Isaías · Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
Isaías 37 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
Audio: Reina-Valera Antigua (RVA), leído por Joyfull · Isaías 37–38 · Sobre las grabaciones
Notas sobre este texto (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
DK Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)
RV1909 Reina-Valera 1909
WEB World English Bible (clásica, con deuterocanónicos)
1 А кад то чу цар Језекија, раздре хаљине своје и веза око себе кострет, па отиде у дом Господњи.
1 ACONTECIÓ pues, que el rey Ezechîas, oído esto, rasgó sus vestidos, y cubierto de saco vino á la casa de Jehová.
1 When King Hezekiah heard it, he tore his clothes, covered himself with sackcloth, and went into Yahweh’s house.
2 И посла Елијакима, који беше над двором, и Сомну писара и најстарије свештенике обучене у кострет к Исаији пророку сину Амосовом.
2 Y envió á Eliacim mayordomo, y á Sebna escriba, y á los ancianos de los sacerdotes, cubiertos de sacos, á Isaías profeta, hijo de Amoz.
2 He sent Eliakim, who was over the household, and Shebna the scribe, and the elders of the priests, covered with sackcloth, to Isaiah the prophet, the son of Amoz.
3 И рекоше му: Овако вели Језекија: Ово је дан невоље и кара и руга, јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде.
3 Los cuales le dijeron: Ezechîas dice así: Día de angustia, de reprensión y de blasfemia, es este día: porque los hijos han llegado hasta la rotura, y no hay fuerza en la que pare.
3 They said to him, “Hezekiah says, ‘Today is a day of trouble, and of rebuke, and of rejection; for the children have come to the birth, and there is no strength to give birth.
4 Да ако је чуо Господ Бог твој што рече Равсак, кога посла цар асирски господар његов да ружи Бога Живог и да Га вређа речима које је чуо Господ Бог твој, помоли се за остатак који се налази.
4 Quizá oirá Jehová tu Dios las palabras de Rabsaces, al cual envió el rey de Asiria su señor á blasfemar al Dios vivo, y á reprender con las palabras que oyó Jehová tu Dios: alza pues oración tú por las reliquias que aun han quedado.
4 It may be Yahweh your God will hear the words of Rabshakeh, whom the king of Assyria his master has sent to defy the living God, and will rebuke the words which Yahweh your God has heard. Therefore lift up your prayer for the remnant that is left.’”
5 И дођоше к Исаији слуге цара Језекије.
5 Vinieron pues los siervos de Ezechîas á Isaías.
5 So the servants of King Hezekiah came to Isaiah.
6 И рече им Исаија: Овако реците господару свом: Овако вели Господ: Не плаши се од речи које си чуо, којима хулише на ме слуге цара асирског.
6 Y díjoles Isaías: Diréis así á vuestro señor: Así dice Jehová: No temas por las palabras que has oído, con las cuales me han blasfemado los siervos del rey de Asiria.
6 Isaiah said to them, “Tell your master, ‘Yahweh says, “Don’t be afraid of the words that you have heard, with which the servants of the king of Assyria have blasphemed me.
7 Ево, ја ћу пустити на њ дух, те ће чути глас и вратити се у своју земљу, и учинићу да погине од мача у својој земљи.
7 He aquí que yo doy en él un espíritu, y oirá un rumor, y volveráse á su tierra: y yo haré que en su tierra caiga á cuchillo.
7 Behold, I will put a spirit in him and he will hear news, and will return to his own land. I will cause him to fall by the sword in his own land.”’”
8 И тако вративши се Равсак нађе цара асирског где бије Ливну, јер беше чуо да је отишао од Лахиса.
8 Vuelto pues Rabsaces, halló al rey de Asiria que batía á Libna; porque ya había oído que se había apartado de Lachîs.
8 So Rabshakeh returned, and found the king of Assyria warring against Libnah, for he heard that he had departed from Lachish.
