Lucas 24 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

241 A u prvi dan nedeljni dođoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima; 2 ali nađoše kamen odvaljen od groba. 3 I ušavši ne nađoše telo Gospoda Isusa. 4 I kad se one čuđahu tome, gle, dva čoveka staše pred njima u sjajnim haljinama; 5 a kad se one uplašiše i oboriše lica k zemlji, rekoše im: Što tražite Živoga među mrtvima? 6 Nije ovde; nego ustade; opomenite se kako vam kaza kad beše još u Galileji, 7 govoreći da Sin čovečiji treba da se preda u ruke ljudi grešnika i da se razapne i treći dan da ustane. 8 I opomenuše se reči Njegovih. 9 I vrativši se od groba javiše sve ovo jedanaestorici i svima ostalim. 10 A to beše Magdalina Marija i Jovana i Marija Jakovljeva i ostale s njima koje kazaše ovo apostolima. 11 I njima se učiniše njihove reči kao laž, i ne verovaše im. 12 A Petar ustavši otrča ka grobu, i natkučivši se vide same haljine gde leže, i otide čudeći se u sebi šta bi. 13 I gle, dvojica od njih iđahu u onaj dan u selo koje beše daleko od Jerusalima šezdeset potrkališta i zvaše se Emaus. 14 A oni govorahu među sobom o svima ovim događajima. 15 I kad se oni razgovarahu i zapitkivahu jedan drugog, i Isus približi se, i iđaše s njima. 16 A oči im se držahu da Ga ne poznaše. 17 A On im reče: Kakav je to razgovor koji imate među sobom idući, i što ste neveseli? 18 A jedan, po imenu Kleopa, odgovarajući reče Mu: Zar si ti jedan od crkvara u Jerusalimu koji nisi čuo šta je u njemu bilo ovih dana? 19 I reče im: Šta? A oni Mu rekoše: Za Isusa Nazarećanina, koji beše prorok, silan u delu i u reči pred Bogom i pred svim narodom; 20 kako Ga predadoše glavari sveštenički i knezovi naši te se osudi na smrt, i razapeše Ga? 21 A mi se nadasmo da je On Onaj koji će izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas treći dan kako to bi. 22 A uplašiše nas i žene neke od naših koje su bile rano na grobu, 23 i ne našavši tela njegovog dođoše govoreći da su im se anđeli javili koji su kazali da je On živ. 24 I idoše jedni od naših na grob, i nađoše tako kao što i žene kazaše, ali Njega ne videše. 25 I On im reče: O bezumni i sporog srca za verovanje svega što govoriše proroci! 26 Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da uđe u slavu svoju? 27 I počevši od Mojsija i od svih proroka kazivaše im šta je za Njega u svemu pismu. 28 I približiše se k selu u koje iđahu, i On činjaše se da hoće dalje da ide. 29 I oni Ga ustavljahu govoreći: Ostani s nama, jer je dan nagao, i blizu je noć. I uđe s njima da noći. 30 I kad seđaše s njima za trpezom, uze hleb i blagoslovivši prelomi ga i dade im. 31 Tada se njima otvoriše oči i poznaše Ga. I Njega nestade. 32 I oni govorahu jedan drugom: Ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše pismo? 33 I ustavši onaj čas, vratiše se u Jerusalim, i nađoše u skupu jedanaestoricu i koji behu s njima, 34 koji govorahu: Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu. 35 I oni kazaše šta bi na putu, i kako Ga poznaše kad prelomi hleb. 36 A kad oni ovo govorahu, i sam Isus stade među njima, i reče im: Mir vam. 37 A oni se uplašiše, i poplašeni budući, mišljahu da vide duha. 38 I reče im: Šta se plašite? I zašto takve misli ulaze u srca vaša? 39 Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam. 40 I ovo rekavši pokaza im ruke i noge. 41 A dok oni još ne verovahu od radosti i čuđahu se reče im: Imate li ovde šta za jelo? 42 A oni Mu daše komad ribe pečene, i meda u saću. 43 I uzevši izjede pred njima. 44 I reče im: Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se svrši šta je za mene napisano u zakonu Mojsijevom i u prorocima i u psalmima. 45 Tada im otvori um da razumeju pismo. 46 I reče im: Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan; 47 i da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje greha po svim narodima počevši od Jerusalima. 48 A vi ste svedoci ovome. 49 I gle, ja ću poslati obećanje Oca svog na vas; a vi sedite u gradu jerusalimskom dok se ne obučete u silu s visine. 50 I izvede ih napolje do Vitanije, i podignuvši ruke svoje blagoslovi ih. 51 I kad ih blagosiljaše, odstupi od njih, i uznošaše se na nebo. 52 I oni Mu su pokloniše, i vratiše se u Jerusalim s velikom radošću. 53 I behu jednako u crkvi hvaleći i blagosiljajući Boga. Amin.