Luke · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Luke 20 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
PT1904 Patriarchal Text 1904 (accented, eBible edition)
1 И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
1 Καὶ ἐγένετο ἐν μιᾷ τῶν ἡμερῶν ἐκείνων διδάσκοντος αὐτοῦ τὸν λαὸν ἐν τῷ ἱερῷ καὶ εὐαγγελιζομένου ἐπέστησαν οἱ ἱερεῖς καὶ οἱ γραμματεῖς σὺν τοῖς πρεσβυτέροις
2 и рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
2 καὶ εἶπον πρὸς αὐτὸν λέγοντες· εἰπὲ ἡμῖν ἐν ποίᾳ ἐξουσίᾳ ταῦτα ποιεῖς, ἢ τίς ἐστιν ὁ δούς σοι τὴν ἐξουσίαν ταύτην;
3 А Он одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
3 ἀποκριθεὶς δὲ εἶπε πρὸς αὐτούς· ἐρωτήσω ὑμᾶς κἀγὼ ἕνα λόγον, καὶ εἴπατέ μοι·
4 Крштење Јованово или би с неба или од људи?
4 τὸ βάπτισμα Ἰωάννου ἐξ οὐρανοῦ ἦν ἢ ἐξ ἀνθρώπων;
5 А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
5 οἱ δὲ συνελογίσαντο πρὸς ἑαυτοὺς λέγοντες ὅτι ἐὰν εἴπωμεν, ἐξ οὐρανοῦ, ἐρεῖ, διατί οὖν οὐκ ἐπιστεύσατε αὐτῷ;
6 Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
6 ἐὰν δὲ εἴπωμεν, ἐξ ἀνθρώπων, πᾶς ὁ λαὸς καταλιθάσει ἡμᾶς· πεπεισμένος γάρ ἐστιν Ἰωάννην προφήτην εἶναι.
7 И одговорише: Не знамо откуда.
7 καὶ ἀπεκρίθησαν μὴ εἰδέναι πόθεν.
8 А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
8 καὶ ὁ Ἰησοῦς εἶπεν αὐτοῖς· οὐδὲ ἐγὼ λέγω ὑμῖν ἐν ποίᾳ ἐξουσίᾳ ταῦτα ποιῶ.
9 А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
9 Ἤρξατο δὲ πρὸς τὸν λαὸν λέγειν τὴν παραβολὴν ταύτην· ἄνθρωπός τις ἐφύτευσεν ἀμπελῶνα, καὶ ἐξέδοτο αὐτὸν γεωργοῖς καὶ ἀπεδήμησε χρόνους ἱκανούς.
10 И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
10 καὶ ἐν τῷ καιρῷ ἀπέστειλε πρὸς τοὺς γεωργοὺς δοῦλον ἵνα ἀπὸ τοῦ καρποῦ τοῦ ἀμπελῶνος δώσουσιν αὐτῷ· οἱ δὲ γεωργοὶ δείραντες αὐτὸν ἐξαπέστειλαν κενόν.
11 И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
11 καὶ προσέθετο αὐτοῖς πέμψαι ἕτερον δοῦλον. οἱ δὲ κἀκεῖνον δείραντες καὶ ἀτιμάσαντες ἐξαπέστειλαν κενόν.
12 И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
12 καὶ προσέθετο πέμψαι τρίτον. οἱ δὲ καὶ τοῦτον τραυματίσαντες ἐξέβαλον.
13 Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
13 εἶπε δὲ ὁ κύριος τοῦ ἀμπελῶνος· τί ποιήσω; πέμψω τὸν υἱόν μου τὸν ἀγαπητόν· ἴσως τοῦτον ἰδόντες ἐντραπήσονται.
14 А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
14 ἰδόντες δὲ αὐτὸν οἱ γεωργοὶ διελογίζοντο πρὸς ἑαυτοὺς λέγοντες· οὗτός ἐστιν ὁ κληρονόμος· δεῦτε ἀποκτείνωμεν αὐτόν, ἵνα ἡμῶν γένηται ἡ κληρονομία.
15 И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
15 καὶ ἐκβαλόντες αὐτὸν ἔξω τοῦ ἀμπελῶνος ἀπέκτειναν. τί οὖν ποιήσει αὐτοῖς ὁ κύριος τοῦ ἀμπελῶνος;
16 Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
16 ἐλεύσεται καὶ ἀπολέσει τοὺς γεωργοὺς τούτους, καὶ δώσει τὸν ἀμπελῶνα ἄλλοις. ἀκούσαντες δὲ εἶπον· μὴ γένοιτο.
