Hebreos · Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

Hebreos 10 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

Sobre DK

Traductor individual
AT: Texto masorético (hebreo) (no verificado)
NT: Textus Receptus
Protestante (66 libros)
Formal (palabra por palabra)
1868
Dominio público

Audio: Reina-Valera Antigua (RVA), leído por Joyfull · Sobre las grabaciones

Notas sobre este texto (3)

eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
No deuterocanonical books.
Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).

DK Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

RV1909 Reina-Valera 1909

WEB World English Bible (clásica, con deuterocanónicos)

1 Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.

1 PORQUE la ley, teniendo la sombra de los bienes venideros, no la imagen misma de las cosas, nunca puede, por los mismos sacrificios que ofrecen continuamente cada año, hacer perfectos á los que se allegan.

1 For the law, having a shadow of the good to come, not the very image of the things, can never with the same sacrifices year by year, which they offer continually, make perfect those who draw near.

2 Иначе би се престале приносити се, кад они који служе не би више имали никакве савести за грехе, кад се једном очисте;

2 De otra manera cesarían de ofrecerse; porque los que tributan [este] culto, limpios de una vez, no tendrían más conciencia de pecado.

2 Or else wouldn’t they have ceased to be offered, because the worshipers, having been once cleansed, would have had no more consciousness of sins?

3 него се њима сваке године чини спомен за грехе.

3 Empero en estos [sacrificios] cada año se hace conmemoración de los pecados.

3 But in those sacrifices there is a yearly reminder of sins.

4 Јер крв јунчија и јарчија не може узети грехе.

4 Porque la sangre de los toros y de los machos cabríos no puede quitar los pecados.

4 For it is impossible that the blood of bulls and goats should take away sins.

5 ◆ Зато, улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио.

5 Por lo cual, entrando en el mundo, dice: Sacrificio y presente no quisiste; mas me apropiaste cuerpo:

5 Therefore when he comes into the world, he says, “You didn’t desire sacrifice and offering, but you prepared a body for me.

6 ◆ Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни.

6 Holocaustos y [expiaciones] por el pecado no te agradaron.

6 You had no pleasure in whole burnt offerings and sacrifices for sin.

7 ◆ Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже.

7 Entonces dije: Heme aquí (en la cabecera del libro está escrito de mí) para que haga, oh Dios, tu voluntad.

7 Then I said, ‘Behold, I have come (in the scroll of the book it is written of me) to do your will, O God.’”

8 И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе;

8 Diciendo arriba: Sacrificio y presente, y holocaustos y [expiaciones] por el pecado no quisiste, ni te agradaron, (las cuales cosas se ofrecen según la ley,)

8 Previously saying, “Sacrifices and offerings and whole burnt offerings and sacrifices for sin you didn’t desire, neither had pleasure in them” (those which are offered according to the law),

9 тада рече: Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго.

9 Entonces dijo: Heme aquí para que haga, oh Dios, tu voluntad. Quita lo primero, para establecer lo postrero.

9 then he has said, “Behold, I have come to do your will.” He takes away the first, that he may establish the second,

10 По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном.

10 En la cual voluntad somos santificados por la ofrenda del cuerpo de Jesucristo [hecha] una sola vez.

10 by which will we have been sanctified through the offering of the body of Jesus Christ once for all.

11 И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе.

11 Así que, todo sacerdote se presenta cada día ministrando y ofreciendo muchas veces los mismos sacrificios, que nunca pueden quitar los pecados:

11 Every priest indeed stands day by day serving and offering often the same sacrifices, which can never take away sins,

12 А Он принесавши једину жртву за грехе седи свагда с десне стране Богу.

12 Pero éste, habiendo ofrecido por los pecados un [solo] sacrificio para siempre, está sentado á la diestra de Dios,

12 but he, when he had offered one sacrifice for sins forever, sat down on the right hand of God,

13 Чекајући даље док се положе непријатељи Његови подножје ногама Његовим.

13 Esperando lo que resta, hasta que sus enemigos sean puestos por estrado de sus pies.

13 from that time waiting until his enemies are made the footstool of his feet.

14 Јер једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени.

14 Porque con una sola ofrenda hizo perfectos para siempre á los santificados.

14 For by one offering he has perfected forever those who are being sanctified.

15 А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано:

15 Y atestíguanos lo mismo el Espíritu Santo; que después que dijo:

15 The Holy Spirit also testifies to us, for after saying,

16 Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их;

16 Y este es el pacto que haré con ellos después de aquellos días, dice el Señor: Daré mis leyes en sus corazones, y en sus almas las escribiré;

16 “This is the covenant that I will make with them after those days,” says the Lord, “I will put my laws on their heart, I will also write them on their mind;” then he says,

17 И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.