9 А он чу за Тираку цара хуског где казаше: Иде да се бије с тобом. И чувши посла посланике к Језекији говорећи:
9 Mas oyendo decir de Tirhakah rey de Etiopía: He aquí que ha salido para hacerte guerra: en oyéndolo, envió mensajeros á Ezechîas, diciendo:
9 He heard news concerning Tirhakah king of Ethiopia, “He has come out to fight against you.” When he heard it, he sent messengers to Hezekiah, saying,
10 Овако реците Језекији цару Јудином: Немој да те вара Бог твој, у кога се уздаш говорећи: Неће се дати Јерусалим у руке цару асирском.
10 Diréis así á Ezechîas rey de Judá: No te engañe tu Dios en quien tú confías, diciendo: Jerusalem no será entregada en mano del rey de Asiria.
10 “Thus you shall speak to Hezekiah king of Judah, saying, ‘Don’t let your God in whom you trust deceive you, saying, “Jerusalem won’t be given into the hand of the king of Assyria.”
11 Ето, чуо си шта су учинили цареви асирски свим земљама потрвши их сасвим; а ти ли ћеш се избавити?
11 He aquí que tú oiste lo que hicieron los reyes de Asiria á todas las tierras, que las destruyeron; ¿y escaparás tú?
11 Behold, you have heard what the kings of Assyria have done to all lands, by destroying them utterly. Shall you be delivered?
12 Јесу ли народе које сатрше оци моји избавили богови њихови, Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове који беху у Теласару?
12 ¿Libraron los dioses de las gentes á los que destruyeron mis antepasados, á Gozán, y Harán, Rezeph, y á los hijos de Edén que moraban en Thelasar?
12 Have the gods of the nations delivered them, which my fathers have destroyed, Gozan, Haran, Rezeph, and the children of Eden who were in Telassar?
13 Где је цар ематски и цар арфадски и цар од града Сефарвима, од Ене и Аве?
13 ¿Dónde está el rey de Amath, y el rey de Arphad, el rey de la ciudad de Sepharvaim, de Henah, y de Hivah?
13 Where is the king of Hamath, and the king of Arpad, and the king of the city of Sepharvaim, of Hena, and Ivvah?’”
14 А кад Језекија прими књигу из руку посланика и прочита је, отиде у дом Господњи, и разви је Језекија пред Господом.
14 Y tomó Ezechîas las cartas de mano de los mensajeros, y leyólas; y subió á la casa de Jehová, y las extendió delante de Jehová.
14 Hezekiah received the letter from the hand of the messengers and read it. Then Hezekiah went up to Yahweh’s house, and spread it before Yahweh.
15 И помоли се Језекија Господу говорећи:
15 Entonces Ezechîas oró á Jehová, diciendo:
15 Hezekiah prayed to Yahweh, saying,
16 Господе над војскама, Боже Израиљев, који седиш на херувимима, Ти си сам Бог свим царствима на земљи, Ти си створио небо и земљу.
16 Jehová de los ejércitos, Dios de Israel, que moras entre los querubines, sólo tú eres Dios sobre todos los reinos de la tierra; tú hiciste los cielos y la tierra.
16 “Yahweh of Armies, the God of Israel, who is enthroned among the cherubim, you are the God, even you alone, of all the kingdoms of the earth. You have made heaven and earth.
17 Пригни, Господе, ухо своје и чуј; отвори, Господе, очи своје и види; чуј све речи Сенахирима, који посла да ружи Бога Живог.
17 Inclina, oh Jehová, tu oído, y oye; abre, oh Jehová, tus ojos, y mira: y oye todas las palabras de Sennachêrib, el cual ha enviado á blasfemar al Dios viviente.
17 Turn your ear, Yahweh, and hear. Open your eyes, Yahweh, and behold. Hear all of the words of Sennacherib, who has sent to defy the living God.
18 Истина је, опустошили су цареви асирски све оне народе и земље њихове,
18 Ciertamente, oh Jehová, los reyes de Asiria destruyeron todas las tierras y sus comarcas,
18 Truly, Yahweh, the kings of Assyria have destroyed all the countries and their land,
19 и побацали су богове њихове у огањ, јер не беху богови, него дело руку човечјих, дрво и камен, зато их потрше.