17 А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
17 ὁ δὲ ἐμβλέψας αὐτοῖς εἶπε· τί οὖν ἐστι τὸ γεγραμμένον τοῦτο, λίθον ὃν ἀπεδοκίμασαν οἱ οἰκοδομοῦντες, οὗτος ἐγενήθη εἰς κεφαλὴν γωνίας;
18 Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
18 πᾶς ὁ πεσὼν ἐπ᾽ ἐκεῖνον τὸν λίθον συνθλασθήσεται· ἐφ᾽ ὃν δ᾽ ἂν πέσῃ, λικμήσει αὐτόν.
19 И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
19 Καὶ ἐζήτησαν οἱ ἀρχιερεῖς καὶ οἱ γραμματεῖς ἐπιβαλεῖν ἐπ᾽ αὐτὸν τὰς χεῖρας ἐν αὐτῇ τῇ ὥρᾳ, καὶ ἐφοβήθησαν τὸν λαόν· ἔγνωσαν γὰρ ὅτι πρὸς αὐτοὺς τὰς παραβολὰς ἔλεγε.
20 И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
20 Καὶ παρατηρήσαντες ἀπέστειλαν ἐγκαθέτους, ὑποκρινομένους ἑαυτοὺς δικαίους εἶναι, ἵνα ἐπιλάβωνται αὐτοῦ λόγου εἰς τὸ παραδοῦναι αὐτὸν τῇ ἀρχῇ καὶ τῇ ἐξουσίᾳ τοῦ ἡγεμόνος.
21 И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
21 καὶ ἐπηρώτησαν αὐτὸν λέγοντες· διδάσκαλε, οἴδαμεν ὅτι ὀρθῶς λέγεις καὶ διδάσκεις, καὶ οὐ λαμβάνεις πρόσωπον, ἀλλ᾽ ἐπ᾽ ἀληθείας τὴν ὁδὸν τοῦ Θεοῦ διδάσκεις·
22 Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
22 ἔξεστιν ἡμῖν Καίσαρι φόρον δοῦναι ἢ οὔ;
23 А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
23 κατανοήσας δὲ αὐτῶν τὴν πανουργίαν εἶπε πρὸς αὐτούς· τί με πειράζετε;
24 Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
24 δείξατέ μοι δηνάριον· τίνος ἔχει εἰκόνα καὶ ἐπιγραφήν; ἀποκριθέντες δὲ εἶπον· Καίσαρος.
25 А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
25 ὁ δὲ εἶπεν αὐτοῖς· ἀπόδοτε τοίνυν τὰ Καίσαρος Καίσαρι καὶ τὰ τοῦ Θεοῦ τῷ Θεῷ.
26 И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
26 καὶ οὐκ ἴσχυσαν ἐπιλαβέσθαι αὐτοῦ ῥήματος ἐναντίον τοῦ λαοῦ, καὶ θαυμάσαντες ἐπὶ τῇ ἀποκρίσει αὐτοῦ ἐσίγησαν.
27 А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
27 Προσελθόντες δέ τινες τῶν Σαδδουκαίων, οἱ λέγοντες μὴ εἶναι ἀνάστασιν, ἐπηρώτησαν αὐτὸν
28 говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
28 λέγοντες· διδάσκαλε, Μωϋσῆς ἔγραψεν ἡμῖν, ἐάν τινος ἀδελφὸς ἀποθάνῃ ἔχων γυναῖκα, καὶ οὗτος ἄτεκνος ἀποθάνῃ, ἵνα λάβῃ ὁ ἀδελφὸς αὐτοῦ τὴν γυναῖκα καὶ ἐξαναστήσῃ σπέρμα τῷ ἀδελφῷ αὐτοῦ.
29 Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
29 ἑπτὰ οὖν ἀδελφοὶ ἦσαν· καὶ ὁ πρῶτος λαβὼν γυναῖκα ἀπέθανεν ἄτεκνος·
30 и узе други жену, и он умре без деце;
30 καὶ ἔλαβεν ὁ δεύτερος τὴν γυναῖκα, καὶ οὗτος ἀπέθανεν ἄτεκνος·
31 и трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
31 καὶ ὁ τρίτος ἔλαβεν αὐτὴν ὡσαύτως· ὡσαύτως δὲ καὶ οἱ ἑπτά· οὐ κατέλιπον τέκνα, καὶ ἀπέθανον·
32 а после свих умре и жена.
32 ὕστερον δὲ πάντων καὶ ἡ γυνὴ ἀπέθανεν.
33 О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
33 ἐν τῇ ἀναστάσει οὖν τίνος αὐτῶν γίνεται γυνή; οἱ γὰρ ἑπτὰ ἔσχον αὐτὴν γυναῖκα.
