Luke · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Luke 6 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.
1 Y ACONTECIÓ que pasando él por los sembrados en un sábado segundo del primero, sus discípulos arrancaban espigas, y comían, restregándolas con las manos.
2 А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?
2 Y algunos de los Fariseos les dijeron: ¿Por qué hacéis lo que no es lícito hacer en los sábados?
3 И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
3 Y respondiendo Jesús les dijo: ¿Ni aun esto habéis leído, qué hizo David cuando tuvo hambre, él, y los que con él estaban;
4 Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.
4 Cómo entró en la casa de Dios, y tomó los panes de la proposición, y comió, y dió también á los que estaban con él, los cuales no era lícito comer, sino á solos los sacerdotes?
5 И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.
5 Y les decía: El Hijo del hombre es Señor aun del sábado.
6 А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.
6 Y aconteció también en otro sábado, que él entró en la sinagoga y enseñaba; y estaba allí un hombre que tenía la mano derecha seca.
7 Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.
7 Y le acechaban los escribas y los Fariseos, si sanaría en sábado, por hallar de qué le acusasen.
8 А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.
8 Mas él sabía los pensamientos de ellos; y dijo al hombre que tenía la mano seca: Levántate, y ponte en medio. Y él levantándose, se puso en pie.
9 А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.
9 Entonces Jesús les dice: Os preguntaré [una cosa]: ¿Es lícito en sábados hacer bien, ó hacer mal? ¿salvar la vida, ó quitarla?
10 И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.
10 Y mirándolos á todos alrededor, dice al hombre: Extiende tu mano. Y él lo hizo así, y su mano fué restaurada.
11 А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.
11 Y ellos se llenaron de rabia; y hablaban los unos á los otros qué harían á Jesús.
12 Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.
12 Y aconteció en aquellos días, que fué al monte á orar, y pasó la noche orando á Dios.
13 И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:
13 Y como fué de día, llamó á sus discípulos, y escogió doce de ellos, á los cuales también llamó apóstoles:
14 Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,
14 A Simón, al cual también llamó Pedro, y á Andrés su hermano, Jacobo y Juan, Felipe y Bartolomé,
15 Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,
15 Mateo y Tomás, Jacobo [hijo] de Alfeo, y Simón el que se llama Celador,
16 Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
16 Judas hermano de Jacobo, y Judas Iscariote, que también fué el traidor.
17 И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,
17 Y descendió con ellos, y se paró en un lugar llano, y la compañía de sus discípulos, y una grande multitud de pueblo de toda Judea y de Jerusalem, y de la costa de Tiro y de Sidón, que habían venido á oirle, y para ser sanados de sus enfermedades;
18 који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.
18 Y los que habían sido atormentados de espíritus inmundos: y estaban curados.
19 И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.
19 Y toda la gente procuraba tocarle; porque salía de él virtud, y sanaba á todos.
20 И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.
20 Y alzando él los ojos á sus discípulos, decía: Bienaventurados [vosotros] los pobres; porque vuestro es el reino de Dios.
21 Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.
21 Bienaventurados los que ahora tenéis hambre; porque seréis saciados. Bienaventurados los que ahora lloráis, porque reiréis.
22 Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.
22 Bienaventurados seréis, cuando los hombres os aborrecieren, y cuando os apartaren de sí, y os denostaren, y desecharen vuestro nombre como malo, por el Hijo del hombre.
23 Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.
23 Gozaos en aquel día, y alegraos; porque he aquí vuestro galardón es grande en los cielos; porque así hacían sus padres á los profetas.
24 Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.
24 Mas ¡ay de vosotros, ricos! porque tenéis vuestro consuelo.
25 Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.
25 ¡Ay de vosotros, los que estáis hartos! porque tendréis hambre. ¡Ay de vosotros, los que ahora reís! porque lamentaréis y lloraréis.
26 Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.
26 ¡Ay de vosotros, cuando todos los hombres dijeren bien de vosotros! porque así hacían sus padres á los falsos profetas.
