Skip to the text

Deuteronomy · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

Deuteronomy 32 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

Leer en español
About DK
  • Individual translator
  • OT: Masoretic Hebrew (not verified)
  • NT: Textus Receptus
  • Protestant (66 books)
  • Formal (word for word)
  • 1868
  • Public domain

Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings

Notes on this text (3)
DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
RV1909 Reina-Valera 1909
1 Слушај, небо, говорићу; и земља нека чује говор уста мојих.
1 ESCUCHAD, cielos, y hablaré; y oiga la tierra los dichos de mi boca.
2 Нека се спусти као дажд наука моја, и нека падне као роса говор мој, као ситан дажд на младу траву и као крупан дажд на одраслу траву.
2 Goteará como la lluvia mi doctrina; destilará como el rocío mi razonamiento; como la llovizna sobre la grama, y como las gotas sobre la hierba:
3 Јер ћу јављати име Господње; величајте Бога нашег.
3 Porque el nombre de Jehová invocaré: engrandeced á nuestro Dios.
4 Дело је те Стене савршено, јер су сви путеви Његови правда; Бог је веран, без неправде; праведан је и истинит.
4 [El es] la Roca, cuya obra es perfecta, porque todos sus caminos son rectitud: Dios de verdad, y ninguna iniquidad en él: es justo y recto.
5 Они се покварише према Њему; њихово неваљалство није неваљалство синова Његових; то је род зао и покварен.
5 La corrupción no [es] suya: á sus hijos la mancha de ellos, generación torcida y perversa.
6 Тако ли враћате Господу, народе луди и безумни? Није ли Он Отац твој који те је задобио? Он те је начинио и створио.
6 ¿Así pagáis á Jehová, pueblo loco é ignorante? ¿no es él tu padre que te poseyó? él te hizo y te ha organizado.
7 Опомени се некадашњих дана, погледајте године сваког века; питај оца свог и он ће ти јавити, старије своје и казаће ти.
7 Acuérdate de los tiempos antiguos; considerad los años de generación y generación: pregunta á tu padre, que él te declarará; á tus viejos, y ellos te dirán.
8◆ Кад Вишњи раздаде наследство народима, кад раздели синове Адамове, постави међе народима по броју синова Израиљевих.
8 Cuando el Altísimo hizo heredar á las gentes, cuando hizo dividir los hijos de los hombres, estableció los términos de los pueblos según el número de los hijos de Israel.
9◆ Јер је део Господњи народ Његов, Јаков је уже наследства Његовог.
9 Porque la parte de Jehová es su pueblo; Jacob la cuerda de su heredad.
10 Нађе га у земљи пустој, на месту страшном где бучи пустош; води га унаоколо, учи га и чува као зеницу ока свог.
10 Hallólo en tierra de desierto, y en desierto horrible y yermo; trájolo alrededor, instruyólo, guardólo como la niña de su ojo.
11 Као што орао измамљује орлиће своје, диже се над птићима својим, шири крила своја, узима их и носи на крилима својим,
11 Como el águila despierta su nidada, revolotea sobre sus pollos, extiende sus alas, los toma, los lleva sobre sus plumas:
12 Тако га Господ вођаше, и с њим не беше туђег бога;
12 Jehová solo le guió, que no hubo con él dios ajeno.
13 Вођаше га на висине земаљске да једе род пољски, и даваше му да сиса мед из стене и уље из тврдог камена,
13 Hízolo subir sobre las alturas de la tierra, y comió los frutos del campo, é hizo que chupase miel de la peña, y aceite del duro pedernal;
14 Масло од крава и млеко од оваца с претилином од јагањаца и овнова васанских и јараца, са срцем зрна пшеничних; и пио си вино, крв од грожђа.
14 Manteca de vacas y leche de ovejas, con grosura de corderos, y carneros de Basán; también machos de cabrío, con grosura de riñones de trigo: y sangre de uva bebiste, vino puro.
15 Али се Израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави Бога који га је створио, и презре стену спасења свог.
15 Y engrosó Jeshurun, y tiró coces: engordástete, engrosástete, cubrístete: y dejó al Dios que le hizo, y menospreció la Roca de su salud.
16 На ревност раздражише Га туђим боговима, гадовима разгневише Га.
16 Despertáronle á celos con los [dioses] ajenos; ensañáronle con abominaciones.
