Isaiah · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Isaiah 51 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Послушајте ме који идете за правдом, који тражите Господа; погледајте стену из које сте исечени, и дубоку јаму из које сте ископани;
1 OIDME, los que seguís justicia, los que buscáis á Jehová: mirad á la piedra de donde fuisteis cortados, y á la caverna de la fosa de donde fuisteis arrancados.
2 Погледајте Аврама, оца свог, и Сару, која вас је родила, како га инокосног позвах и благослових га и умножих га.
2 Mirad á Abraham vuestro padre, y á Sara que os parió; porque solo lo llamé, y bendíjelo, y multipliquélo.
3 Јер ће Господ утешити Сион, утешиће све развалине његове, и пустињу његову учиниће да буде као Едем и пустош његова као врт Господњи, радост ће се и весеље налазити у њему, захваљивање и певање.
3 Ciertamente consolará Jehová á Sión: consolará todas sus soledades, y tornará su desierto como paraíso, y su soledad como huerto de Jehová: hallarse ha en ella alegría y gozo, alabanza y voz de cantar.
4 Послушај ме, народе мој, и чуј ме, роде мој; јер ће закон од мене изаћи и суд свој поставићу да буде видело народима.
4 Estad atentos á mí, pueblo mío, y oidme, nación mía; porque de mí saldrá la ley, y mi juicio descubriré para luz de pueblos.
5 Близу је правда моја, изаћи ће спасење моје, и мишице ће моје судити народима; мене ће острва чекати и у моју ће се мишицу уздати.
5 Cercana está mi justicia, salido ha mi salud, y mis brazos juzgarán á los pueblos: á mí esperarán las islas, y en mi brazo pondrán su esperanza.
6 Подигните к небу очи своје и погледајте доле на земљу; јер ће небеса ишчезнути као дим и земља ће као хаљина оветшати, и који на њој живе помреће такође; а спасење ће моје остати довека, а правде моје неће нестати.
6 Alzad á los cielos vuestros ojos, y mirad abajo á la tierra: porque los cielos serán deshechos como humo, y la tierra se envejecerá como ropa de vestir, y de la misma manera perecerán sus moradores: mas mi salud será para siempre, mi justicia no perecerá.
7 Послушајте ме који знате правду, народе, коме је у срцу закон мој. Не бојте се ружења људског и од хуљења њиховог не плашите се.
7 Oidme, los que conocéis justicia, pueblo en cuyo corazón está mi ley. No temáis afrenta de hombre, ni desmayéis por sus denuestos.
8 Јер ће их мољац изјести као хаљину, и као вуну изјешће их црв; а правда моја остаје довека и спасење моје од колена на колено.
8 Porque como á vestidura los comerá polilla, como á lana los comerá gusano; mas mi justicia permanecerá perpetuamente, y mi salud por siglos de siglos.
9 Пробуди се, пробуди се, обуци се у силу, мишицо Господња; пробуди се као у старо време, за нараштаја прошлих; ниси ли ти исекла Раву и ранила змаја?
9 Despiértate, despiértate, vístete de fortaleza, oh brazo de Jehová; despiértate como en el tiempo antiguo, en los siglos pasados. ¿No eres tú el que cortó á Rahab, [y] el que hirió al dragón?
10 Ниси ли ти исушила море, воду бездана великог, од дубине морске начинила пут да прођу избављени?
10 ¿No eres tú el que secó la mar, las aguas del grande abismo; el que al profundo de la mar tornó en camino, para que pasasen los redimidos?
11 Тако они које искупи Господ нека се врате и дођу у Сион певајући, и весеље вечно нека буде над главом њиховом; радост и весеље нека задобију, а жалост и уздисање нека бежи.
11 Cierto, tornarán los redimidos de Jehová, volverán á Sión cantando, y gozo perpetuo será sobre sus cabezas: poseerán gozo y alegría, y el dolor y el gemido huirán.
12 Ја, ја сам утешитељ ваш; ко си ти да се бојиш човека смртног и сина човечјег, који је као трава?
12 Yo, yo soy vuestro consolador. ¿Quién eres tú para que tengas temor del hombre, que es mortal, del hijo del hombre, que por heno será contado?
13 И заборавио си Бога Творца свог, који је разапео небеса и основао земљу? И једнако се бојиш сваки дан гнева оног који те притешњује кад се спрема да затире? А где је гнев оног који притешњује?
13 Y haste ya olvidado de Jehová tu Hacedor, que extendió los cielos y fundó la tierra; y todo el día temiste continuamente del furor del que aflige, cuando se disponía para destruir: mas ¿en dónde está el furor del que aflige?
14 Брзо ће се опростити сужањ, неће умрети у јами, нити ће бити без хлеба.
14 El preso se da prisa para ser suelto, por no morir en la mazmorra, ni que le falte su pan.
15 Јер сам ја Господ Бог твој, који раскидам море, да валови његови буче; Господ над војскама име ми је.
15 Empero yo Jehová, que parto la mar, y suenan sus ondas, soy tu Dios, cuyo nombre es Jehová de los ejércitos.
16 Ја ти метнух у уста речи своје и сеном руке своје заклоних те, да утврдим небеса и оснујем земљу, и кажем Сиону: Ти си мој народ.
16 Y en tu boca he puesto mis palabras, y con la sombra de mi mano te cubrí, para que plantase los cielos y fundase la tierra, y que dijese á Sión: Pueblo mío eres tú.
17 Пробуди се, пробуди се, устани, Јерусалиме! Који си пио из руке Господње чашу гнева Његовог, пио си, и талог из страшне чаше испио си.
17 Despierta, despierta, levántate, oh Jerusalem, que bebiste de la mano de Jehová el cáliz de su furor; las heces del cáliz de aturdimiento bebiste, y chupaste.