19 Y entregaron los dioses de ellos al fuego: porque no eran dioses, sino obra de manos de hombre, leño y piedra: por eso los deshicieron.
19 and have cast their gods into the fire; for they were no gods, but the work of men’s hands, wood and stone; therefore they have destroyed them.
20 И зато, Господе Боже наш, избави нас из руку његових, да познају сва царства на земљи да си Ти сам Господ.
20 Ahora pues, Jehová Dios nuestro, líbranos de su mano, para que todos los reinos de la tierra conozcan que sólo tú eres Jehová.
20 Now therefore, Yahweh our God, save us from his hand, that all the kingdoms of the earth may know that you are Yahweh, even you only.”
21 Тада посла Исаија син Амосов к Језекији и поручи му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Услишио сам за шта си ми се молио ради Сенахирима цара асирског.
21 Entonces Isaías hijo de Amoz, envió á decir á Ezechîas: Jehová Dios de Israel dice así: Acerca de lo que me rogaste sobre Sennachêrib rey de Asiria,
21 Then Isaiah the son of Amoz sent to Hezekiah, saying, “Yahweh, the God of Israel says, ‘Because you have prayed to me against Sennacherib king of Assyria,
22 Ово је реч коју изрече Господ за њ: Руга ти се и подсмева ти се девојка, кћи сионска, за тобом маше главом кћи јерусалимска.
22 Esto es lo que Jehová habló de él: Hate menospreciado, y ha hecho escarnio de ti la virgen hija de Sión: meneó su cabeza á tus espaldas la hija de Jerusalem.
22 this is the word which Yahweh has spoken concerning him: The virgin daughter of Zion has despised you and ridiculed you. The daughter of Jerusalem has shaken her head at you.
23 Кога си ружио и хулио? И на кога си подигао глас? И подигао увис очи своје? На Свеца Израиљевог.
23 ¿A quién injuriaste y á quién blasfemaste? ¿contra quién has alzado tu voz, y levantado tus ojos en alto? Contra el Santo de Israel.
23 Whom have you defied and blasphemed? Against whom have you exalted your voice and lifted up your eyes on high? Against the Holy One of Israel.
24 Преко слуга својих ружио си Господа и рекао си: С мноштвом кола својих изађох на високе горе, на стране ливанске, и посећи ћу високе кедре његове, и лепе јеле његове, и доћи ћу на највиши крај његов, у шуму његовог Кармила.
24 Por mano de tus siervos denostaste al Señor, y dijiste: Yo con la multitud de mis carros subiré á las alturas de los montes, á las laderas del Líbano; cortaré sus altos cedros, sus hayas escogidas; vendré después á lo alto de su límite, al monte de su Carmel.
24 By your servants, you have defied the Lord, and have said, “With the multitude of my chariots I have come up to the height of the mountains, to the innermost parts of Lebanon. I will cut down its tall cedars and its choice cypress trees. I will enter into its farthest height, the forest of its fruitful field.
25 Ја сам копао, и пио воду, и исушио сам стопама својим све потоке градовима.
25 Yo cavé, y bebí las aguas; y con las pisadas de mis pies secaré todos los ríos de lugares atrincherados.
25 I have dug and drunk water, and with the sole of my feet I will dry up all the rivers of Egypt.”
26 Ниси ли чуо да ја то одавна чиним и од искона да сам тако уредио? Сада пуштам то, да превратиш тврде градове у пусте гомиле.
26 ¿No has oído decir que de mucho tiempo ha yo lo hice, que de días antiguos lo he formado? Helo hecho venir ahora, y será para destrucción de ciudades fuertes en montones de ruinas.
26 “‘Have you not heard how I have done it long ago, and formed it in ancient times? Now I have brought it to pass, that it should be yours to destroy fortified cities, turning them into ruinous heaps.
27 Зато који у њима живе изнемогоше, уплашише се и сметоше се, посташе као трава пољска, као зелена травица, као трава на крововима, која се суши пре него сазри.
27 Y sus moradores, cortos de manos, quebrantados y confusos, serán como grama del campo y hortaliza verde, como hierba de los tejados, que antes de sazón se seca.