17 Приносише жртве ђаволима, не Богу, боговима, којих нису знали, новим, који из близа дођоше, којих се нису страшили оци ваши.
17 Sacrificaron á los diablos, no á Dios; á dioses que no habían conocido, á nuevos [dioses] venidos de cerca, que no habían temido vuestros padres.
18 Стену која те је родила заборавио си; заборавио си Бога Створитеља свог.
18 De la Roca que te crió te olvidaste: te has olvidado del Dios tu criador.
19 Кад то виде Господ, разгневи се на синове своје и на кћери своје,
19 Y vió[lo] Jehová, y encendióse en ira, por el menosprecio de sus hijos y de sus hijas.
20 И рече: Сакрићу од њих лице своје, видећу какав ће им бити последак, јер су род покварен, синови у којима нема вере.
20 Y dijo: Esconderé de ellos mi rostro, veré cuál será su postrimería: que son generación de perversidades, hijos sin fe.
21 Они ме раздражише на ревност оним што није Бог, разгневише својим таштинама; и ја ћу њих раздражити на ревност оним који није народ, народом лудим разљутићу их.
21 Ellos me movieron á celos con lo que no es Dios; hiciéronme ensañar con sus vanidades: yo también los moveré á celos con [un pueblo que] no [es] pueblo, con gente insensata los haré ensañar.
22 Јер се огањ разгорео у гневу мом, и гореће до најдубљег пакла; спалиће земљу и род њен, и попалиће темеље брдима.
22 Porque fuego se encenderá en mi furor, y arderá hasta el profundo; y devorará la tierra y sus frutos, y abrasará los fundamentos de los montes.
23 Згрнућу на њих зла, стреле своје побацаћу на њих.
23 Yo allegaré males sobre ellos; emplearé en ellos mis saetas.
24 Глад ће их цедити, врућице и љути помори прождираће их; и зубе зверске послаћу на њих и јед змија земаљских.
24 Consumidos [serán] de hambre, y comidos de fiebre ardiente y de amarga pestilencia; diente de bestias enviaré también sobre ellos, con veneno de serpiente de la tierra.
25 Споља ће их убијати мач, а по клетима страх, и момка и девојку, дете на сиси и седог човека.
25 De fuera desolará la espada, y dentro de las cámaras el espanto; así al mancebo como á la doncella, al que mama como el hombre cano.
26 Рекао бих: Расејаћу их по свим угловима земаљским, учинићу да нестане спомен њихов између људи,
26 Dije: Echaríalos yo del mundo, haría cesar de entre los hombres la memoria de ellos,
27 Да ми није до мржње непријатељеве, да се не би непријатељи њихови понели и рекли: Рука се наша узвисила, а није Господ учинио све ово.
27 Si no temiese la ira del enemigo, no sea que se envanezcan sus adversarios, no sea que digan: Nuestra mano alta ha hecho todo esto, no Jehová.
28 Јер су народ који пропада са својих намера, и нема у њих разума.
28 Porque son gente de perdidos consejos, y no hay en ellos entendimiento.
29 Камо да су паметни, да разумеју ово, и гледају на крај свој!
29 ¡Ojalá fueran sabios, que comprendieran esto, y entendieran su postrimería!
30 Како би један гонио хиљаду а двојица терала десет хиљада, да их није стена њихова продала и Господ их предао?
30 ¿Cómo podría perseguir uno á mil, y dos harían huir á diez mil, si su Roca no los hubiese vendido, y Jehová no los hubiera entregado?
31 Јер стена њихова није као наша Стена; непријатељи наши нека буду судије.
31 Que la roca de ellos no es como nuestra Roca: y nuestros enemigos [sean de ello] jueces.
32 Јер је чокот њихов од чокота содомског и из поља гоморског; грожђе је њихово грожђе отровно, пуца су му горка.
32 Porque de la vid de Sodoma es la vid de ellos, y de los sarmientos de Gomorra: las uvas de ellos son uvas ponzoñosas, racimos muy amargos tienen.
33 Вино је њихово отров змајевски, и љути јед аспидин.
33 Veneno de dragones es su vino, y ponzoña cruel de áspides.
34 Није ли то сакривено код мене, запечаћено у ризницама мојим?
34 ¿No tengo yo esto guardado, sellado en mis tesoros?
35 Моја је освета и плата, у своје време попузнуће нога њихова, јер је близу дан пропасти њихове, и иде брзо шта ће их задесити.
35 Mía es la venganza y el pago, al tiempo que su pie vacilará; porque el día de su aflicción está cercano, y lo que les está preparado se apresura.
