Romans · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

Romans 8 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

About DK

Individual translator
OT: Masoretic Hebrew (not verified)
NT: Textus Receptus
Protestant (66 books)
Formal (word for word)
1868
Public domain

Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings

Notes on this text (3)

eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
No deuterocanonical books.
Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).

DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

RV1909 Reina-Valera 1909

1 Никаква, дакле, сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу и не ходе по телу него по Духу.

1 AHORA pues, ninguna condenación hay para los que están en Cristo Jesús, los que no andan conforme á la carne, mas conforme al espíritu.

2 Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона греховног и смрти.

2 Porque la ley del Espíritu de vida en Cristo Jesús me ha librado de la ley del pecado y de la muerte.

3 Јер што закону беше немогуће, јер беше ослабљен телом, посла Бог сина свог у обличју тела греховног, и за грех осуди грех у телу,

3 Porque lo que era imposible á la ley, por cuanto era débil por la carne, Dios enviando á su Hijo en semejanza de carne de pecado, y á causa del pecado, condenó al pecado en la carne;

4 да се правда закона испуни у нама који не живимо по телу него по духу;

4 Para que la justicia de la ley fuese cumplida en nosotros, que no andamos conforme á la carne, mas conforme al espíritu.

5 јер који су по телу телесно мисле, а који су по духу духовно мисле.

5 Porque los que viven conforme á la carne, de las cosas que son de la carne se ocupan; mas los que conforme al espíritu, de las cosas del espíritu.

6 Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир.

6 Porque la intención de la carne es muerte; mas la intención del espíritu, vida y paz:

7 Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може.

7 Por cuanto la intención de la carne es enemistad contra Dios; porque no se sujeta á la ley de Dios, ni tampoco puede.

8 А који су у телу не могу Богу угодити.

8 Así que, los que están en la carne no pueden agradar á Dios.

9 А ви нисте у телу него у духу; јер Дух Божји у вама живи. А ако ко нема Дух Христов, он није Његов.

9 Mas vosotros no estáis en la carne, sino en el espíritu, si es que el Espíritu de Dios mora en vosotros. Y si alguno no tiene el Espíritu de Cristo, el tal no es de él.

10 А ако је Христос у вама, онда је тело мртво греха ради а дух жив правде ради.

10 Empero si Cristo está en vosotros, el cuerpo á la verdad está muerto á causa del pecado; mas el espíritu vive á causa de la justicia.

11 А ако ли живи у вама Дух Оног који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама.

11 Y si el Espíritu de aquel que levantó de los muertos á Jesús mora en vosotros, el que levantó á Cristo Jesús de los muertos, vivificará también vuestros cuerpos mortales por su Espíritu que mora en vosotros.

12 Тако дакле, браћо, нисмо дужни телу да по телу живимо.

12 Así que, hermanos, deudores somos, no á la carne, para que vivamos conforme á la carne:

13 Јер ако живите по телу, помрећете; ако ли духом послове телесне морите, живећете.

13 Porque si viviereis conforme á la carne, moriréis; mas si por el espíritu mortificáis las obras de la carne, viviréis.

14 Јер који се владају по духу Божијем они су синови Божији.

14 Porque todos los que son guiados por el Espíritu de Dios, los tales son hijos de Dios.

15 Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче!

15 Porque no habéis recibido el espíritu de servidumbre para [estar] otra vez en temor; mas habéis recibido el espíritu de adopción, por el cual clamamos, Abba, Padre.

16 Овај дух сведочи нашем духу да смо деца Божија.

16 Porque el mismo Espíritu da testimonio á nuestro espíritu que somos hijos de Dios.

17 А кад смо деца и наследници смо: наследници, дакле Божији, а сунаследници Христови: јер с Њим страдамо да се с Њим и прославимо.

17 Y si hijos, también herederos; herederos de Dios, y coherederos de Cristo; si empero padecemos juntamente [con él], para que juntamente [con él] seamos glorificados.

18 Јер мислим да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити.

18 Porque tengo por cierto que lo que en este tiempo se padece, no es de comparar con la gloria venidera que en nosotros ha de ser manifestada.

19 Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији.

19 Porque el continuo anhelar de las criaturas espera la manifestación de los hijos de Dios.

20 Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу оног који је покори) на наду,

20 Porque las criaturas sujetas fueron á vanidad, no de grado, mas por causa del que las sujetó con esperanza,

21 да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе деце Божије.

21 Que también las mismas criaturas serán libradas de la servidumbre de corrupción en la libertad gloriosa de los hijos de Dios.

22 Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.

22 Porque sabemos que todas las criaturas gimen á una, y á una están de parto hasta ahora.

23 А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињење и избављење телу свом.

23 Y no sólo ellas, mas también nosotros mismos, que tenemos las primicias del Espíritu, nosotros también gemimos dentro de nosotros mismos, esperando la adopción, [es á saber], la redención de nuestro cuerpo.