27 Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;
27 Mas á vosotros los que oís, digo: Amad á vuestros enemigos, haced bien á los que os aborrecen;
28 благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.
28 Bendecid á los que os maldicen, y orad por los que os calumnian.
29 Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.
29 Y al que te hiriere en la mejilla, dale también la otra; y al que te quitare la capa, ni aun el sayo le defiendas.
30 А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.
30 Y á cualquiera que te pidiere, da; y al que tomare lo que es tuyo, no vuelvas á pedir.
31 И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.
31 Y como queréis que os hagan los hombres, así hacedles también vosotros:
32 И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.
32 Porque si amáis á los que os aman, ¿qué gracias tendréis? porque también los pecadores aman á los que los aman.
33 И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.
33 Y si hiciereis bien á los que os hacen bien, ¿qué gracias tendréis? porque también los pecadores hacen lo mismo.
34 И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.
34 Y si prestareis á aquellos de quienes esperáis recibir, ¿qué gracias tendréis? porque también los pecadores prestan á los pecadores, para recibir otro tanto.
35 Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.
35 Amad, pues, á vuestros enemigos, y haced bien, y prestad, no esperando de ello nada; y será vuestro galardón grande, y seréis hijos del Altísimo: porque él es benigno para con los ingratos y malos.
36 Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.
36 Sed pues misericordiosos, como también vuestro Padre es misericordioso.
37 И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.
37 No juzguéis, y no seréis juzgados: no condenéis, y no seréis condenados: perdonad, y seréis perdonados.
38 Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.
38 Dad, y se os dará; medida buena, apretada, remecida, y rebosando darán en vuestro seno: porque con la misma medida que midiereis, os será vuelto á medir.
39 И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?
39 Y les decía una parábola: ¿Puede el ciego guiar al ciego? ¿No caerán ambos en el hoyo?
40 Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.
40 El discípulo no es sobre su maestro; mas cualquiera que fuere como el maestro, será perfecto.
41 А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?
41 ¿Por qué miras la paja que está en el ojo de tu hermano, y la viga que está en tu propio ojo no consideras?
42 Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.
42 ¿O cómo puedes decir á tu hermano: Hermano, deja, echaré fuera la paja que está en tu ojo, no mirando tú la viga que está en tu ojo? Hipócrita, echa primero fuera de tu ojo la viga, y entonces verás bien para sacar la paja que está en el ojo de tu hermano.
43 Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.
43 Porque no es buen árbol el que da malos frutos; ni árbol malo el que da buen fruto.
44 Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,
44 Porque cada árbol por su fruto es conocido: que no cogen higos de los espinos, ni vendimian uvas de las zarzas.
45 добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.
45 El buen hombre del buen tesoro de su corazón saca bien; y el mal hombre del mal tesoro de su corazón saca mal; porque de la abundancia del corazón habla su boca.
46 А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?
46 ¿Por qué me llamáis, Señor, Señor, y no hacéis lo que digo?
47 Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:
47 Todo aquel que viene á mí, y oye mis palabras, y las hace, os enseñaré á quién es semejante:
48 Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.
48 Semejante es al hombre que edifica una casa, el cual cavó y ahondó, y puso el fundamento sobre la peña; y cuando vino una avenida, el río dió con ímpetu en aquella casa, mas no la pudo menear: porque estaba fundada sobre la peña.
49 А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.
49 Mas el que oyó y no hizo, semejante es al hombre que edificó su casa sobre tierra, sin fundamento; en la cual el río dió con ímpetu, y luego cayó; y fué grande la ruina de aquella casa.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Bartholomew
Listed among the Twelve after Philip in Matthew 10:3, Mark 3:18 and Luke 6:14; the Gospels say nothing more of him by that name.
Cited in the guide: Matthew 10:3; Mark 3:18; Luke 6:14
James
One of the Twelve, named son of Alphaeus in every list of the apostles.
