Juan · Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

Juan 10 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

Sobre DK

Traductor individual
AT: Texto masorético (hebreo) (no verificado)
NT: Textus Receptus
Protestante (66 libros)
Formal (palabra por palabra)
1868
Dominio público

Audio: Reina-Valera Antigua (RVA), leído por Joyfull · Sobre las grabaciones

Notas sobre este texto (3)

eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
No deuterocanonical books.
Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).

DK Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

WEB World English Bible (clásica, con deuterocanónicos)

1 Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;

1 “Most certainly, I tell you, one who doesn’t enter by the door into the sheep fold, but climbs up some other way, is a thief and a robber.

2 а који улази на врата јесте пастир овцама.

2 But one who enters in by the door is the shepherd of the sheep.

3 Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;

3 The gatekeeper opens the gate for him, and the sheep listen to his voice. He calls his own sheep by name and leads them out.

4 и кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.

4 Whenever he brings out his own sheep, he goes before them; and the sheep follow him, for they know his voice.

5 А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.

5 They will by no means follow a stranger, but will flee from him; for they don’t know the voice of strangers.”

6 Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.

6 Jesus spoke this parable to them, but they didn’t understand what he was telling them.

7 Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.

7 Jesus therefore said to them again, “Most certainly, I tell you, I am the sheep’s door.

8 Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.

8 All who came before me are thieves and robbers, but the sheep didn’t listen to them.

9 Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.

9 I am the door. If anyone enters in by me, he will be saved, and will go in and go out and will find pasture.

10 Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.

10 The thief only comes to steal, kill, and destroy. I came that they may have life, and may have it abundantly.

11 Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.

11 “I am the good shepherd. The good shepherd lays down his life for the sheep.

12 А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;

12 He who is a hired hand, and not a shepherd, who doesn’t own the sheep, sees the wolf coming, leaves the sheep, and flees. The wolf snatches the sheep and scatters them.

13 а најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.

13 The hired hand flees because he is a hired hand and doesn’t care for the sheep.

14 Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.

14 I am the good shepherd. I know my own, and I’m known by my own;

15 Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.

15 even as the Father knows me, and I know the Father. I lay down my life for the sheep.

16 И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

16 I have other sheep which are not of this fold. I must bring them also, and they will hear my voice. They will become one flock with one shepherd.

17 Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.

17 Therefore the Father loves me, because I lay down my life, that I may take it again.

18 Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог.

18 No one takes it away from me, but I lay it down by myself. I have power to lay it down, and I have power to take it again. I received this commandment from my Father.”

19 Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове речи.

19 Therefore a division arose again among the Jews because of these words.

20 Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудео је; шта га слушате?

20 Many of them said, “He has a demon and is insane! Why do you listen to him?”

21 Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може ђаво слепима очи отварати?

21 Others said, “These are not the sayings of one possessed by a demon. It isn’t possible for a demon to open the eyes of the blind, is it?”

22 А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима.

22 It was the Feast of the Dedication at Jerusalem.

23 И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом.

23 It was winter, and Jesus was walking in the temple, in Solomon’s porch.

24 А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.

24 The Jews therefore came around him and said to him, “How long will you hold us in suspense? If you are the Christ, tell us plainly.”

25 Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме.

25 Jesus answered them, “I told you, and you don’t believe. The works that I do in my Father’s name, these testify about me.

26 Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах.

26 But you don’t believe, because you are not of my sheep, as I told you.

27 Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.

27 My sheep hear my voice, and I know them, and they follow me.

28 И ја ћу им дати живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.

28 I give eternal life to them. They will never perish, and no one will snatch them out of my hand.

29 Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог.

29 My Father who has given them to me is greater than all. No one is able to snatch them out of my Father’s hand.

30 Ја и Отац једно смо.

30 I and the Father are one.”

31 А Јевреји опет узеше камење да Га убију.

31 Therefore the Jews took up stones again to stone him.

32 Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме?

