Psalms · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

Psalm 78 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

About DK

Individual translator
OT: Masoretic Hebrew (not verified)
NT: Textus Receptus
Protestant (66 books)
Formal (word for word)
1868
Public domain

Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings

Notes on this text (4)

Greek and Latin Bibles number most Psalms one lower than Hebrew and English Bibles.
eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
No deuterocanonical books.
Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).

DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

RV1909 Reina-Valera 1909

1 Наук Асафов. Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.

1 Masquil de Asaph. ESCUCHA, pueblo mío, mi ley: inclinad vuestro oído á las palabras de mi boca.

2 Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.

2 Abriré mi boca en parábola; hablaré cosas reservadas de antiguo:

3 Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,

3 Las cuales hemos oído y entendido; que nuestros padres nos [las] contaron.

4 Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.

4 No las encubriremos á sus hijos, contando á la generación venidera las alabanzas de Jehová, y su fortaleza, y sus maravillas que hizo.

5 Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;

5 El estableció testimonio en Jacob, y pusó ley en Israel; la cual mandó á nuestros padres que la notificasen á sus hijos;

6 Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.

6 Para que [lo] sepa la generación venidera, y los hijos que nacerán; y [los que] se levantarán, [lo] cuenten á sus hijos;

7 Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;

7 A fin de que pongan en Dios su confianza, y no se olviden de las obras de Dios, y guarden sus mandamientos:

8 И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.

8 Y no sean como sus padres, generación contumaz y rebelde; generación que no apercibió su corazón, ni fué fiel para con Dios su espíritu.

9 Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.

9 Los hijos de Ephraim armados, flecheros, volvieron [las espaldas] el día de la batalla.

10 Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.

10 No guardaron el pacto de Dios, ni quisieron andar en su ley:

11 Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,

11 Antes se olvidaron de sus obras, y de sus maravillas que les había mostrado.

12 Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;

12 Delante de sus padres hizo maravillas en la tierra de Egipto, en el campo de Zoán.

13 Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;

13 Rompió la mar, é hízolos pasar; é hizo estar las aguas como en un montón.

14 И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;

14 Y llevólos de día con nube, y toda la noche con resplandor de fuego.

15 Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;

15 Hendió las peñas en el desierto: y dióles á beber como de grandes abismos;

16 Изводи потоке из камена, и води воду рекама.

16 Pues sacó de la peña corrientes, é hizo descender aguas como ríos.

17 Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.

17 Empero aun tornaron á pecar contra él, enojando en la soledad al Altísimo.

18 И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,

18 Pues tentaron á Dios en su corazón, pidiendo comida á su gusto.

19 И викаше на Бога, и рекоше: „Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?”

19 Y hablaron contra Dios, diciendo: ¿Podrá poner mesa en el desierto?

20 Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?

20 He aquí ha herido la peña, y corrieron aguas, y arroyos salieron ondeando: ¿podrá también dar pan? ¿aparejará carne á su pueblo?

21 Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.

21 Por tanto oyó Jehová, é indignóse: y encendióse el fuego contra Jacob, y el furor subió también contra Israel;

22 Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.

22 Por cuanto no habían creído á Dios, ni habían confiado en su salud:

23 Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,

23 A pesar de que mandó á las nubes de arriba, y abrió las puertas de los cielos,

24 И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.

24 E hizo llover sobre ellos maná para comer, y dióles trigo de los cielos.

25 Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.

25 Pan de nobles comió el hombre: envióles comida á hartura.

26 Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;

26 Movió el solano en el cielo, y trajo con su fortaleza el austro.

27 И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;

27 E hizo llover sobre ellos carne como polvo, y aves de alas como arena de la mar.

28 Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.

28 E hízolas caer en medio de su campo, alrededor de sus tiendas.

29 И наједоше се и даде им шта су желели.

29 Y comieron, y hartáronse mucho: cumplióles pues su deseo.

30 Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,

30 No habían quitado de sí su deseo, aun estaba su vianda en su boca,

31 Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.

31 Cuando vino sobre ellos el furor de Dios, y mató los más robustos de ellos, y derribó los escogidos de Israel.

32 Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.

32 Con todo esto pecaron aún, y no dieron crédito á sus maravillas.

33 И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.

33 Consumió por tanto en nada sus días, y sus años en la tribulación.

34 Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;

34 Si los mataba, entonces buscaban á Dios; entonces se volvían solícitos en busca suya.

35 И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.

35 Y acordábanse que Dios era su refugio, y el Dios Alto su redentor.

36 Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.

36 Mas le lisonjeaban con su boca, y con su lengua le mentían:

37 А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.

37 Pues sus corazones no eran rectos con él, ni estuvieron firmes en su pacto.

38 Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.