34 И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају;
34 καὶ ἀποκριθεὶς εἶπεν αὐτοῖς ὁ Ἰησοῦς· οἱ υἱοὶ τοῦ αἰῶνος τούτου γαμοῦσι καὶ ἐκγαμίζονται·
35 а који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати;
35 οἱ δὲ καταξιωθέντες τοῦ αἰῶνος ἐκείνου τυχεῖν καὶ τῆς ἀναστάσεως τῆς ἐκ νεκρῶν οὔτε γαμοῦσιν οὔτε γαμίζονται·
36 јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
36 οὔτε γὰρ ἀποθανεῖν ἔτι δύνανται· ἰσάγγελοι γάρ εἰσι καὶ υἱοί εἰσι τοῦ Θεοῦ, τῆς ἀναστάσεως υἱοὶ ὄντες.
37 А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
37 ὅτι δὲ ἐγείρονται οἱ νεκροί, καὶ Μωϋσῆς ἐμήνυσεν ἐπὶ τῆς βάτου, ὡς λέγει Κύριον τὸν Θεὸν Ἀβραὰμ καὶ τὸν Θεὸν Ἰσαὰκ καὶ τὸν Θεὸν Ἰακώβ.
38 А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
38 Θεὸς δὲ οὐκ ἔστι νεκρῶν, ἀλλὰ ζώντων· πάντες γὰρ αὐτῷ ζῶσιν.
39 А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
39 ἀποκριθέντες δέ τινες τῶν γραμματέων εἶπον· διδάσκαλε, καλῶς εἶπας.
40 И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
40 οὐκέτι δὲ ἐτόλμων ἐπερωτᾶν αὐτὸν οὐδέν.
41 Како говоре да је Христос син Давидов?
41 Εἶπε δὲ πρὸς αὐτούς· πῶς λέγουσι τὸν Χριστὸν υἱὸν Δαυῒδ εἶναι;
42 Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
42 καὶ αὐτὸς Δαυῒδ λέγει ἐν βίβλῳ τῶν ψαλμῶν· εἶπεν ὁ Κύριος τῷ Κυρίῳ μου, κάθου ἐκ δεξιῶν μου
43 Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
43 ἕως ἂν θῶ τοὺς ἐχθρούς σου ὑποπόδιον τῶν ποδῶν σου.
44 Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
44 Δαυῒδ οὖν αὐτὸν Κύριον καλεῖ· καὶ πῶς υἱὸς αὐτοῦ ἐστιν;
45 А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
45 Ἀκούοντος δὲ παντὸς τοῦ λαοῦ εἶπε τοῖς μαθηταῖς αὐτοῦ·
46 Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
46 προσέχετε ἀπὸ τῶν γραμματέων τῶν θελόντων περιπατεῖν ἐν στολαῖς καὶ φιλούντων ἀσπασμοὺς ἐν ταῖς ἀγοραῖς καὶ πρωτοκαθεδρίας ἐν ταῖς συναγωγαῖς καὶ πρωτοκλισίας ἐν τοῖς δείπνοις,
47 који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
47 οἳ κατεσθίουσι τὰς οἰκίας τῶν χηρῶν καὶ προφάσει μακρὰ προσεύχονται· οὗτοι λήψονται περισσότερον κρῖμα.
Cross references (44)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Matthew 21:23–27; Luke 8:1; Acts 6:12; Luke 19:47–48; Acts 4:1
- 2 John 2:18; Acts 7:27; Matthew 21:23–27; Mark 11:28–33; Exodus 2:14
- 3 Colossians 4:6; Luke 22:68; Matthew 15:2–3
- 4 Matthew 11:7–19; Daniel 4:25–26; Luke 15:18; Matthew 17:11–12; John 1:19–28
- 5 Acts 13:25; John 1:34; John 5:33–35; John 1:30; John 3:36
- 6 Matthew 21:26; Matthew 11:9; Luke 1:76; Mark 12:12; John 10:41
- 7 Isaiah 41:28; Isaiah 42:19–20; John 3:19–20; Jeremiah 8:7–9; 2 Peter 3:3
- 8 Matthew 16:4; Matthew 21:27; Mark 11:33; Proverbs 26:4–5; Job 5:12–13
- 9 Matthew 21:33–46; Mark 12:1–12; Jeremiah 2:21; Isaiah 5:1–7; Psalm 80:8–14
- 10 Nehemiah 9:26; 2 Chronicles 36:15–16; Nehemiah 9:30; 2 Kings 17:13; Matthew 21:34–36
- 11 Acts 7:52; 1 Thessalonians 2:2; Matthew 23:30–37; Hebrews 11:36–37; Hosea 10:1
- 13 Matthew 3:17; John 3:16–17; John 1:34; 1 John 4:9–15; John 3:35–36
- 14 Hebrews 1:2; Romans 8:17; Psalm 2:1–6; Matthew 27:21–25; Matthew 2:2–16
- 15 Hebrews 13:12; Mark 12:6–9; Matthew 21:37–40
- 16 Luke 19:27; Acts 13:46; Matthew 21:41; Psalm 2:8–9; Matthew 22:7
- 17 Psalm 118:22; Isaiah 28:16; Acts 4:11; Matthew 21:42; 1 Peter 2:7–8
- 18 Isaiah 8:14–15; Daniel 2:44–45; Daniel 2:34–35; Zechariah 12:3; Matthew 21:44
- 19 Luke 19:47–48; Matthew 26:3–4; Luke 20:14; Matthew 21:45–46; Mark 12:12
