Romans · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Romans 9 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
PT1904 Patriarchal Text 1904 (accented, eBible edition)
1 Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:
1 Ἀλήθειαν λέγω ἐν Χριστῷ, οὐ ψεύδομαι, συμμαρτυρούσης μοι τῆς συνειδήσεώς μου ἐν Πνεύματι Ἁγίῳ,
2 Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;
2 ὅτι λύπη μοί ἐστι μεγάλη καὶ ἀδιάλειπτος ὀδύνη τῇ καρδίᾳ μου.
3 јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,
3 ηὐχόμην γὰρ αὐτὸς ἐγὼ ἀνάθεμα εἶναι ἀπὸ τοῦ Χριστοῦ ὑπὲρ τῶν ἀδελφῶν μου, τῶν συγγενῶν μου κατὰ σάρκα,
4 која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;
4 οἵτινές εἰσιν Ἰσραηλῖται, ὧν ἡ υἱοθεσία καὶ ἡ δόξα καὶ αἱ διαθῆκαι καὶ ἡ νομοθεσία καὶ ἡ λατρεία καὶ αἱ ἐπαγγελίαι,
5 којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин.
5 ὧν οἱ πατέρες, καὶ ἐξ ὧν ὁ Χριστὸς τὸ κατὰ σάρκα, ὁ ὢν ἐπὶ πάντων Θεὸς εὐλογητὸς εἰς τοὺς αἰῶνας· ἀμήν.
6 А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;
6 Οὐχ οἷον δὲ ὅτι ἐκπέπτωκεν ὁ λόγος τοῦ Θεοῦ. οὐ γὰρ πάντες οἱ ἐξ Ἰσραήλ, οὗτοι Ἰσραήλ,
7 нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.
7 οὐδ᾽ ὅτι εἰσὶ σπέρμα Ἀβραάμ, πάντες τέκνα, ἀλλ᾽ ἐν Ἰσαὰκ κληθήσεταί σοι σπέρμα·
8 То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.
8 τοῦτ᾽ ἔστιν οὐ τὰ τέκνα τῆς σαρκὸς ταῦτα τέκνα τοῦ Θεοῦ, ἀλλὰ τὰ τέκνα τῆς ἐπαγγελίας λογίζεται εἰς σπέρμα.
9 Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.
9 ἐπαγγελίας γὰρ ὁ λόγος οὗτος· κατὰ τὸν καιρὸν τοῦτον ἐλεύσομαι καὶ ἔσται τῇ Σάρρᾳ υἱός.
10 Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.
10 οὐ μόνον δέ, ἀλλὰ καὶ Ῥεβέκκα ἐξ ἑνὸς κοίτην ἔχουσα, Ἰσαὰκ τοῦ πατρὸς ἡμῶν·
11 Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,
11 μήπω γὰρ γεννηθέντων μηδὲ πραξάντων τι ἀγαθὸν ἢ κακόν, ἵνα ἡ κατ᾽ ἐκλογὴν τοῦ Θεοῦ πρόθεσις μένῃ, οὐκ ἐξ ἔργων, ἀλλ᾽ ἐκ τοῦ καλοῦντος,
12 не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,
12 ἐρρέθη αὐτῇ ὅτι ὁ μείζων δουλεύσει τῷ ἐλάσσονι,
13 као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.
13 καθὼς γέγραπται· τὸν Ἰακὼβ ἠγάπησα, τὸν δὲ Ἠσαῦ ἐμίσησα.
14 Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!
14 Τί οὖν ἐροῦμεν; μὴ ἀδικία παρὰ τῷ Θεῷ; μὴ γένοιτο.
15 Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.
15 τῷ γὰρ Μωϋσῇ λέγει· ἐλεήσω ὃν ἂν ἐλεῶ, καὶ οἰκτειρήσω ὃν ἂν οἰκτείρω.
16 Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.
16 ἄρα οὖν οὐ τοῦ θέλοντος οὐδὲ τοῦ τρέχοντος, ἀλλὰ τοῦ ἐλεοῦντος Θεοῦ.
17 Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.
17 λέγει γὰρ ἡ γραφὴ τῷ Φαραὼ ὅτι εἰς αὐτὸ τοῦτο ἐξήγειρά σε, ὅπως ἐνδείξωμαι ἐν σοὶ τὴν δύναμίν μου, καὶ ὅπως διαγγελῇ τὸ ὄνομά μου ἐν πάσῃ τῇ γῇ.
18 Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.
18 ἄρα οὖν ὃν θέλει ἐλεεῖ, ὃν δὲ θέλει σκληρύνει.
19 Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?