17 [Añade]: Y nunca más me acordaré de sus pecados é iniquidades.

17 “I will remember their sins and their iniquities no more.”

18 А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.

18 Pues donde hay remisión de éstos, no hay más ofrenda por pecado.

18 Now where remission of these is, there is no more offering for sin.

19 Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим.

19 Así que, hermanos, teniendo libertad para entrar en el santuario por la sangre de Jesucristo,

19 Having therefore, brothers, boldness to enter into the holy place by the blood of Jesus,

20 Који нам је обновио заветом, то јест телом својим,

20 Por el camino que él nos consagró nuevo y vivo, por el velo, esto es, por su carne;

20 by the way which he dedicated for us, a new and living way, through the veil, that is to say, his flesh,

21 и свештеника великог над домом Божијим:

21 Y [teniendo] un gran sacerdote sobre la casa de Dios,

21 and having a great priest over God’s house,

22 Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом;

22 Lleguémonos con corazón verdadero, en plena certidumbre de fe, purificados los corazones de mala conciencia, y lavados los cuerpos con agua limpia.

22 let’s draw near with a true heart in fullness of faith, having our hearts sprinkled from an evil conscience and having our body washed with pure water,

23 да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао;

23 Mantengamos firme la profesión de nuestra fe sin fluctuar; que fiel es el que prometió:

23 let’s hold fast the confession of our hope without wavering; for he who promised is faithful.

24 и да разумевамо један другог у подбуњивању к љубави и добрим делима,

24 Y considerémonos los unos á los otros para provocarnos al amor y á las buenas obras;

24 Let’s consider how to provoke one another to love and good works,

25 не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни.

25 No dejando nuestra congregación, como algunos tienen por costumbre, mas exhortándonos; y tanto más, cuanto veis que aquel día se acerca.

25 not forsaking our own assembling together, as the custom of some is, but exhorting one another, and so much the more as you see the Day approaching.

26 Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе;

26 Porque si pecáremos voluntariamente después de haber recibido el conocimiento de la verdad, ya no queda sacrificio por el pecado.

26 For if we sin willfully after we have received the knowledge of the truth, there remains no more a sacrifice for sins,

27 него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте.

27 Sino una horrenda esperanza de juicio, y hervor de fuego que ha de devorar á los adversarios.

27 but a certain fearful expectation of judgment, and a fierceness of fire which will devour the adversaries.

28 Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.

28 El que menospreciare la ley de Moisés, por el testimonio de dos ó de tres testigos muere sin ninguna misericordia:

28 A man who disregards Moses’ law dies without compassion on the word of two or three witnesses.

29 Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?

29 ¿Cuánto pensáis que será más digno de mayor castigo, el que hollare al Hijo de Dios, y tuviere por inmunda la sangre del testamento, en la cual fué santificado, é hiciere afrenta al Espíritu de gracia?

29 How much worse punishment do you think he will be judged worthy of who has trodden under foot the Son of God, and has counted the blood of the covenant with which he was sanctified an unholy thing, and has insulted the Spirit of grace?

30 Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом.

30 Sabemos [quién] es el que dijo: Mía es la venganza, yo daré el pago, dice el Señor. Y otra vez: El Señor juzgará su pueblo.

30 For we know him who said, “Vengeance belongs to me. I will repay,” says the Lord. Again, “The Lord will judge his people.”

31 Страшно је упасти у руке Бога Живога.

31 Horrenda cosa es caer en las manos del Dios vivo.

31 It is a fearful thing to fall into the hands of the living God.

32 Опомињите се, пак, првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте,

32 Empero traed á la memoria los días pasados, en los cuales, después de haber sido iluminados, sufristeis gran combate de aflicciones:

32 But remember the former days, in which, after you were enlightened, you endured a great struggle with sufferings:

33 које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.

33 Por una parte, ciertamente, con vituperios y tribulaciones fuisteis hechos espectáculo; y por otra parte hechos compañeros de los que estaban en tal estado.

33 partly, being exposed to both reproaches and oppressions, and partly, becoming partakers with those who were treated so.

34 Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.

34 Porque de mis prisiones también os resentisteis conmigo, y el robo de vuestros bienes padecisteis con gozo, conociendo que tenéis en vosotros una mejor sustancia en los cielos, y que permanece.

