Romans · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

Romans 9 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

About DK

Individual translator
OT: Masoretic Hebrew (not verified)
NT: Textus Receptus
Protestant (66 books)
Formal (word for word)
1868
Public domain

Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings

Notes on this text (3)

eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
No deuterocanonical books.
Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).

DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

RV1909 Reina-Valera 1909

1 Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:

1 VERDAD digo en Cristo, no miento, dándome testimonio mi conciencia en el Espíritu Santo,

2 Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;

2 Que tengo gran tristeza y continuo dolor en mi corazón.

3 јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,

3 Porque deseara yo mismo ser apartado de Cristo por mis hermanos, los que son mis parientes según la carne;

4 која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;

4 Que son israelitas, de los cuales es la adopción, y la gloria, y el pacto, y la data de la ley, y el culto, y las promesas;

5 којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин.

5 Cuyos son los padres, y de los cuales es Cristo según la carne, el cual es Dios sobre todas las cosas, bendito por los siglos. Amén.

6 А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;

6 No empero que la palabra de Dios haya faltado: porque no todos los que son de Israel son Israelitas;

7 нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.

7 Ni por ser simiente de Abraham, son todos hijos; mas: En Isaac te será llamada simiente.

8 То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.

8 Quiere decir: No los que son hijos de la carne, éstos son los hijos de Dios; mas los que son hijos de la promesa, son contados en la generación.

9 Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.

9 Porque la palabra de la promesa es esta: Como en este tiempo vendré, y tendrá Sara un hijo.

10 Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.

10 Y no sólo esto; mas también Rebeca concibiendo de uno, de Isaac nuestro padre,

11 Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,

11 (Porque no siendo aún nacidos, ni habiendo hecho aún ni bien ni mal, para que el propósito de Dios conforme á la elección, no por las obras sino por el que llama, permaneciese;)

12 не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,

12 Le fué dicho que el mayor serviría al menor.

13 као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.

13 Como está escrito: A Jacob amé, mas á Esaú aborrecí.

14 Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!

14 ¿Pues qué diremos? ¿Que hay injusticia en Dios? En ninguna manera.

15 Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.

15 Mas á Moisés dice: Tendré misericordia del que tendré misericordia, y me compadeceré del que me compadeceré.

16 Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.

16 Así que no es del que quiere, ni del que corre, sino de Dios que tiene misericordia.

17 Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.

17 Porque la Escritura dice de Faraón: Que para esto mismo te he levantado, para mostrar en ti mi potencia, y que mi nombre sea anunciado por toda la tierra.

18 Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.

18 De manera que del que quiere tiene misericordia; y al que quiere, endurece.

19 Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?

19 Me dirás pues: ¿Por qué, pues, se enoja? porque ¿quién resistirá á su voluntad?

20 А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мајстору свом: Зашто си ме тако начинио?

20 Mas antes, oh hombre, ¿quién eres tú, para que alterques con Dios? Dirá el vaso de barro al que le labró: ¿Por qué me has hecho tal?

21 Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?

21 ¿O no tiene potestad el alfarero para hacer de la misma masa un vaso para honra, y otro para vergüenza?

22 А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.

22 ¿Y qué, si Dios, queriendo mostrar la ira y hacer notoria su potencia, soportó con mucha mansedumbre los vasos de ira preparados para muerte,

23 И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;

23 Y para hacer notorias las riquezas de su gloria, [mostrólas] para con los vasos de misericordia que él ha preparado para gloria;

24 које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,

24 Los cuales también ha llamado, [es á saber], á nosotros, no sólo de los Judíos, mas también de los Gentiles?

25 као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.

25 Como también en Oseas dice: Llamaré al que no era mi pueblo, pueblo mío; y á la no amada, amada.

26 И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.

26 Y será, que en el lugar donde les fué dicho: Vosotros no sois pueblo mío: allí serán llamados hijos del Dios viviente.

27 А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.

27 También Isaías clama tocante á Israel: Si fuere el número de los hijos de Israel como la arena de la mar, las reliquias serán salvas:

28 Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.

28 Porque palabra consumadora y abreviadora en justicia, porque palabra abreviada, hará el Señor sobre la tierra.

29 И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.

29 Y como antes dijo Isaías: Si el Señor de los ejércitos no nos hubiera dejado simiente, como Sodoma habríamos venido á ser, y á Gomorra fuéramos semejantes.

30 Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.

30 ¿Pues qué diremos? Que los Gentiles que no seguían justicia, han alcanzado la justicia, es á saber, la justicia que es por la fe;

31 А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.

31 Mas Israel que seguía la ley de justicia, no ha llegado á la ley de justicia.

32 Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,

32 ¿Por qué? Porque [la seguían] no por fe, mas como por las obras de la ley: por lo cual tropezaron en la piedra de tropiezo,

33 као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.

33 Como está escrito: He aquí pongo en Sión piedra de tropiezo, y piedra de caída; y aquel que creyere en ella, no será avergonzado.

Cross references (33)

Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.

Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences

What the Fathers said

Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).

How these were chosen

“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).

Commentary 9:1 John Chrysostom, Homilies on Romans (Homily XVI)
Did I not seem yesterday to you to have spoken some great and exorbitant things of Paul's love toward Christ? And great indeed they were, too great for any words to express. Yet what you have heard to-day are as far above those things, as those things were above ours.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 11 (1889)
Quotes verse 9:25 Irenaeus of Lyons, Against Heresies (Book I, Chapters X–XI)
… saints; and discourse how it is that "this mortal body shall put on immortality, and this corruptible shall put on incorruption;" and proclaim in what sense [God] says, "That is a people who was not a people; and she is beloved who was not beloved;" and in what sense He says that "more are the children of her that was …
Read in context · Ante-Nicene Fathers, vol. 1 (1885)
Quotes verse 9:12 Augustine of Hippo, Confessions (Book VII, Chapters VII–IX)
For it pleased Thee, O Lord, to take away the reproach of diminution from Jacob, that the elder should serve the younger; and Thou hast called the Gentiles into Thine inheritance.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)
Quotes verse 9:5 John Chrysostom, Homilies on the Gospel of Matthew (Homily IV)
how did he "take the form of a servant?" how "was the Word made flesh?" and how saith Paul to the Romans, "Of whom as concerning the flesh Christ came, who is God over all?" Therefore that He was of us, and of our substance, and of the Virgin's womb, is manifest from these things, and from others beside; but …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
Quotes verse 9:4 Basil of Caesarea, On the Holy Spirit (Chapters XXII–XXIV)
… is "crowned with glory and honour," and "glory, honour and peace" are laid up by promise "to every man that worketh good." There is moreover a special and peculiar glory for Israelites "to whom," it is said "pertaineth the adoption and the glory...and the service," and the Psalmist speaks of a certain glory of his own, "that my glory may …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 8 (1895)

Old Testament

New Testament

In our library

What the Fathers said