiah 1:10; 1 Kings 8:51; Deuteronomy 4:34; Deuteronomy 9:26; Psalm 95:7
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
They have speedily departed from the way in which I commanded them to walk, and have made to themselves molten images." And the Lord said unto him, "I have spoken to thee once and again, saying, I have seen this people, and, behold, it is a stiff-necked people: let Me destroy them, and blot out their name from under heaven; …
For the number ten, by which the perfection of blessedness is signified, multiplied four times, because of the fourfold divisions of the seasons, and the fourfold divisions of the world, will make the number forty. Wherefore Moses and Elias, and the Mediator Himself, our Lord Jesus Christ, fasted forty days, because in the time of this life, continence from the …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
For it is Moses that says: And the anger of the Lord came upon Aaron: and I prayed for him, saith he, and God forgave him.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
For we have absolute certainty that the Decalogue of the law, that is, those ten well-known precepts, were first written by the finger of God on two tables of stone. But the law, when it is not aided by grace, maketh transgressors, and is only in the letter, on account of which the apostle specially declared, "The letter killeth, but …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)