34 For you both had compassion on me in my chains and joyfully accepted the plundering of your possessions, knowing that you have for yourselves a better possession and an enduring one in the heavens.

35 Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату.

35 No perdáis pues vuestra confianza, que tiene grande remuneración de galardón:

35 Therefore don’t throw away your boldness, which has a great reward.

36 Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.

36 Porque la paciencia os es necesaria; para que, habiendo hecho la voluntad de Dios, obtengáis la promesa.

36 For you need endurance so that, having done the will of God, you may receive the promise.

37 Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.

37 Porque aun un poquito, y el que ha de venir vendrá, y no tardará.

37 “In a very little while, he who comes will come and will not wait.

38 А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе.

38 Ahora el justo vivirá por fe; mas si se retirare, no agradará á mi alma.

38 But the righteous one will live by faith. If he shrinks back, my soul has no pleasure in him.”

39 А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе.

39 Pero nosotros no somos tales que nos retiremos para perdición, sino fieles para ganancia del alma.

39 But we are not of those who shrink back to destruction, but of those who have faith to the saving of the soul.

Referencias cruzadas (39)

Pasajes relacionados con cada versículo, del Treasury of Scripture Knowledge, tal como los reúnen y ordenan los lectores de OpenBible.info.

Referencias cruzadas: OpenBible.info (CC BY), tomadas sobre todo del Treasury of Scripture Knowledge (dominio público). · Fuentes y licencias

¿Por qué mi Biblia dice algo distinto?

Salmo 40:6 y Hebreos 10:5: ¿«oídos» o «un cuerpo»?
En el texto hebreo del Salmo 40, Dios ha «cavado» o «abierto» los oídos del salmista. En la Septuaginta griega (Salmo 39:7), Dios le ha «preparado un cuerpo», y la Epístola a los Hebreos cita ese texto griego al hablar de la venida de Cristo al mundo. La Iglesia ortodoxa lee el griego. Los estudiosos siguen debatiendo cómo surgió la lectura griega.

Lo que dijeron los Padres

Pasajes de los Padres de la Iglesia que comentan o citan este capítulo, tal como aparecen en la edición de Schaff (traducciones inglesas del siglo XIX, de dominio público). Los textos están en inglés.

Cómo se eligieron

«Comentario» es el comienzo de una homilía o exposición sobre este capítulo (homilías de san Juan Crisóstomo; tratados, sermones y comentarios a los Salmos de san Agustín). «Cita» es una frase en la que las notas de la propia edición identifican la cita de un versículo de este capítulo; solo se conserva si el texto coincide con el versículo. Solo se usan obras de autoría segura. Los Salmos siguen la numeración hebrea (Agustín usa la de los Setenta: su Salmo 50 es aquí el 51).

Comentario 10:8 John Chrysostom, Homilies on Hebrews (Homily XVIII)
In what has gone before he had shown that the sacrifices were unavailing for perfect purification, and were a type, and greatly defective. Since then there was this objection to his argument, If they are types, how is it that, after the truth is come, they have not ceased, nor given place, but are still performed?
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 14 (1889)
Cita 10:32 John Chrysostom, Homilies on the Gospel of Matthew (Homily XV)
… incur danger, or are deprived of their goods, but of these also, thus saying, "Call to remembrance the former days, in which after ye were illuminated ye endured a great fight of afflictions; partly whilst ye were made a gazing stock by reproaches, and afflictions." On this account then Christ hath appointed the reward also to be great.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
Cita 10:22 Cyril of Jerusalem, Catechetical Lectures (Lecture III)
… one incorporeal for the incorporeal part, and the other bodily for the body: the water cleanses the body, and the Spirit seals the soul; that we may draw near unto God, having our heart sprinkled by the Spirit, and our body washed with pure water.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
Cita 10:29 Basil of Caesarea, On the Holy Spirit (Chapters XXVIII–XXIX)
You hope to "reign with" Christ; but you "do despite unto the Spirit of grace" by assigning Him the rank of a slave and a subordinate.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 8 (1895)
Cita 10:37 John Chrysostom, Homilies on the Gospel of Matthew (Homily LXXIV)
Hear him saying, "Yet a little while, and He that cometh will come, and will not tarry. The Lord is at hand, be careful for nothing;" and again, "The fashion of this world passeth away." For neither doth he command only, but also soothes, as a physician should.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)

Antiguo Testamento

Nuevo Testamento

¿Por qué mi Biblia dice algo distinto?

En nuestra biblioteca

Lo que dijeron los Padres