36 Судиће Господ народу свом, и жао ће му бити слуга Његових, кад види да је прошла снага и да нема ништа ни од ухваћеног ни од остављеног.
36 Porque Jehová juzgará á su pueblo, y por amor de sus siervos se arrepentirá, cuando viere que la fuerza pereció, y que no hay guardado, mas desamparado.
37 И рећи ће: Где су богови њихови? Стена у коју се уздаше?
37 Y dirá: ¿Dónde están sus dioses, la roca en que se guarecían;
38 Који сало од жртава његових једоше и пише вино од налива њихових. Нека устану и помогну вам, и нека вам буду заклон.
38 Que comían el sebo de sus sacrificios, bebían el vino de sus libaciones? Levántense, que os ayuden y os defiendan.
39 Видите сада да сам ја, ја сам, и да нема Бога осим мене. Ја убијам и оживљујем, раним и исцељујем, и нема никога ко би избавио из моје руке.
39 Ved ahora que yo, yo soy, y no hay dioses conmigo: yo hago morir, y yo hago vivir: yo hiero, y yo curo: y no hay quien pueda librar de mi mano.
40 Јер подижем к небу руку своју и кажем: Ја сам жив довека.
40 Cuando yo alzaré á los cielos mi mano, y diré: Vivo yo para siempre,
41 Ако наоштрим сјајни мач свој и узмем у руку суд, учинићу освету на непријатељима својим и вратићу онима који мрзе на ме.
41 Si afilare mi reluciente espada, y mi mano arrebatare el juicio, yo volveré la venganza á mis enemigos, y daré el pago á los que me aborrecen.
42 Опојићу стреле своје крвљу, и мач ће се мој најести меса, крвљу исечених и заробљених, кад почнем освету на непријатељима.
42 Embriagaré de sangre mis saetas, y mi espada devorará carne: en la sangre de los muertos y de los cautivos de las cabezas, con venganzas de enemigo.
43 Веселите се народи с народом Његовим, јер ће покајати крв слуга својих, и осветиће се непријатељима својим, и очистиће земљу своју и народ свој.
43 Alabad, gentes, á su pueblo, porque él vengará la sangre de sus siervos, y volverá la venganza á sus enemigos, y expiará su tierra, á su pueblo.
44 И дође Мојсије и изговори све речи песме ове народу, он и Исус, син Навин.
44 Y vino Moisés, y recitó todas las palabras de este cántico á oídos del pueblo, él, y Josué hijo de Nun.
45 А кад изговори Мојсије све речи ове свему Израиљу,
45 Y acabó Moisés de recitar todas estas palabras á todo Israel;
46 рече им: Привијте срце своје к свим речима које вам ја данас засведочавам, и казујте их синовима својим да би држали све речи овог закона и творили их.
46 Y díjoles: Poned vuestro corazón á todas las palabras que yo os protesto hoy, para que las mandéis á vuestros hijos, y cuiden de poner por obra todas las palabras de esta ley.
47 Јер није празна реч да за њу не марите, него је живот ваш; и том ћете речју продужити дане своје на земљи, у коју идете преко Јордана да је наследите.
47 Porque no os es cosa vana, mas es vuestra vida: y por ellas haréis prolongar los días sobre la tierra, para poseer la cual pasáis el Jordán.
48 У исти дан рече Господ Мојсију говорећи:
48 Y habló Jehová á Moisés aquel mismo día, diciendo:
49 Изиђи на ову гору аваримску, на гору Навав, која је у земљи моавској према Јерихону, и види земљу хананску коју дајем синовима Израиљевим у државу.
49 Sube á este monte de Abarim, al monte Nebo, que está en la tierra de Moab, que está en derecho de Jericó, y mira la tierra de Canaán, que yo doy por heredad á los hijos de Israel;
50 И умри на гори на коју изиђеш, и прибери с к роду свом, као што је умро Арон, брат твој на гори Ору и прибрао се к роду свом.
50 Y muere en el monte al cual subes, y sé reunido á tus pueblos; al modo que murió Aarón tu hermano en el monte de Hor, y fué reunido á sus pueblos:
51 Јер ми згрешисте међу синовима Израиљевим на води од свађе у Кадису у пустињи Сину, што ме не прослависте међу синовима Израиљевим.
51 Por cuanto prevaricasteis contra mí en medio de los hijos de Israel en las aguas de la rencilla de Cades, en el desierto de Zin; porque no me santificasteis en medio de los hijos de Israel.
52 Пред собом ћеш видети земљу, али нећеш у њу ући, у земљу коју дајем синовима Израиљевим.
52 Verás por tanto delante de ti la tierra; mas no entrarás allá, á la tierra que doy á los hijos de Israel.