32 Jesus answered them, “I have shown you many good works from my Father. For which of those works do you stone me?”

33 Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог.

33 The Jews answered him, “We don’t stone you for a good work, but for blasphemy, because you, being a man, make yourself God.”

34 Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте?

34 Jesus answered them, “Isn’t it written in your law, ‘I said, you are gods’?

35 Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити;

35 If he called them gods, to whom the word of God came (and the Scripture can’t be broken),

36 како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји?

36 do you say of him whom the Father sanctified and sent into the world, ‘You blaspheme,’ because I said, ‘I am the Son of God’?

37 Ако не творим дела Оца свог не верујте ми.

37 If I don’t do the works of my Father, don’t believe me.

38 Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему.

38 But if I do them, though you don’t believe me, believe the works, that you may know and believe that the Father is in me, and I in the Father.”

39 Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку.

39 They sought again to seize him, and he went out of their hand.

40 И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде.

40 He went away again beyond the Jordan into the place where John was baptizing at first, and he stayed there.

41 И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше.

41 Many came to him. They said, “John indeed did no sign, but everything that John said about this man is true.”

42 И многи вероваше Га онде.

42 Many believed in him there.

Referencias cruzadas (41)

Pasajes relacionados con cada versículo, del Treasury of Scripture Knowledge, tal como los reúnen y ordenan los lectores de OpenBible.info.

Referencias cruzadas: OpenBible.info (CC BY), tomadas sobre todo del Treasury of Scripture Knowledge (dominio público). · Fuentes y licencias

Lo que dijeron los Padres

Pasajes de los Padres de la Iglesia que comentan o citan este capítulo, tal como aparecen en la edición de Schaff (traducciones inglesas del siglo XIX, de dominio público). Los textos están en inglés.

Cómo se eligieron

«Comentario» es el comienzo de una homilía o exposición sobre este capítulo (homilías de san Juan Crisóstomo; tratados, sermones y comentarios a los Salmos de san Agustín). «Cita» es una frase en la que las notas de la propia edición identifican la cita de un versículo de este capítulo; solo se conserva si el texto coincide con el versículo. Solo se usan obras de autoría segura. Los Salmos siguen la numeración hebrea (Agustín usa la de los Setenta: su Salmo 50 es aquí el 51).

Comentario 10:14 Augustine of Hippo, Sermons on Selected Lessons of the New Testament (Sermon LXXXVIII)
We have heard the Lord Jesus setting forth to us the office of a good shepherd. And herein He hath doubtless given us to know, as we may understand it, that there are good shepherds.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
Comentario 10:1 Augustine of Hippo, Tractates on the Gospel of John (Chapter X — 1-10)
Our Lord's discourse to the Jews began in connection with the man who was born blind and was restored to sight. Your Charity therefore ought to know and be advised that today's lesson is interwoven with that one.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)
Comentario 10:14 John Chrysostom, Homilies on the Gospel of John (Homily LX)
A great matter, beloved, a great matter it is to preside over a Church: a matter needing wisdom and courage as great as that of which Christ speaketh, that a man should lay down his life for the sheep, and never leave them deserted or naked; that he should stand against the wolf nobly.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 14 (1889)
Cita 10:18 Augustine of Hippo, Confessions (Book X, Chapters XLI–XLIII)
… loved us, for whom He, who thought it no robbery to be equal with Thee, "became obedient unto death, even the death of the cross;" He alone "free among the dead," that had power to lay down His life, and power to take it again; for us was He unto Thee both Victor and Victim, and the Victor as being …
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)
Cita 10:33 John Chrysostom, Homilies on the Gospel of Matthew (Homily XXIX)
And not here only, but also in another case again, when they were saying, "For a good work we stone thee not, but for blasphemy, and because that thou, being a man, makest thyself God," neither in that instance did He put down this opinion, but again confirmed it, saying, "If I do not the works of my Father, believe …
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)

Antiguo Testamento

Nuevo Testamento

En nuestra biblioteca

Lo que dijeron los Padres