24 Јер се надом спасосмо. А нада који се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати?

24 Porque en esperanza somos salvos; mas la esperanza que se ve, no es esperanza; porque lo que alguno ve, ¿á qué esperarlo?

25 Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем.

25 Empero si lo que no vemos esperamos, por paciencia esperamos.

26 А тако и Дух помаже нам у нашим слабостима: јер не знамо за шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказаним.

26 Y asimismo también el Espíritu ayuda nuestra flaqueza: porque qué hemos de pedir como conviene, no lo sabemos; sino que el mismo Espíritu pide por nosotros con gemidos indecibles.

27 А Онај што испитује срца зна шта је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете.

27 Mas el que escudriña los corazones, sabe cuál es el intento del Espíritu, porque conforme á [la voluntad de] Dios, demanda por los santos.

28 А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу.

28 Y sabemos que á los que á Dios aman, todas las cosas les ayudan á bien, [es á saber], á los que conforme al propósito son llamados.

29 Јер које напред позна оне и одреди да буду једнаки обличју Сина његовог, да би Он био прворођени међу многом браћом.

29 Porque á los que antes conoció, también predestinó para que fuesen hechos conformes á la imagen de su Hijo, para que él sea el primogénito entre muchos hermanos;

30 А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави.

30 Y á los que predestinó, á éstos también llamó; y á los que llamó, á éstos también justificó; y á los que justificó, á éstos también glorificó.

31 Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас?

31 ¿Pues qué diremos á esto? Si Dios por nosotros, ¿quién contra nosotros?

32 Који, дакле, свог сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њим све не дарује?

32 El que aun á su propio Hijo no perdonó, antes le entregó por todos nosotros, ¿cómo no nos dará también con él todas las cosas?

33 Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда?

33 ¿Quién acusará á los escogidos de Dios? Dios es el que justifica.

34 Ко ће осудити? Христос Исус који умре, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас?

34 ¿Quién es el que condenará? Cristo es el que murió; más aún, el que también resucitó, quien además está á la diestra de Dios, el que también intercede por nosotros.

35 Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано:

35 ¿Quién nos apartará del amor de Cristo? tribulación? ó angustia? ó persecución? ó hambre? ó desnudez? ó peligro? ó cuchillo?

36 За Тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање.

36 Como está escrito: Por causa de ti somos muertos todo el tiempo: somos estimados como ovejas de matadero.

37 Али у свему овоме побеђујемо Оног ради који нас је љубио.

37 Antes, en todas estas cosas hacemos más que vencer por medio de aquel que nos amó.

38 Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће,

38 Por lo cual estoy cierto que ni la muerte, ni la vida, ni ángeles, ni principados, ni potestades, ni lo presente, ni lo por venir,

39 ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем.

39 Ni lo alto, ni lo bajo, ni ninguna criatura nos podrá apartar del amor de Dios, que es en Cristo Jesús Señor nuestro.

Cross references (39)

Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.

Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences

What the Fathers said

Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).

How these were chosen

“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).

Commentary 8:12 John Chrysostom, Homilies on Romans (Homily XIV)
After showing how great the reward of a spiritual life is, and that it maketh Christ to dwell in us, and that it quickeneth our mortal bodies, and wingeth them to heaven, and rendereth the way of virtue easier, he next fitly introduces an exhortation to this purpose.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 11 (1889)
Quotes verse 8:36 Irenaeus of Lyons, Against Heresies (Book II, Chapter XXI)
… by the prophet and by Paul, of whom the apostle, calling to mind the Scripture, says in the Epistle addressed to the Romans, "As it is written, for thy sake we are killed all the day long, we are counted as sheep for the slaughter." But here the expression "all the day long" is put for all this time during …
Read in context · Ante-Nicene Fathers, vol. 1 (1885)
Quotes verse 8:34 Augustine of Hippo, Confessions (Book IX)
They would perchance have been troubled, and have vomited it forth, and Thou wouldest hear them when they cried unto Thee; for by a true death in the flesh He died for us, who now maketh intercession for us with Thee.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)
Quotes verse 8:1 John Chrysostom, Homilies on the Gospel of Matthew (Homily XVI)
… when he saith, "There is therefore no condemnation now to them which are in Christ Jesus, who walk not after the flesh, but after the Spirit: for the law of the Spirit of life hath made me free from the law of sin and death."
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
Quotes verse 8:17 Cyril of Jerusalem, Catechetical Lectures (Lecture III)
Make ready then the vessel of thy soul, that thou mayest become a son of God, and an heir of God, and joint-heir with Christ; if, indeed, thou art preparing thyself that thou mayest receive; if thou art drawing nigh in faith that thou mayest be made faithful; if of set purpose thou art putting off the old man.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)

Old Testament

New Testament

In our library

What the Fathers said