People & places in this chapter

From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.

People

  • Moses

    Deliverer and lawgiver

    Drawn from the Nile, he led Israel out of Egypt and received God's Law.

    Cited in the guide: Exodus 2–Deuteronomy 34

    See in the family tree

Places

  • Mount Nebo

    Today: Jordan (highlands of Moab)

    A summit in the Transjordan highlands of Moab. From here Moses surveyed Canaan before his death; the view spans the Jordan Valley, Jericho, and the Dead Sea.

    Cited in the guide: Deuteronomy 34:1; Deuteronomy 32:49

    Bible map game · View on OpenStreetMap

Cross references (51)

Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.

  1. 1 Isaiah 1:2; Deuteronomy 4:26; Jeremiah 22:29; Psalm 49:1; Jeremiah 6:19
  2. 2 Isaiah 55:10–11; Psalm 72:6; Micah 5:7; Job 29:22–23; Hosea 14:5
  3. 3 Jeremiah 10:6; Psalm 150:2; Ephesians 1:19; Deuteronomy 5:24; Exodus 33:19
  4. 4 Psalm 18:30–31; Psalm 92:15; Isaiah 26:4; Psalm 18:2; 2 Samuel 22:31–32
  5. 5 Philippians 2:15; Isaiah 1:4; Deuteronomy 31:29; Matthew 17:17; Luke 9:41
  6. 6 Isaiah 63:16; 1 John 3:1; Isaiah 64:8; Isaiah 44:2; Psalm 74:2
  7. 7 Psalm 78:3–4; Psalm 44:1; Job 8:8–10; Isaiah 46:9; Psalm 77:5–6
  8. 8 Acts 17:26; Genesis 11:8–9; Daniel 4:17; Genesis 15:18–21; Psalm 115:16
  9. 9 Jeremiah 10:16; 1 Peter 2:9–10; 1 Kings 8:51; Exodus 19:5–6; 1 Kings 8:53
  10. 10 Psalm 17:8; Zechariah 2:8; Deuteronomy 8:15–16; Hosea 13:5; Jeremiah 2:6
  11. 11 Exodus 19:4; Isaiah 46:4; Isaiah 63:9; Isaiah 40:31; Isaiah 31:5
  12. 12 Isaiah 46:4; Psalm 78:52–53; Isaiah 44:7–8; Deuteronomy 1:31; Isaiah 43:11–12
  13. 13 Isaiah 58:14; Job 29:6; Psalm 81:16; Ezekiel 36:2; Deuteronomy 33:29
  14. 14 Genesis 49:11; Psalm 81:16; Psalm 147:14; Matthew 26:28–29; Psalm 22:12
  15. 15 Deuteronomy 31:20; Hosea 13:6; Deuteronomy 33:5; Psalm 89:26; Acts 28:27
  16. 16 Psalm 78:58; 1 Corinthians 10:22; 2 Kings 23:13; Deuteronomy 7:25; Deuteronomy 5:9
  17. 17 Judges 5:8; Deuteronomy 28:64; Leviticus 17:7; Isaiah 44:8; 1 Timothy 4:1
  18. 18 Isaiah 17:10; Jeremiah 2:32; Psalm 106:21; Deuteronomy 32:4; Deuteronomy 32:15
  19. 19 Psalm 106:40; Isaiah 1:2; Judges 2:14; Psalm 5:4; Jeremiah 44:21–23
  20. 20 Deuteronomy 31:17–18; Luke 7:31–32; Deuteronomy 32:5; Matthew 17:17; Mark 9:19
  21. 21 Romans 10:19; Romans 9:25; Romans 11:11–14; 1 Kings 16:26; 1 Kings 16:13
