Exodus · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Exodus 32 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 А народ видевши где Мојсије за дуго не силази с горе, скупи се народ пред Арона, и рекоше му: Хајде, начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер том Мојсију који нас изведе из земље мисирске не знамо шта би.
1 MAS viendo el pueblo que Moisés tardaba en descender del monte, allegóse entonces á Aarón, y dijéronle: Levántate, haznos dioses que vayan delante de nosotros; porque á este Moisés, aquel varón que nos sacó de la tierra de Egipto, no sabemos qué le haya acontecido.
2 А Арон им рече: Поскидајте златне обоце што су у ушима жена ваших, синова ваших и кћери ваших, и донесите ми.
2 Y Aarón les dijo: Apartad los zarcillos de oro que están en las orejas de vuestras mujeres, y de vuestros hijos, y de vuestras hijas, y traédmelos.
3 И поскида сав народ златне обоце што им беху у ушима, и донесоше Арону.
3 Entonces todo el pueblo apartó los zarcillos de oro que tenían en sus orejas, y trajéronlos á Aarón:
4 А он узевши из руку њихових, сали у калуп, и начини теле саливено. И рекоше: Ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље мисирске.
4 El cual los tomó de las manos de ellos, y formólo con buril, é hizo de ello un becerro de fundición. Entonces dijeron: Israel, estos son tus dioses, que te sacaron de la tierra de Egipto.
5 А кад то виде Арон, начини олтар пред њим; и повика Арон, и рече: Сутра је празник Господњи.
5 Y viendo [esto] Aarón, edificó un altar delante del becerro; y pregonó Aarón, y dijo: Mañana será fiesta á Jehová.
6 И сутрадан уставши рано принесоше жртве паљенице и жртве захвалне; и поседа народ, те једоше и пише, а после усташе да играју.
6 Y el día siguiente madrugaron, y ofrecieron holocaustos, y presentaron pacíficos: y sentóse el pueblo á comer y á beber, y levantáronse á regocijarse.
7 А Господ рече Мојсију: Иди, сиђи, јер се поквари твој народ, који си извео из земље мисирске.
7 Entonces Jehová dijo á Moisés: Anda, desciende, porque tu pueblo que sacaste de tierra de Egipto se ha corrompido:
8 Брзо зађоше с пута, који сам им заповедио; начинише себи теле ливено, и поклонише му се, и принесоше му жртву, и рекоше: Ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље мисирске.
8 Presto se han apartado del camino que yo les mandé, y se han hecho un becerro de fundición, y lo han adorado, y han sacrificado á él, y han dicho: Israel, estos son tus dioses, que te sacaron de la tierra de Egipto.
9 Још рече Господ Мојсију: Погледах народ овај, и ето је народ тврдог врата.
9 Dijo más Jehová á Moisés: Yo he visto á este pueblo, que por cierto es pueblo de dura cerviz:
10 И сада пусти ме, да се распали гнев мој на њих и да их истребим; али од тебе ћу учинити народ велик.
10 Ahora pues, déjame que se encienda mi furor en ellos, y los consuma: y á ti yo te pondré sobre gran gente.
11 А Мојсије се замоли Господу Богу свом, и рече: Зашто се, Господе, распаљује гнев Твој на народ Твој, који си извео из земље мисирске силом великом и руком крепком?
11 Entonces Moisés oró á la faz de Jehová su Dios, y dijo: Oh Jehová, ¿por qué se encenderá tu furor en tu pueblo, que tú sacaste de la tierra de Egipto con gran fortaleza, y con mano fuerte?
12 Зашто да говоре Мисирци и кажу: На зло их изведе, да их побије по планинама и да их истреби са земље? Поврати се од гнева свог, и пожали народ свој ода зла.
12 ¿Por qué han de hablar los Egipcios, diciendo: Para mal los sacó, para matarlos en los montes, y para raerlos de sobre la haz de la tierra? Vuélvete del furor de tu ira, y arrepiéntete del mal de tu pueblo.
13 Опомени се Аврама, Исака и Израиља, слуга својих, којима си се собом заклео и обрекао им: Умножићу семе ваше као звезде на небу, и земљу ову, за коју говорих, сву ћу дати семену вашем да је њихова довека.