Cited in the guide: Matthew 10:3; Mark 3:18; Luke 6:15
Judas Iscariot
One of the Twelve, son of Simon Iscariot, who betrayed Jesus.
Cited in the guide: Matthew 10:4; Mark 3:19; Luke 6:16
Simon the Zealot
One of the Twelve, called the Zealot, listed next to Judas Iscariot in each list.
Cited in the guide: Matthew 10:4; Mark 3:18; Luke 6:15
Thaddaeus
Listed as Thaddaeus in Matthew 10:3 and Mark 3:18 (Lebbaeus in some KJV readings) and as Judas son of James in Luke 6:16 in the same place among the Twelve; John 14:22 names a…
Cited in the guide: Matthew 10:3; Mark 3:18; Luke 6:16
Cross references (48)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Deuteronomy 23:25; Mark 2:23–28; Matthew 12:1–8; Leviticus 23:7; Exodus 12:15
- 2 Matthew 12:2; John 5:16; Exodus 35:2; John 9:14–16; John 5:9–11
- 3 1 Samuel 21:3–6; Mark 2:25–26; Matthew 12:3–5; Matthew 21:16; Mark 12:26
- 4 Leviticus 24:5–9
- 5 Mark 2:27; Revelation 1:10; Mark 9:7; Matthew 11:5–8
- 6 Mark 3:1–6; Matthew 12:9–14; Matthew 4:23; John 5:3; Luke 4:31
- 7 Luke 20:20; Psalm 38:12; Psalm 37:32–33; Mark 3:2; John 9:26–29
- 8 Isaiah 42:4; Matthew 9:4; Revelation 2:23; Philippians 1:28; 1 Peter 4:1
- 9 Mark 3:4; Matthew 12:12–13; Luke 14:3; John 7:19–23; Luke 9:56
- 10 Mark 3:5; Exodus 4:6–7; 1 Kings 13:6; Psalm 107:20; John 5:8
- 11 Psalm 2:1–2; Acts 5:33; Ecclesiastes 9:3; Matthew 21:45; John 11:47
- 12 Hebrews 5:7; Mark 6:46; Mark 1:35; Mark 14:34–36; Matthew 14:23–25
- 13 Mark 3:13–19; Revelation 21:14; Mark 6:7; Matthew 9:36–10:4; Ephesians 4:11
- 14 Acts 1:13; Matthew 4:21; John 1:40–42; 2 Peter 1:1; John 21:15–24
- 15 Matthew 9:9; Acts 1:13; Mark 3:18; Matthew 10:3–4; Galatians 2:9
- 16 John 6:70–71; Jude 1; Matthew 27:3–5; John 14:22; Matthew 26:14–16
- 17 Matthew 11:21; Psalm 107:17–20; Matthew 14:14; Mark 3:7–12; Matthew 12:15
- 18 Matthew 15:22; Matthew 17:15; Acts 5:16
- 19 Matthew 14:36; Mark 3:10; Acts 5:15–16; Mark 6:56; Mark 5:30
- 20 James 2:5; Luke 6:20–24; 2 Corinthians 8:9; Luke 12:32; Matthew 25:34
- 21 John 6:35; James 1:12; Matthew 5:6; Isaiah 61:1–3; Revelation 7:16
- 22 Matthew 5:10–12; Matthew 10:22; 1 Peter 4:12–16; 1 Peter 3:14; 1 Thessalonians 2:14–15
- 23 Acts 5:41; Revelation 21:7; Revelation 3:5; Revelation 3:12; James 1:2
- 24 Psalm 49:6–7; Matthew 6:2; 1 Timothy 6:17; Psalm 49:16–19; James 5:1–6
- 25 Isaiah 65:13; James 4:9; Proverbs 14:13; Luke 16:14–15; Revelation 3:17
- 26 John 15:19; James 4:4; Matthew 7:15; 1 John 4:5–6; Micah 2:11
- 27 1 Thessalonians 5:15; Luke 6:35; Proverbs 25:21–22; Proverbs 24:17; Romans 12:17–21
- 28 1 Peter 3:9; Romans 12:14; 1 Corinthians 4:12; Luke 23:34; James 3:10
- 29 Hebrews 10:34; Matthew 5:39–42; 2 Corinthians 11:20; Isaiah 50:6; 1 Corinthians 6:7
- 30 Deuteronomy 15:7–10; Acts 20:35; Isaiah 58:7–10; Psalm 41:1; Matthew 6:12
- 31 Matthew 7:12; Galatians 5:14; Matthew 22:39; James 2:8–16
- 32 Matthew 5:46–47; 1 Peter 2:19–20
