Proverbios 16 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

161 Čovek sprema srce, ali je od Gospoda šta će jezik govoriti. 2 Čoveku se svi putevi njegovi čine čisti, ali Gospod ispituje duhove. 3 Ostavi na Gospoda dela svoja, i biće tvrde namere tvoje. 4 Gospod je stvorio sve sam za se, i bezbožnika za zli dan. 5 Mrzak je Gospodu ko je god ponositog srca, i neće ostati bez kara ako će i druge uzeti u pomoć. 6 Milošću i istinom očišća se bezakonje, i strahom Gospodnjim uklanja se čovek oda zla. 7 Kad su čiji putevi mili Gospodu, miri s njim i neprijatelje njegove. 8 Bolje je malo s pravdom nego mnogo dohodaka s nepravdom. 9 Srce čovečije izmišlja sebi put, ali Gospod upravlja korake njegove. 10 Proroštvo je na usnama carevim, u sudu neće pogrešiti usta njegova. 11 Merila i potezi pravi od Gospoda su, i sve kamenje u tobocu njegovo je delo. 12 Gadno je carevima činiti nepravdu, jer se pravdom utvrđuje presto. 13 Mile su carevima usne pravedne, i oni ljube onog koji govori pravo. 14 Gnev je carev glasnik, ali mudar čovek ublažiće ga. 15 U veselu je licu carevom život, i ljubav je njegova kao oblak s poznim daždem. 16 Koliko je bolje teći mudrost nego zlato! I teći razum koliko je lepše nego srebro! 17 Put je pravednih uklanjanje oda zla; čuva dušu svoju ko pazi na put svoj. 18 Oholost dolazi pred pogibao, i ponosit duh pred propast. 19 Bolje je biti poniznog duha s krotkima nego deliti plen s oholima. 20 Ko pazi na reč, nalazi dobro, i ko se uzda u Gospoda, blago njemu. 21 Ko je mudrog srca, zove se razuman, a slast na usnama umnožava nauku. 22 Izvor je životu razum onima koji ga imaju, a nauka bezumnih bezumlje je. 23 Srce mudroga razumno upravlja ustima njegovim, i dodaje nauku usnama njegovim. 24 Ljubazne su reči saće meda, slast duši i zdravlje kostima. 25 Neki se put čini čoveku prav, a kraj mu je put k smrti. 26 Ko se trudi sebi se trudi, jer ga nagone usta njegova. 27 Čovek nevaljao kopa zlo, i na usnama mu je kao oganj koji pali. 28 Opak čovek zameće svađu, i opadač rastavlja glavne prijatelje. 29 Nasilnik mami druga svog i zavodi ga na put koji nije dobar; 30 Namiguje očima, kad misli naopako; kad miče usnama, čini zlo. 31 Seda je kosa slavna kruna, nalazi se na putu pravednom. 32 Bolji je spor na gnev nego junak, i gospodar od svog srca bolji je nego onaj koji uzme grad. 33 Ždreb se baca u krilo, ali je od Gospoda sve što izlazi.