- 20 Luke 11:54; Matthew 22:15–22; Psalm 81:15; Jeremiah 11:19; Luke 20:26
- 21 1 Thessalonians 2:4–5; Matthew 22:16; Matthew 26:49–50; 2 Corinthians 2:17; Psalm 55:21
- 22 Nehemiah 9:37; Matthew 22:17–21; Ezra 4:19–22; Acts 5:37; Deuteronomy 17:15
- 23 Luke 5:22; 1 Corinthians 3:19; Matthew 22:18; 1 Corinthians 10:9; Luke 11:16–17
- 24 Matthew 18:28; Luke 23:2; Acts 11:28; Luke 2:1; Philippians 4:22
- 25 Romans 13:6–7; 1 Peter 2:13–17; Mark 12:17; Acts 5:29; Matthew 17:27
- 26 Luke 20:20; Matthew 22:22; Matthew 22:12; Luke 20:39–40; Luke 13:17
- 27 Acts 4:1–2; 1 Corinthians 15:12; Mark 12:18–27; Matthew 22:23–33; Acts 23:6–8
- 28 Deuteronomy 25:5–10; Genesis 38:8; Genesis 38:11; Genesis 38:26; Ruth 1:11–12
- 29 Jeremiah 22:30; Leviticus 20:20
- 32 Ecclesiastes 9:5; Ecclesiastes 1:4; Judges 2:10; Hebrews 9:27
- 33 Matthew 22:24–28; Mark 12:19–23
- 34 Luke 16:8; Hebrews 13:4; Luke 17:27; 1 Corinthians 7:2–16; Ephesians 5:31
- 35 2 Thessalonians 1:5; Daniel 12:2–3; John 5:29; Matthew 12:32; Acts 24:15
- 36 Philippians 3:21; Revelation 21:4; Matthew 22:30; 1 Corinthians 15:42; Revelation 20:6
- 37 Exodus 3:2–6; Mark 12:26–27; Acts 7:30–32; Genesis 17:7; Genesis 32:9
- 38 John 11:25–26; Colossians 3:3–4; Romans 6:10–11; John 14:19; Romans 14:7–9
- 39 Mark 12:28–34; Matthew 22:34–40; Acts 23:9
- 40 Matthew 22:46; Mark 12:34; Proverbs 26:5
- 41 Mark 12:35–37; Jeremiah 23:5–6; Matthew 1:1; Isaiah 11:1–2; Matthew 22:41–45
- 42 Psalm 110:1; Acts 2:34–35; Hebrews 1:13; Mark 12:36–37; Matthew 22:43–45
- 43 Luke 19:27; Psalm 110:1; Revelation 19:14–21; Psalm 110:5–6; Psalm 2:1–9
- 44 Revelation 22:16; Luke 2:11; Matthew 1:23; Romans 9:5; Galatians 4:4
- 45 1 Timothy 5:20; Matthew 15:10; Matthew 23:1–2; Matthew 23:5–7; Mark 12:38–39
- 46 Mark 12:38–39; Luke 11:43; Luke 14:7; Luke 12:1; Matthew 16:6
- 47 Mark 12:40; James 3:1; Luke 12:1; Titus 1:16; Luke 12:47–48
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
… complete this most blessed city would have been as great though no one had sinned, as it is now that the grace of God gathers its citizens out of the multitude of sinners, so long as the children of this world generate and are generated. And therefore that marriage, worthy of the happiness of Paradise, should have had desirable fruit …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
The stone which the builders rejected, the same is become the head of the corner; and every one that falleth upon it shall be broken." But Matthew, that they themselves delivered the sentence.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
But Enos means man in so restricted a sense, that Hebrew linguists tell us it cannot be applied to woman: it is the equivalent of the "child of the resurrection," when they neither marry nor are given in marriage. For there shall be no generation in that place to which regeneration shall have brought us.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
"For in the resurrection," saith He, "they neither marry, nor are given in marriage, but are as angels of God in Heaven." But Luke saith, "As Sons of God." If then they marry not, the question is vain.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
And the Lord says to them, Neither tell I you by what authority I do these things." And they were confounded by means of John; and in them were the words fulfilled, "I have ordained a lamp for mine anointed.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)