19 Ἐρεῖς οὖν μοι· τί ἔτι μέμφεται; τῷ γὰρ βουλήματι αὐτοῦ τίς ἀνθέστηκε;
20 А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мајстору свом: Зашто си ме тако начинио?
20 μενοῦνγε, ὦ ἄνθρωπε, σὺ τίς εἶ ὁ ἀνταποκρινόμενος τῷ Θεῷ; μὴ ἐρεῖ τὸ πλάσμα τῷ πλάσαντι, τί με ἐποίησας οὕτως;
21 Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?
21 ἢ οὐκ ἔχει ἐξουσίαν ὁ κεραμεὺς τοῦ πηλοῦ, ἐκ τοῦ αὐτοῦ φυράματος ποιῆσαι ὃ μὲν εἰς τιμὴν σκεῦος, ὃ δὲ εἰς ἀτιμίαν;
22 А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.
22 εἰ δὲ θέλων ὁ Θεὸς ἐνδείξασθαι τὴν ὀργὴν καὶ γνωρίσαι τὸ δυνατὸν αὐτοῦ ἤνεγκεν ἐν πολλῇ μακροθυμίᾳ σκεύη ὀργῆς κατηρτισμένα εἰς ἀπώλειαν;
23 И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;
23 καὶ ἵνα γνωρίσῃ τὸν πλοῦτον τῆς δόξης αὐτοῦ ἐπὶ σκεύη ἐλέους, — ἃ προητοίμασεν εἰς δόξαν;
24 које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,
24 οὓς καὶ ἐκάλεσεν ἡμᾶς οὐ μόνον ἐξ Ἰουδαίων, ἀλλὰ καὶ ἐξ ἐθνῶν,
25 као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.
25 ὡς καὶ ἐν τῷ Ὡσηὲ λέγει· καλέσω τὸν οὐ λαόν μου λαόν μου, καὶ τὴν οὐκ ἠγαπημένην ἠγαπημένην·
26 И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.
26 καὶ ἔσται ἐν τῷ τόπῳ οὗ ἐρρέθη αὐτοῖς, οὐ λαός μου ὑμεῖς, ἐκεῖ κληθήσονται υἱοὶ Θεοῦ ζῶντος.
27 А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.
27 Ἡσαΐας δὲ κράζει ὑπὲρ τοῦ Ἰσραήλ· ἐὰν ᾖ ὁ ἀριθμὸς τῶν υἱῶν Ἰσραὴλ ὡς ἡ ἄμμος τῆς θαλάσσης, τὸ κατάλειμμα σωθήσεται·
28 Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.
28 λόγον γὰρ συντελῶν καὶ συντέμνων ἐν δικαιοσύνῃ, ὅτι λόγον συντετμημένον ποιήσει Κύριος ἐπὶ τῆς γῆς.
29 И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.
29 καὶ καθὼς προείρηκεν Ἡσαΐας, εἰ μὴ Κύριος Σαβαὼθ ἐγκατέλιπεν ἡμῖν σπέρμα, ὡς Σόδομα ἂν ἐγενήθημεν καὶ ὡς Γόμορρα ἂν ὡμοιώθημεν.
30 Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.
30 Τί οὖν ἐροῦμεν; ὅτι ἔθνη τὰ μὴ διώκοντα δικαιοσύνην κατέλαβε δικαιοσύνην, δικαιοσύνην δὲ τὴν ἐκ πίστεως,
31 А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.
31 Ἰσραὴλ δὲ διώκων νόμον δικαιοσύνης εἰς νόμον δικαιοσύνης οὐκ ἔφθασε.
32 Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,
32 διατί; ὅτι οὐκ ἐκ πίστεως, ἀλλ᾽ ὡς ἐξ ἔργων νόμου· προσέκοψαν γὰρ τῷ λίθῳ τοῦ προσκόμματος,
33 као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.
33 καθὼς γέγραπται· ἰδοὺ τίθημι ἐν Σιὼν λίθον προσκόμματος καὶ πέτραν σκανδάλου, καὶ πᾶς ὁ πιστεύων ἐπ᾽ αὐτῷ οὐ καταισχυνθήσεται.