27 Therefore their inhabitants had little power. They were dismayed and confounded. They were like the grass of the field, and like the green herb, like the grass on the housetops, and like a field before its crop has grown.
28 Знам сеђење твоје и полажење твоје и долажење твоје и како бесниш на ме.
28 Conocido he tu estado, tu salida y tu entrada, y tu furor contra mí.
28 But I know your sitting down, your going out, your coming in, and your raging against me.
29 Јер бесниш на ме, и твоја обест дође до мојих ушију, зато ћу метнути брњицу своју на ноздрве твоје, и узду своју у губицу твоју, па ћу те одвести натраг путем којим си дошао.
29 Porque contra mí te airaste, y tu estruendo ha subido á mis oídos: pondré pues mi anzuelo en tu nariz, y mi freno en tus labios, y haréte tornar por el camino por donde viniste.
29 Because of your raging against me, and because your arrogance has come up into my ears, therefore I will put my hook in your nose and my bridle in your lips, and I will turn you back by the way by which you came.
30 А теби ово нека буде знак: јешћете ове године шта само од себе роди, а друге године шта опет само од себе роди; а треће године сејте и жањите и садите винограде и једите род из њих.
30 Y esto te será por señal: Comerás este año lo que nace de suyo, y el año segundo lo que nace de suyo: y el año tercero sembraréis y segaréis, y plantaréis viñas, y comeréis su fruto.
30 “‘This shall be the sign to you: You will eat this year that which grows of itself, and in the second year that which springs from it; and in the third year sow and reap and plant vineyards, and eat their fruit.
31 Јер остатак дома Јудиног, што остане, опет ће пустити жиле оздо и родити озго.
31 Y el residuo de la casa de Judá que hubiere escapado, tornará á echar raíz abajo, y hará fruto arriba.
31 The remnant that is escaped of the house of Judah will again take root downward, and bear fruit upward.
32 Јер ће из Јерусалима изаћи остатак, и из горе Сиона, који се сачувају. Ревност Господа над војскама учиниће то.
32 Porque de Jerusalem saldrán reliquias, y del monte de Sión salvamento: el celo de Jehová de los ejércitos hará esto.
32 For out of Jerusalem a remnant will go out, and survivors will escape from Mount Zion. The zeal of Yahweh of Armies will perform this.’
33 Зато овако вели Господ за цара асирског: Неће ући у овај град, нити ће бацити амо стреле, неће се примаћи к њему са штитом, нити ће ископати опкопе око њега.
33 Por tanto, así dice Jehová acerca del rey de Asiria: No entrará en esta ciudad, ni echará saeta en ella: no vendrá delante de ella escudo, ni será echado contra ella baluarte.
33 “Therefore Yahweh says concerning the king of Assyria, ‘He will not come to this city, nor shoot an arrow there, neither will he come before it with shield, nor cast up a mound against it.
34 Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући, вели Господ.
34 Por el camino que vino se tornará, y no entrará en esta ciudad, dice Jehová:
34 He will return the way that he came, and he won’t come to this city,’ says Yahweh.
35 Јер ћу бранити тај град и сачуваћу га себе ради и ради Давида слуге свог.
35 Pues yo ampararé á esta ciudad para salvarla por amor de mí, y por amor de David mi siervo.
35 ‘For I will defend this city to save it, for my own sake, and for my servant David’s sake.’”
36 Тада изађе анђео Господњи и поби у логору асирском сто и осамдесет и пет хиљада; и кад усташе ујутру, а то све сами мртваци.
36 Y salió el ángel de Jehová, é hirió ciento ochenta y cinco mil en el campo de los Asirios: y cuando se levantaron por la mañana, he aquí que todo era cuerpos de muertos.
36 Then Yahweh’s angel went out and struck one hundred and eighty-five thousand men in the camp of the Assyrians. When men arose early in the morning, behold, these were all dead bodies.
37 Те се подиже Сенахирим цар асирски, и отиде, и вративши се оста у Ниневији.