13 Acuérdate de Abraham, de Isaac, y de Israel, tus siervos, á los cuales has jurado por ti mismo, y dícholes: Yo multiplicaré vuestra simiente como las estrellas del cielo; y daré á vuestra simiente toda esta tierra que he dicho, y la tomarán por heredad para siempre.
14 И ражали се Господу учинити зло народу свом, које рече.
14 Entonces Jehová se arrepintió del mal que dijo que había de hacer á su pueblo.
15 Тада се врати Мојсије, и сиђе с горе са две плоче сведочанства у рукама својим; и плоче беху писане с обе стране, отуд и одовуд писане.
15 Y volvióse Moisés, y descendió del monte trayendo en su mano las dos tablas del testimonio, las tablas escritas por ambos lados; de una parte y de otra estaban escritas.
16 И беху плоче дело Божје, и писмо беше писмо Божје, урезано на плочама.
16 Y las tablas eran obra de Dios, y la escritura era escritura de Dios grabada sobre las tablas.
17 А Исус чувши вику у народу, кад викаху, рече Мојсију; вика убојна у логору.
17 Y oyendo Josué el clamor del pueblo que gritaba, dijo á Moisés: Alarido de pelea hay en el campo.
18 А он рече: Није то вика како вичу који су јачи, нити је вика како вичу који су слабији, него чујем вику оних који певају.
18 Y él respondió: No es eco de algazara de fuertes, ni eco de alaridos de flacos: algazara de cantar oigo yo.
19 И кад дође близу логора, угледа теле и игре, те се разгневи Мојсије, и баци из руку својих плоче, и разби их под гором.
19 Y aconteció, que como llegó él al campo, y vió el becerro y las danzas, enardeciósele la ira á Moisés, y arrojó las tablas de sus manos, y quebrólas al pie del monte.
20 Па узе теле које беху начинили и спали га огњем, и сатре га у прах, и просу га по води, и запоји синове Израиљеве.
20 Y tomó el becerro que habían hecho, y quemólo en el fuego, y moliólo hasta reducirlo á polvo, que esparció sobre las aguas, y diólo á beber á los hijos de Israel.
21 И рече Мојсије Арону: Шта ти је учинио овај народ, те га ували у толики грех?
21 Y dijo Moisés á Aarón: ¿Qué te ha hecho este pueblo, que has traído sobre él tan gran pecado?
22 А Арон му рече: Немој се гневити, господару; ти знаш овај народ да је брз на зло.
22 Y respondió Aarón: No se enoje mi señor; tú conoces el pueblo, que es inclinado á mal.
23 Јер рекоше ми: Начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер том Мојсију који нас изведе из земље мисирске не знамо шта би.
23 Porque me dijeron: Haznos dioses que vayan delante de nosotros, que á este Moisés, el varón que nos sacó de tierra de Egipto, no sabemos qué le ha acontecido.
24 А ја им рекох: Ко има злата, нека га скида са себе. И дадоше ми, а ја га бацих у ватру, и изађе то теле.
24 Y yo les respondí: ¿Quién tiene oro? apartadlo. Y diéronmelo, y echélo en el fuego, y salió este becerro.
25 А Мојсије видећи народ го, јер га оголи Арон на срамоту пред противницима његовим,
25 Y viendo Moisés que el pueblo estaba despojado, porque Aarón lo había despojado para vergüenza entre sus enemigos,
26 стаде Мојсије на врата од логора, и рече: К мени ко је Господњи. И скупише се пред њега сви синови Левијеви.
26 Púsose Moisés á la puerta del real, y dijo: ¿Quién es de Jehová? [júntese] conmigo. Y juntáronse con él todos los hijos de Leví.
27 И рече им: Овако каже Господ Бог Израиљев: Припашите сваки свој мач уз бедро своје, па прођите тамо и амо по логору од врата до врата, и побијте сваки брата свог и пријатеља свог и ближњег свог.
27 Y él les dijo: Así ha dicho Jehová, el Dios de Israel: Poned cada uno su espada sobre su muslo: pasad y volved de puerta á puerta por el campo, y matad cada uno á su hermano, y á su amigo, y á su pariente.