18 Од свих синова које је родио ниједан га није водио, и од свих синова које је отхранио ниједан га није прихватио за руку.
18 De todos los hijos que parió, no hay quien la gobierne; ni quien la tome por su mano de todos los hijos que crió.
19 Ово те двоје задеси; ко те пожали? Пустош и расап, и глад и мач; ко ће те утешити?
19 Estas dos cosas te han acaecido; ¿quién se dolerá de ti? asolamiento y quebrantamiento, hambre y espada. ¿Quién te consolará?
20 Синови твоји обамрли леже по крајевима свих улица као биво у мрежи пуни гнева Господњег, и карања Бога твог.
20 Tus hijos desmayaron, estuvieron tendidos en las encrucijadas de todos los caminos, como buey montaraz en la red, llenos del furor de Jehová, de la ira del Dios tuyo.
21 Зато чуј ово, невољни, и пијани, не од вина.
21 Oye pues ahora esto, miserable, ebria, y no de vino:
22 Овако вели Господ твој, Господ и Бог твој, који брани свој народ: Ево узимам из твоје руке чашу страшну, талог у чаши гнева свог; нећеш више пити.
22 Así dijo tu Señor Jehová, y tu Dios, el cual pleitea por su pueblo: He aquí he quitado de tu mano el cáliz de aturdimiento, la hez del cáliz de mi furor; nunca más lo beberás:
23 Него ћу је дати у руке онима који те муче, који говорише души твојој: Сагни се да пређемо, и ти си им подметао леђа своја да буду као земља и као улица онима који прелазе.
23 Y ponerlo he en mano de tus angustiadores, que dijeron á tu alma: Encórvate, y pasaremos. Y tú pusiste tu cuerpo como tierra, y como camino, á los que pasan.
Cross references (23)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Isaiah 51:7; Psalm 94:15; Psalm 105:3–4; Hebrews 12:14; Romans 9:30–32
- 2 Ezekiel 33:24; Romans 4:1–5; Galatians 3:9–14; Hebrews 11:8–12; Genesis 24:1
- 3 Isaiah 49:13; Isaiah 52:9; Joel 2:3; Genesis 13:10; Jeremiah 31:25
- 4 1 Peter 2:9; 1 Corinthians 9:21; Isaiah 2:3; Isaiah 49:6; Isaiah 42:6
- 5 Romans 10:17–18; Isaiah 46:13; Isaiah 60:9; Isaiah 42:4; Romans 10:6–10
- 6 Matthew 24:35; Psalm 102:25–26; Hebrews 1:10–12; Isaiah 34:4; Revelation 6:12–14
- 7 Matthew 5:11; Ezekiel 2:6; Psalm 37:31; 1 Peter 4:14; Acts 5:41
- 8 Isaiah 51:6; Isaiah 50:9; Isaiah 66:24; Hosea 5:12; Luke 1:50
- 9 Psalm 74:13–14; Isaiah 52:1; Psalm 89:10; Isaiah 27:1; Isaiah 30:7
- 10 Isaiah 43:16; Isaiah 63:11–12; Isaiah 50:2; Exodus 15:13; Exodus 14:21–22
- 11 Isaiah 25:8; Revelation 21:4; Revelation 7:17; Isaiah 35:10; 2 Thessalonians 2:16
- 12 Psalm 118:6; Isaiah 2:22; 1 Peter 1:24; John 14:26–27; John 14:18
- 13 Isaiah 40:22; Isaiah 45:12; Isaiah 17:10; Psalm 104:2; Daniel 3:19
- 14 Isaiah 48:20; Zechariah 9:11; Isaiah 52:2; Acts 12:7–8; Isaiah 49:10
- 15 Jeremiah 31:35; Isaiah 54:5; Amos 9:5–6; Psalm 74:13; Isaiah 47:4
- 16 Isaiah 59:21; Isaiah 49:2; John 17:8; Deuteronomy 18:18; Jeremiah 31:33
- 17 Isaiah 52:1; Revelation 14:10; 1 Corinthians 15:34; Isaiah 51:9; Psalm 60:3
- 18 Isaiah 49:21; Psalm 88:18; Isaiah 45:1; Psalm 142:4; Matthew 15:14
- 19 Isaiah 47:9; Amos 7:2; Isaiah 22:4; Lamentations 1:9; Job 2:11
- 20 Revelation 16:9–11; Lamentations 2:11–12; Lamentations 1:15; Isaiah 51:17; Lamentations 5:13
- 21 Isaiah 51:17; Isaiah 29:9; Isaiah 54:11
- 22 Proverbs 22:23; Isaiah 62:8; Isaiah 51:17; Jeremiah 50:34; Isaiah 49:25
- 23 Joshua 10:24; Zechariah 12:2; Revelation 17:18; Revelation 13:16–17; Proverbs 21:18
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
But my salvation shall be for ever, and my righteousness shall not pass away." Chapter IV.--Answer to another objection, showing that the destruction of Jerusalem, which was the city of the great King, diminished nothing from the supreme majesty and power of God, for that this destruction was put in execution by the most wise counsel of the same God.
For it is written they say, "As the moth consumes the garment, and the worm the wood, so does grief consume the heart of a man." But they who make no doubt that in that future punishment both body and soul shall suffer, affirm that the body shall be burned with fire, while the soul shall be, as it were, …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
This accordingly the prophet also was intimating, when he said, "Look unto the hard rock, whence ye are hewn, and to the hole of the pit, whence ye are digged: look unto Abraham your father, and unto Sarah that bare you." Now of this prophecy, you see, he reminds them, showing that if at the beginning he made him a …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
And they say, Look into the solid rock which ye have hewn.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
Moreover we took note of the spot, when we quoted the words, Look unto the rock, which ye have hewn.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)