37 Entonces Sennachêrib rey de Asiria partiéndose se fué, y volvióse, é hizo su morada en Nínive.
37 So Sennacherib king of Assyria departed, went away, returned to Nineveh, and stayed there.
38 И кад се клањаше у дому Нисрока бога свог, Адрамелех и Сарасар синови његови убише га мачем, а сами побегоше у земљу араратску, и на његово се место зацари Есарадон, син његов.
38 Y acaeció, que estando orando en el templo de Nisroch su dios, Adremelech y Sarezer, sus hijos, le hirieron á cuchillo, y huyeron á la tierra de Ararat; y reinó en su lugar Esar-hadón su hijo.
38 As he was worshiping in the house of Nisroch his god, Adrammelech and Sharezer his sons struck him with the sword; and they escaped into the land of Ararat. Esar Haddon his son reigned in his place.
Personas y lugares de este capítulo
Del árbol genealógico y los mapas bíblicos de este sitio (en inglés), solo donde esas guías citan este capítulo.
Personas
Adrammelech
A son of Sennacherib who with his brother Sharezer put their father to the sword in the temple of Nisroch and escaped to the land of Ararat.
Citado en la guía: 2 Kings 19:37; Isaiah 37:38
Esar-haddon
Sennacherib's son, who reigned in his father's place after Adrammelech and Sharezer killed him.
Citado en la guía: 2 Kings 19:37; Ezra 4:2; Isaiah 37:38
Hezekiah
A great reformer who trusted God and saw Jerusalem delivered from Assyria.
Citado en la guía: 2 Kings 18-20; 2 Chron. 29-32; Isa. 36-39; Matt. 1:9-10
Tirhakah
King of Cush about whom Sennacherib was warned that he had set out to fight him.
Citado en la guía: 2 Kings 19:9; Isaiah 37:9
Referencias cruzadas (37)
Pasajes relacionados con cada versículo, del Treasury of Scripture Knowledge, tal como los reúnen y ordenan los lectores de OpenBible.info.
- 1 2 Reyes 19:1–37; 2 Reyes 22:11; Isaías 36:22–37:38; Esdras 9:5; Job 1:20–21
- 2 Isaías 1:1; Joel 1:13; 2 Crónicas 20:20; 2 Reyes 19:2; 2 Reyes 18:18
- 3 Isaías 66:9; Oseas 13:13; 2 Reyes 19:3; Salmo 50:15; Isaías 26:17–18
- 4 Isaías 36:20; Isaías 1:9; Salmo 106:23; Isaías 10:22; Isaías 8:7–8
- 6 Isaías 7:4; Isaías 35:4; Marcos 5:36; 2 Crónicas 20:15–20; Isaías 41:10–14
- 7 2 Crónicas 32:21; Isaías 31:8–9; Job 15:21; Isaías 17:13–14; 2 Reyes 7:6
- 8 Josué 10:29; Josué 21:13; 2 Reyes 8:22; Josué 10:31–34; Josué 15:39
- 9 Isaías 18:1; 1 Samuel 23:27–28; Isaías 20:5; Isaías 37:7
- 10 Isaías 36:15; 2 Reyes 18:5; Salmo 22:8; 2 Crónicas 32:7–8; Mateo 27:43
- 11 Isaías 36:18–20; 2 Reyes 17:4–6; Isaías 10:7–14; Isaías 37:18–19; Isaías 14:17
- 12 Génesis 11:31; 2 Reyes 17:6; 2 Reyes 18:11; Hechos 7:2; 2 Reyes 19:12
- 13 Jeremías 49:23; Isaías 10:9; 2 Reyes 18:34; 2 Reyes 17:24; 2 Reyes 17:30–31
- 14 Salmo 123:1–4; 2 Reyes 19:14; Salmo 62:1–3; Isaías 37:1; Salmo 74:10
- 15 2 Crónicas 14:11; Daniel 9:3–4; 1 Samuel 7:8–9; 2 Crónicas 20:6–12; 2 Reyes 19:15–19