28 И учинише синови Левијеви по заповести Мојсијевој, и погибе народа у онај дан до три хиљаде људи.
28 Y los hijos de Leví lo hicieron conforme al dicho de Moisés: y cayeron del pueblo en aquel día como tres mil hombres.
29 Јер Мојсије рече: Посветите данас руке своје Господу, свак на сину свом и на брату свом, да би вам дао данас благослов.
29 Entonces Moisés dijo: Hoy os habéis consagrado á Jehová, porque cada uno se ha consagrado en su hijo, y en su hermano, para que dé él hoy bendición sobre vosotros.
30 А сутрадан рече Мојсије народу: Ви љуто сагрешисте; зато сада идем горе ка Господу, еда бих га умолио да вам опрости грех.
30 Y aconteció que el día siguiente dijo Moisés al pueblo: Vosotros habéis cometido un gran pecado: mas yo subiré ahora á Jehová; quizá le aplacaré acerca de vuestro pecado.
31 И врати се Мојсије ка Господу, и рече: Молим Ти се; народ овај љуто сагреши начинивши себи богове од злата.
31 Entonces volvió Moisés á Jehová, y dijo: Ruégote, pues este pueblo ha cometido un gran pecado, porque se hicieron dioses de oro,
32 Али опрости им грех: Ако ли нећеш, избриши ме из књиге своје, коју си написао.
32 Que perdones ahora su pecado, y si no, ráeme ahora de tu libro que has escrito.
33 А Господ рече Мојсију: Ко ми је згрешио, оног ћу избрисати из књиге своје.
33 Y Jehová respondió á Moisés: Al que pecare contra mí, á éste raeré yo de mi libro.
34 А сада иди, води тај народ куда сам ти казао. Ево, мој ће анђео ићи пред тобом, а кад их походим, походићу на њима грех њихов.
34 Ve pues ahora, lleva á este pueblo donde te he dicho: he aquí mi ángel irá delante de ti; que en el día de mi visitación yo visitaré en ellos su pecado.
35 И Господ би народ зато што начинише теле, које сали Арон.
35 Y Jehová hirió al pueblo, porque habían hecho el becerro que formó Aarón.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Aaron
Moses' brother and spokesman, Israel's first high priest.
Cited in the guide: Exodus 4–40; Leviticus 8–10
Moses
Drawn from the Nile, he led Israel out of Egypt and received God's Law.
Cited in the guide: Exodus 2–Deuteronomy 34
Cross references (35)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Acts 7:40; Deuteronomy 9:9; Matthew 24:48; Exodus 24:18; 2 Peter 3:4
- 2 Judges 8:24–27; Exodus 12:35–36; Ezekiel 16:11–12; Ezekiel 16:17; Hosea 2:8
- 3 Isaiah 40:19–20; Jeremiah 10:9; Isaiah 46:6; Judges 17:3–4
- 4 Nehemiah 9:18; Deuteronomy 9:16; 1 Kings 12:28; Acts 7:41; Exodus 32:8
- 5 2 Kings 10:20; Leviticus 23:37; Leviticus 23:2; 2 Chronicles 30:5; Hosea 8:11
- 6 1 Corinthians 10:7; Numbers 25:2; Acts 7:41–42; Exodus 32:17–19; Amos 8:10
- 7 Exodus 32:11; Hosea 9:9; Exodus 19:24; Genesis 6:11–12; Deuteronomy 9:12
- 8 1 Kings 12:28; Exodus 20:3–4; Exodus 20:23; Deuteronomy 9:16; Exodus 22:20
- 9 Acts 7:51; Isaiah 48:4; Deuteronomy 9:13; Exodus 33:3; Exodus 33:5
- 10 Deuteronomy 9:14; Numbers 14:12; Deuteronomy 9:19; Numbers 16:45–48; Exodus 22:24
- 11 Deuteronomy 9:18–20; Deuteronomy 9:26–29; Psalm 106:23; Numbers 16:22; Numbers 11:11
- 12 Numbers 14:13–16; Deuteronomy 9:28; Exodus 32:14; Joshua 7:9; Genesis 6:6
- 13 Hebrews 6:13; Genesis 22:16; Genesis 12:7; Genesis 15:18; Genesis 15:5