  22. 22 Lamentations 4:11; Jeremiah 15:14; Zephaniah 3:8; Micah 1:4; Numbers 16:35
  23. 23 Ezekiel 5:16; Psalm 7:12–13; Isaiah 24:17–18; Ezekiel 14:21; Isaiah 26:15
  24. 24 Leviticus 26:22; Ezekiel 5:17; Genesis 3:14; Deuteronomy 28:22; Lamentations 5:10
  25. 25 Ezekiel 7:15; Lamentations 1:20; Jeremiah 9:21; 2 Corinthians 7:5; Lamentations 4:4
  26. 26 Deuteronomy 28:64; Isaiah 63:16; Leviticus 26:38; Deuteronomy 28:37; Leviticus 26:33
  27. 27 Numbers 14:15–16; Zechariah 1:14–15; 1 Samuel 12:22; Joshua 7:9; Psalm 140:8
  28. 28 Jeremiah 4:22; Hosea 4:6; Proverbs 1:7; Job 28:28; Isaiah 27:11
  29. 29 Psalm 81:13; Deuteronomy 5:29; Hosea 14:9; Luke 19:41–42; Luke 12:20
  30. 30 Leviticus 26:8; Joshua 23:10; Isaiah 30:17; Psalm 31:8; Psalm 44:12
  31. 31 1 Samuel 4:8; Exodus 14:25; Jeremiah 40:3; Daniel 2:47; 1 Samuel 2:2
  32. 32 Deuteronomy 29:18; Isaiah 1:10; Ezekiel 16:45–51; Isaiah 5:4; Jeremiah 2:21
  33. 33 Psalm 58:4; Romans 3:13; Jeremiah 8:14; Job 20:14–16; Psalm 140:3
  34. 34 Job 14:17; Hosea 13:12; Jeremiah 2:22; Romans 2:5; 1 Corinthians 4:5
  35. 35 Romans 12:19; Hebrews 10:30; Nahum 1:2; Psalm 73:17–19; 2 Peter 2:3
  36. 36 Psalm 135:14; Psalm 106:45; 2 Kings 14:26; Judges 2:18; Joel 2:14
  37. 37 Jeremiah 2:28; Judges 10:14; 2 Kings 3:13
  38. 38 Judges 10:14; Ezekiel 16:18–19; Leviticus 21:21; Psalm 50:13; Zephaniah 2:11
  39. 39 1 Samuel 2:6; Hosea 6:1; Job 5:18; Isaiah 45:5; Isaiah 45:22
  40. 40 Hebrews 6:17–18; Genesis 14:22; Revelation 10:5–6; Jeremiah 4:2; Numbers 14:28–30
  41. 41 Isaiah 66:16; Isaiah 34:5–6; Exodus 20:5; Psalm 7:12; Isaiah 27:1
  42. 42 Deuteronomy 32:23; Jeremiah 46:10; Jeremiah 30:14; Lamentations 2:5; Ezekiel 38:21–22
  43. 43 Revelation 19:2; Romans 12:19; Revelation 6:10; Psalm 85:1; Deuteronomy 32:35
  44. 44 Numbers 13:16; Numbers 13:8; Deuteronomy 31:30; Deuteronomy 31:22
  45. 46 1 Chronicles 22:19; Ezekiel 40:4; Deuteronomy 11:18; Proverbs 3:1–4; Hebrews 2:1
  46. 47 Proverbs 4:22; Leviticus 18:5; 2 Peter 1:16; 1 Peter 3:10–12; Proverbs 3:22
  47. 48 Numbers 27:12–13
  48. 49 Numbers 27:12; Numbers 33:47–48; Deuteronomy 34:1–5; Isaiah 33:17; 2 Corinthians 5:1
  49. 50 Genesis 25:8; Numbers 33:38; Numbers 20:24–29; Genesis 15:15; Genesis 25:17
  50. 51 Numbers 27:14; Numbers 20:11–14; 1 Kings 13:21–26; Deuteronomy 3:23–27; Numbers 20:24
  51. 52 Deuteronomy 34:1–4; Deuteronomy 1:37; Deuteronomy 32:49; Numbers 27:12; Hebrews 11:13

Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences

Why does my Bible say something different?

What the Fathers said

Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).

How these were chosen

“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).

  1. Quotes verse 32:8 Clement of Rome, First Epistle to the Corinthians (Chapters XXVI–XXXIII)

    His people Jacob became the portion of the Lord, and Israel the lot of His inheritance." And in another place [the Scripture] saith, "Behold, the Lord taketh unto Himself a nation out of the midst of the nations, as a man takes the first-fruits of his threshing-floor; and from that nation shall come forth the Most Holy." Chapter XXX — …

    Read in context · Ante-Nicene Fathers, vol. 1 (1885)

  2. Quotes verse 32:8 Irenaeus of Lyons, Against Heresies (Book III, Chapter XII)

    … also make one race of men to dwell upon all the earth; as also Moses declared: "When the Most High divided the nations, as He scattered the sons of Adam, He set the bounds of the nations after the number of the angels of God;" but that people which believes in God is not now under the power of angels, …

    Read in context · Ante-Nicene Fathers, vol. 1 (1885)

  3. Quotes verse 32:39 Augustine of Hippo, Confessions (Book II)

    But where I could meet with such except in Thee, O Lord, I could not find,--except in Thee, who teachest by sorrow, and woundest us to heal us, and killest us that we may not die from Thee.

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)

  4. Quotes verse 32:8 John Chrysostom, Homilies on the Gospel of Matthew (Homily LIX)

    For the apostle too saith of the woman, "That she ought to have power on her head because of the angels." And Moses, "He set the bounds of the nations according to the number of the angels of God." But here He is discoursing not of angels only, but rather of angels that are greater than others.

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)

  5. Quotes verse 32:6 Cyril of Jerusalem, Catechetical Lectures (Lecture XIII)

    Do ye thus requite the Lord? This people is foolish and unwise.

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)