- 16 Salmo 99:1; Éxodo 25:22; Salmo 86:10; Isaías 44:24; 1 Samuel 4:4
- 17 2 Crónicas 6:40; Salmo 17:6; 1 Pedro 3:12; Salmo 74:22; Salmo 10:14–15
- 18 Nahúm 2:11–12; 2 Reyes 15:29; 2 Reyes 17:6; 2 Reyes 17:24; 1 Crónicas 5:26
- 19 Salmo 115:4–8; Isaías 40:19–21; Isaías 10:9–11; Oseas 8:6; Éxodo 32:20
- 20 Salmo 46:10; 1 Reyes 18:36–37; Salmo 83:17–18; Isaías 42:8; Malaquías 1:11
- 21 Isaías 65:24; Salmo 91:15; Isaías 38:3–6; 2 Reyes 19:20–21; Daniel 9:20–23
- 22 Job 16:4; Isaías 1:8; Lamentaciones 2:13; Salmo 9:14; Zacarías 2:10
- 23 Ezequiel 39:7; Daniel 5:20–23; Daniel 7:25; Ezequiel 28:9; 2 Tesalonicenses 2:4
- 24 Isaías 14:8; Isaías 10:18; Isaías 36:9; Daniel 4:30; Daniel 4:8–14
- 25 1 Reyes 20:10; Deuteronomio 11:10; Isaías 36:12; 2 Reyes 19:23–24
- 26 Hechos 4:27–28; Hechos 2:23; Isaías 46:10–11; 1 Pedro 2:8; Isaías 10:15
- 27 Salmo 129:6; Salmo 127:1–2; Jeremías 37:10; Salmo 90:5–6; Isaías 19:16
- 28 Apocalipsis 2:13; Salmo 139:1–11; Jeremías 23:23–24; Proverbios 5:21; Proverbios 15:3
- 29 Isaías 10:12; Isaías 37:34; Ezequiel 38:4; Isaías 30:28; Ezequiel 29:4
- 30 2 Reyes 19:29; Levítico 25:4–5; Isaías 7:14; 2 Reyes 20:9; 1 Reyes 13:3–5
- 31 Isaías 27:6; 2 Reyes 19:30–31; Salmo 80:9; Isaías 1:9; Romanos 11:5
- 32 Isaías 9:7; 2 Reyes 19:31; Joel 2:18; Zacarías 1:14; Isaías 59:17
- 33 Isaías 8:7–10; Ezequiel 21:22; Isaías 10:32–34; 2 Reyes 19:32–35; Isaías 33:20
- 34 Isaías 37:29; Proverbios 21:30
- 35 2 Reyes 20:6; Isaías 31:5; Isaías 38:6; Isaías 43:25; Jeremías 23:5–6
- 36 Isaías 10:12; 2 Reyes 19:35; 1 Tesalonicenses 5:2–3; Isaías 31:8; 2 Samuel 24:16
- 37 Jonás 3:3; Jonás 1:2; Nahúm 1:1; Jonás 4:11; Génesis 10:11–12
- 38 Génesis 8:4; Jeremías 51:27; Esdras 4:2; 2 Crónicas 32:21; 2 Reyes 19:36–37
Referencias cruzadas: OpenBible.info (CC BY), tomadas sobre todo del Treasury of Scripture Knowledge (dominio público). · Fuentes y licencias
Lo que dijeron los Padres
Pasajes de los Padres de la Iglesia que comentan o citan este capítulo, tal como aparecen en la edición de Schaff (traducciones inglesas del siglo XIX, de dominio público). Los textos están en inglés.
Cómo se eligieron
«Comentario» es el comienzo de una homilía o exposición sobre este capítulo (homilías de san Juan Crisóstomo; tratados, sermones y comentarios a los Salmos de san Agustín). «Cita» es una frase en la que las notas de la propia edición identifican la cita de un versículo de este capítulo; solo se conserva si el texto coincide con el versículo. Solo se usan obras de autoría segura. Los Salmos siguen la numeración hebrea (Agustín usa la de los Setenta: su Salmo 50 es aquí el 51).
"I will defend this city for my servant David's sake." And besides, on account of His favor towards him, He suffered not Solomon to fall from the kingdom, great as the sin was which he had committed.
Leer en contexto · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)