- 14 Jonah 3:10; Jeremiah 26:13; Psalm 106:45; 1 Chronicles 21:15; Jeremiah 18:8
- 15 Deuteronomy 9:15; Deuteronomy 5:22; Exodus 40:20; Exodus 24:18; Psalm 19:7
- 16 Exodus 31:18; Hebrews 8:10; 2 Corinthians 3:3; Deuteronomy 10:1; Deuteronomy 9:9–11
- 17 Exodus 24:13; Exodus 17:9; 1 Samuel 4:5–6; Joshua 6:16; 1 Samuel 17:20
- 18 Daniel 5:4; Exodus 15:1–18; Daniel 5:23
- 19 Deuteronomy 9:16–17; 2 Samuel 6:14; Deuteronomy 27:26; Ephesians 4:26; Exodus 32:4–6
- 20 Deuteronomy 9:21; 2 Kings 23:6; Deuteronomy 7:25; Proverbs 14:14; Deuteronomy 7:5
- 21 Genesis 20:9; Joshua 7:19–26; 1 Kings 14:16; 2 Kings 21:9–11; Deuteronomy 13:6–8
- 22 Deuteronomy 9:24; Exodus 14:11; Exodus 15:24; 1 Samuel 15:24; Psalm 36:4
- 23 Exodus 32:1–4; Exodus 32:8
- 24 Exodus 32:4; Genesis 3:12–13; Luke 10:29; Romans 3:10
- 25 Isaiah 47:3; Micah 1:11; Revelation 16:15; Hosea 2:3; Ezekiel 16:63
- 26 2 Kings 9:32; Matthew 12:30; Joshua 5:13; 2 Samuel 20:11
- 27 Numbers 25:5; Luke 14:26; Deuteronomy 33:8–9; Numbers 25:7–12; Exodus 32:29
- 28 Deuteronomy 33:9; Numbers 16:41; Numbers 16:32–35; Malachi 2:4–6; 1 Corinthians 10:8
- 29 Numbers 25:11–13; Matthew 10:37; Zechariah 13:3; Deuteronomy 13:6–11; Proverbs 21:3
- 30 1 Samuel 12:20; Numbers 25:13; 1 Samuel 12:23; Exodus 32:31–32; Amos 5:15
- 31 Exodus 20:23; Daniel 9:11; Exodus 32:30; Daniel 9:8; Deuteronomy 9:18–19
- 32 Psalm 69:28; Romans 9:3; Revelation 21:27; Philippians 4:3; Daniel 12:1
- 33 Ezekiel 18:4; Deuteronomy 29:20; Revelation 20:12; Psalm 69:28; Leviticus 23:30
- 34 Exodus 23:20; Deuteronomy 32:35; Exodus 33:14–15; Exodus 3:17; Matthew 23:35
- 35 2 Samuel 12:9–10; Acts 7:41; Exodus 32:4; Matthew 27:3–7; Exodus 32:25
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
They have speedily departed from the way in which I commanded them to walk, and have made to themselves molten images." And the Lord said unto him, "I have spoken to thee once and again, saying, I have seen this people, and, behold, it is a stiff-necked people: let Me destroy them, and blot out their name from under heaven; …
These things were for our example (in figuram nostri), to the intent that we should not lust after evil things, as they also lusted; neither be ye idolaters, as were some of them, as it is written: The people sat down to eat and drink, and rose up to play.
"Lord," he says, "if Thou wilt forgive their sin, forgive; but if not, blot me out of Thy book which Thou hast written." With what a father's and mother's fondness, yet with what assurance said he this, as he considered at once the justice and the mercy of God; that in that He is just, He would not destroy the …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
"The people," it is said, "sat down to eat and drink, and rose up to play." Such were they at Sodom, such were they at the time of the deluge.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
… once and again, saying, I have seen this people, and, behold, it is a stiff-necked people: let Me destroy them, and blot out their name from under heaven; and I will make thee a great and wonderful nation, and one much more numerous than this." But Moses said, "Far be it from Thee, Lord: pardon the sin of this people; …