Cross references (33)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 1 Timothy 2:7; Romans 1:9; Galatians 1:20; 2 Corinthians 11:10; Philippians 1:8
- 2 Philippians 3:18; Romans 10:1; Jeremiah 13:17; Psalm 119:136; Lamentations 3:51
- 3 Exodus 32:32; Esther 8:6; Romans 11:14; Galatians 3:10; 1 Corinthians 16:22
- 4 Ephesians 2:12; Psalm 147:19; Genesis 17:2; Romans 9:6; Acts 2:39
- 5 John 10:30; Colossians 1:16–19; John 1:1–3; Romans 1:25; 1 John 5:20
- 6 Romans 2:28–29; Galatians 6:16; Romans 11:1–2; Romans 4:12–16; Romans 3:3
- 7 Genesis 21:12; Hebrews 11:18; John 8:37–39; Galatians 4:23; Luke 3:8
- 8 John 1:13; Romans 4:11–16; Galatians 3:26–29; Romans 8:14; Galatians 4:22–31
- 9 Genesis 18:10; Genesis 18:14; Genesis 17:21; Hebrews 11:11–12; Genesis 21:2
- 10 Genesis 25:21–23; Luke 16:26; Romans 5:11; Romans 5:3
- 11 2 Timothy 1:9; Ephesians 1:4–5; 2 Peter 1:10; Romans 8:28–30; Ephesians 1:9–11
- 12 Genesis 25:22–23
- 13 Malachi 1:2–3
- 14 2 Chronicles 19:7; Psalm 145:17; Deuteronomy 32:4; Job 34:10–12; Psalm 92:15
- 15 Exodus 33:19; Romans 9:16; Micah 7:18; Romans 9:18–19; Exodus 34:6–7
- 16 Ephesians 2:8; Philippians 2:13; Matthew 11:25–26; 1 Peter 2:9–10; Ephesians 2:4–5
- 17 Exodus 9:16; Proverbs 16:4; Exodus 14:17–18; Exodus 10:1–2; John 17:26
- 18 Joshua 11:20; Exodus 4:21; Romans 9:15–16; Romans 11:7–8; 2 Thessalonians 2:10–12
- 19 Daniel 4:35; 2 Chronicles 20:6; 1 Corinthians 15:12; 1 Corinthians 15:35; Job 9:19
- 20 Isaiah 29:16; Isaiah 45:9–11; Isaiah 64:8; Job 33:13; Job 36:23
- 21 Isaiah 64:8; 2 Timothy 2:20–21; Proverbs 16:4; Jeremiah 18:3–6; Acts 9:15
- 22 Proverbs 16:4; Jude 4; Romans 9:21; 1 Peter 2:8; 2 Timothy 2:20
- 23 Romans 2:4; Colossians 1:27; 1 Peter 1:2–5; Ephesians 2:10; Romans 5:20–21
- 24 Colossians 3:11; Hebrews 3:1; Ephesians 3:6–8; Galatians 3:28; Romans 11:11–13
- 25 Hosea 2:23; 1 Peter 2:10; Ezekiel 16:8; John 16:27; Romans 1:7
- 26 Hosea 1:9–10; 1 John 3:1–3; Isaiah 43:6; Galatians 3:26; Romans 8:16
- 27 Isaiah 10:20–23; Romans 11:4–6; Isaiah 1:9; Hosea 1:10; Jeremiah 5:10
- 28 Isaiah 10:23; Acts 17:31; Psalm 9:8; Revelation 19:11; Isaiah 30:12–14
- 29 Isaiah 1:9; Isaiah 13:19; James 5:4; Amos 4:11; Jeremiah 50:40
- 30 Philippians 3:9; Hebrews 11:7; Galatians 2:16; Romans 4:11; Galatians 5:5
- 31 Romans 11:7; Romans 3:20; James 2:10–11; Romans 10:2–4; Galatians 5:3–4
- 32 1 Corinthians 1:23; Luke 7:23; 1 Peter 2:8; Romans 11:11; Romans 4:16
- 33 Isaiah 28:16; Isaiah 8:14–15; Romans 10:11; Joel 2:26–27; 1 Peter 2:6–8
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
Did I not seem yesterday to you to have spoken some great and exorbitant things of Paul's love toward Christ? And great indeed they were, too great for any words to express. Yet what you have heard to-day are as far above those things, as those things were above ours.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 11 (1889)
… saints; and discourse how it is that "this mortal body shall put on immortality, and this corruptible shall put on incorruption;" and proclaim in what sense [God] says, "That is a people who was not a people; and she is beloved who was not beloved;" and in what sense He says that "more are the children of her that was …
For it pleased Thee, O Lord, to take away the reproach of diminution from Jacob, that the elder should serve the younger; and Thou hast called the Gentiles into Thine inheritance.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)
how did he "take the form of a servant?" how "was the Word made flesh?" and how saith Paul to the Romans, "Of whom as concerning the flesh Christ came, who is God over all?" Therefore that He was of us, and of our substance, and of the Virgin's womb, is manifest from these things, and from others beside; but …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
… is "crowned with glory and honour," and "glory, honour and peace" are laid up by promise "to every man that worketh good." There is moreover a special and peculiar glory for Israelites "to whom," it is said "pertaineth the adoption and the glory...and the service," and the Psalmist speaks of a certain glory of his own, "that my glory may …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 8 (1895)