Lamentaciones 3 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

31 Ja sam čovek koji videh muku od pruta gneva Njegovog. 2 Odvede me i opravi me u tamu, a ne na videlo. 3 Samo se na me obraća, obraća ruku svoju po vas dan. 4 Učini, te mi ostare telo i koža, potre kosti moje. 5 Zazida me, i optoči me žučju i mukom. 6 Posadi me u tamu kao umrle odavna. 7 Ogradi me da ne izađem, i metnu na me teške okove. 8 Kad vičem i vapim, odbija molitvu moju. 9 Zagradi puteve moje tesanim kamenom, i prevrati staze moje. 10 Posta mi kao medved u zasedi, kao lav u potaji. 11 Pomete puteve moje, i razdre me, i uništi me. 12 Nateže luk svoj, i metnu me streli za belegu. 13 Ustreli me u bubrege strelama iz tula svog. 14 Postah podsmeh svemu narodu svom i pesma njihova po vas dan. 15 Nasiti me gorčinom, opoji me pelenom. 16 Polomi mi zube kamenjem, uvali me u pepeo. 17 Udaljio si dušu moju od mira, zaboravih dobro. 18 I rekoh: Propade sila moja i nadanje moje od Gospoda. 19 Opomeni se muke moje i jada mog, pelena i žuči. 20 Duša se moja opominje bez prestanka, i poništila se u meni. 21 Ali ovo napominjem srcu svom, te se nadam: 22 Milost je Gospodnja što ne izgibosmo sasvim, jer milosrđa Njegovog nije nestalo. 23 Ponavlja se svako jutro; velika je vera tvoja. 24 Gospod je deo moj, govori duša moja; zato ću se u Njega uzdati. 25 Dobar je Gospod onima koji ga čekaju, duši, koja ga traži. 26 Dobro je mirno čekati spasenje Gospodnje. 27 Dobro je čoveku nositi jaram za mladosti svoje. 28 Sam će sedeti i ćutati, jer Bog metnu breme na nj. 29 Metnuće usta svoja u prah, eda bi bilo nadanja. 30 Podmetnuće obraz svoj onome koji ga bije, biće sit sramote. 31 Jer Gospod ne odbacuje za svagda. 32 Jer ako i ucveli, opet će se i smilovati radi mnoštva milosti svoje. 33 Jer ne muči iz srca svog ni cveli sinove čovečje. 34 Kad gaze nogama sve sužnje na zemlji, 35 Kad izvrću pravicu čoveku pred Višnjim, 36 Kad čine krivo čoveku u parnici njegovoj, ne vidi li Gospod? 37 Ko je rekao što i zbilo se, a Gospod da nije zapovedio? 38 Ne dolaze li i zla i dobra iz usta Višnjeg? 39 Zašto se tuži čovek živ, čovek na kar za grehe svoje? 40 Pretražimo i razgledajmo pute svoje, i povratimo se ka Gospodu. 41 Podignimo srce svoje i ruke k Bogu na nebesima. 42 Zgrešismo i nepokorni bismo; Ti ne praštaš. 43 Obastro si se gnevom, i goniš nas, ubijaš i ne žališ. 44 Obastro si si se oblakom da ne prodre molitva. 45 Načinio si od nas smetlište i odmet usred tih naroda. 46 Razvaljuju usta svoja na nas svi neprijatelji naši. 47 Strah i jama zadesi nas, pustošenje i zatiranje. 48 Potoci teku iz očiju mojih radi pogibli kćeri naroda mog. 49 Oči moje liju suze bez prestanka, jer nema odmora, 50 Dokle Gospod ne pogleda i ne vidi s neba. 51 Oko moje muči mi dušu radi svih kćeri grada mog. 52 Teraju me jednako kao pticu neprijatelji moji nizašta. 53 Svališe u jamu život moj i nabacaše kamenje na me. 54 Dođe mi voda svrh glave; rekoh: Pogiboh! 55 Prizivah ime Tvoje, Gospode, iz jame najdublje. 56 Ti ču glas moj; ne zatiskuj uha svog od uzdisanja mog, od vike moje. 57 Pristupao si kad Te prizivah, i govorio si: Ne boj se. 58 Raspravljao si, Gospode, parbu duše moje, i izbavljao si život moj. 59 Vidiš, Gospode, nepravdu koja mi se čini; raspravi parbu moju. 60 Vidiš svu osvetu njihovu, sve što mi misle. 61 Čuješ rug njihov, Gospode, sve što mi misle, 62 Šta govore oni koji ustaju na me i šta namišljaju protiv mene po vas dan. 63 Vidi, kad sedaju i kad ustaju, ja sam im pesma. 64 Plati im, Gospode, po delima ruku njihovih. 65 Podaj im uporno srce, prokletstvo svoje. 66 Goni ih gnevom, i istrebi ih ispod nebesa Gospodnjih.