Job 24 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

241 Zašto Svemogućem nisu sakrivena vremena? I koji Ga znaju, ne vide dana Njegovih? 2 Međe pomiču bezbožni, otimaju stado i pasu; 3 Magarca sirotama odgone; u zalogu uzimaju vola udovici; 4 Siromahe odbijaju s puta; ubogi u zemlji kriju se svi. 5 Gle, kao divlji magarci u pustinji izlaze na posao svoj ustajući rano na plen; pustinja je hrana njima i deci njihovoj. 6 Žanju njivu i beru vinograd koji nije njihov; 7 Gola nagone da noćuje bez haljine, koji se nemaju čim pokriti po zimi, 8 Okisli od pljuska u gori, nemajući zaklona, privijaju se k steni. 9 Grabe siroče od dojke i sa siromaha skidaju zalog. 10 Golog ostavljaju da ide bez haljine, i one koji nose snopove da gladuju. 11 Koji među njihovim zidovima ulje cede i grožđe u kacama gaze, podnose žeđ. 12 Ljudi u gradu uzdišu, i duše pobijenih viču, a Bog ne ukida to. 13 Oni se protive svetlosti, ne znaju za puteve njene i ne staju na stazama njenim. 14 Zorom ustajući krvnik ubija siromaha i ubogog; a noću je kao lupež. 15 I oko kurvarovo pazi na sumrak govoreći: Da me oko ne vidi. I sakriva lice. 16 Prokopavaju po mraku kuće, koje obdan sebi zabeleže; ne znaju za svetlost. 17 Jer je zora njima svima sen smrtni; ako ih ko pozna, strah ih je sena smrtnog. 18 Brzi su kao povrh vode, proklet je deo njihov na zemlji; neće videti puta vinogradskog. 19 Kao što suša i vrućina grabi vode snežne, tako grob grešnike. 20 Zaboravlja ih utroba materina, slatki su crvima, ne spominju se više; kao drvo skršiće se nepravednik. 21 Združuje s njim nerotkinju koja ne rađa, i udovici ne čini dobra. 22 Grabi jake svojom silom; ostane li koji, ne uzda se u život svoj. 23 Da mu Bog da u šta će se pouzdati; ali oči Njegove paze na njihove pute. 24 Uzvise se za malo, pa ih nema; padaju i ginu kao svi drugi, i kao vrh od klasa odsecaju se. 25 Nije li tako? Ko će me uterati u laž i obratiti u ništa reči moje?