- 34 Matthew 5:42; Luke 14:12–14; Luke 6:35; Deuteronomy 15:8–11
- 35 Matthew 5:44–45; John 13:35; Proverbs 19:17; Romans 5:8–10; Psalm 145:9
- 36 Ephesians 5:1–2; Matthew 5:48; 1 Peter 1:15–16; Ephesians 4:31
- 37 Ephesians 4:32; James 5:9; Matthew 7:1–5; Mark 11:25; 1 Corinthians 13:4–7
- 38 2 Corinthians 9:6–8; Deuteronomy 15:10; Mark 4:24; Proverbs 3:9–10; Matthew 7:2
- 39 Matthew 15:14; 2 Timothy 3:13; Isaiah 9:16; Matthew 23:16–26; 1 Timothy 6:3–5
- 40 John 13:16; Matthew 10:24–25; John 15:20; Matthew 23:15
- 41 John 8:7; James 1:24; Romans 2:1; Romans 2:21–24; Matthew 7:3–5
- 42 Romans 2:21–29; 1 Thessalonians 2:10–12; Psalm 51:9–13; Revelation 3:17–18; 2 Timothy 2:21
- 43 Matthew 12:33; Matthew 7:16–20; Jeremiah 2:21; Matthew 3:10; Psalm 92:12–14
- 44 James 3:12; Matthew 12:33; Galatians 5:19–23; Titus 2:11–13; Jude 12
- 45 Proverbs 4:23; Matthew 12:34–37; Ephesians 4:29; John 7:38; Psalm 37:30–31
- 46 Galatians 6:7; Matthew 7:21–23; Malachi 1:6; Luke 13:25–27; Matthew 25:44
- 47 James 1:22–25; Matthew 7:24–27; Luke 11:28; John 14:15; James 4:17
- 48 1 Corinthians 3:10–15; Psalm 62:2; Matthew 7:25–26; Isaiah 28:16; Jude 24
- 49 Ezekiel 33:31; James 1:22–26; Matthew 13:20–22; 2 Peter 1:5–9; 1 John 2:3–4
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
… false witness; "not rendering evil for evil, or railing for railing," or blow for blow, or cursing for cursing, but being mindful of what the Lord said in His teaching: "Judge not, that ye be not judged; forgive, and it shall be forgiven unto you; be merciful, that ye may obtain mercy; with what measure ye mete, it shall be …
But I say unto you, Pray for your enemies, and love them that hate you, and bless them that curse you, and pray for them that despitefully use you." And that we should communicate to the needy, and do nothing for glory, He said, "Give to him that asketh, and from him that would borrow turn not away; for if …
The production, again, of the Duodecad of the Æons, is indicated by the fact that the Lord was twelve years of age when He disputed with the teachers of the law, and by the election of the apostles, for of these there were twelve. The other eighteen Æons are made manifest in this way: that the Lord, [according to them,] …
… they are multiplied above number." This takes place now, since He has spoken, first by the mouth of his forerunner John, and afterward by His own mouth, saying, "Repent: for the kingdom of heaven is at hand." He chose disciples, whom He also called apostles, of lowly birth, unhonored, and illiterate, so that whatever great thing they might be or …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
And again He saith, "When they shall cast out your name as evil, rejoice ye, and leap for joy." For not only of the dangers they underwent, but of the calumny also, He appoints the recompence to be great.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)