38 Empero él misericordioso, perdonaba la maldad, y no [los] destruía: y abundó para apartar su ira, y no despertó todo su enojo.

39 Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.

39 Y acordóse que eran carne; soplo que va y no vuelve.

40 Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!

40 ¡Cuántas veces lo ensañaron en el desierto, lo enojaron en la soledad!

41 Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.

41 Y volvían, y tentaban á Dios, y ponían límite al Santo de Israel.

42 Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,

42 No se acordaron de su mano, del día que los redimió de angustia;

43 У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;

43 Cuando puso en Egipto sus señales, y sus maravillas en el campo de Zoán;

44 И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.

44 Y volvió sus ríos en sangre, y sus corrientes, porque no bebiesen.

45 Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.

45 Envió entre ellos una mistura de moscas que los comían, y ranas que los destruyeron.

46 Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.

46 Dió también al pulgón sus frutos, y sus trabajos á la langosta.

47 Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.

47 Sus viñas destruyó con granizo, y sus higuerales con piedra;

48 Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.

48 Y entregó al pedrisco sus bestias, y al fuego sus ganados.

49 Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.

49 Envió sobre ellos el furor de su saña, ira y enojo y angustia, con misión de malos ángeles.

50 Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.

50 Dispuso el camino á su furor; no eximió la vida de ellos de la muerte, sino que entregó su vida á la mortandad.

51 Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.

51 E hirió á todo primogénito en Egipto, las primicias de las fuerzas en las tiendas de Châm.

52 И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.

52 Empero hizo salir á su pueblo como ovejas, y llevólos por el desierto, como un rebaño.

53 Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.

53 Y guiólos con seguridad, que no tuvieron miedo; y la mar cubrió á sus enemigos.

54 И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.

54 Metiólos después en los términos de su santuario, en este monte que ganó su mano derecha.

55 Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.

55 Y echó las gentes de delante de ellos, y repartióles una herencia con cuerdas; é hizo habitar en sus moradas á las tribus de Israel.

56 Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.

56 Mas tentaron y enojaron al Dios Altísimo, y no guardaron sus testimonios;

57 Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.

57 Sino que se volvieron, y se rebelaron como sus padres: volviéronse como arco engañoso.

58 Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.

58 Y enojáronlo con sus altos, y provocáronlo á celo con sus esculturas.

59 Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.

59 Oyólo Dios, y enojóse, y en gran manera aborreció á Israel.

60 Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.

60 Dejó por tanto el tabernáculo de Silo, la tienda [en que] habitó entre los hombres;

61 И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.

61 Y dió en cautividad su fortaleza, y su gloria en mano del enemigo.

62 И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.

62 Entregó también su pueblo á cuchillo, y airóse contra su heredad.

63 Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;

63 El fuego devoró sus mancebos, y sus vírgenes no fueron loadas en cantos nupciales.

64 Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.

64 Sus sacerdotes cayeron á cuchillo, y sus viudas no lamentaron.

65 Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.

65 Entonces despertó el Señor á la manera del que ha dormido, como un valiente que grita excitado del vino:

66 И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.

66 E hirió á sus enemigos en las partes posteriores: dióles perpetua afrenta.

67 И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.

67 Y desechó el tabernáculo de José, y no escogió la tribu de Ephraim;

68 Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.

68 Sino que escogió la tribu de Judá, el monte de Sión, al cual amó.

69 И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.

69 Y edificó su santuario á manera de eminencia, como la tierra que cimentó para siempre.

70 И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,

70 Y eligió á David su siervo, y tomólo de las majadas de las ovejas:

71 И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.

71 De tras las paridas lo trajo, para que apacentase á Jacob su pueblo, y á Israel su heredad.

72 И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.

72 Y apacentólos con entereza de su corazón; y pastoreólos con la pericia de sus manos.

Cross references (70)

Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.

Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences

What the Fathers said

Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).

How these were chosen

“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).

Commentary Augustine of Hippo, Expositions on the Psalms (Psalm LXXVII)
"With my voice," he saith, "to the Lord I have cried" (ver. 1). But many men cry unto the Lord for the sake of getting riches and avoiding losses, for the safety of their friends, for the security of their house, for temporal felicity, for secular dignity, lastly, even for mere soundness of body, which is the inheritance of the …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 8 (1888)
Quotes verse 78:36 Clement of Rome, First Epistle to the Corinthians (Chapters XIV–XVIII)
… Me." And again: "They bless with their mouth, but curse with their heart." And again it saith, "They loved Him with their mouth, and lied to Him with their tongue; but their heart was not right with Him, neither were they faithful in His covenant." "Let the deceitful lips become silent," [and "let the Lord destroy all the lying lips, …
Read in context · Ante-Nicene Fathers, vol. 1 (1885)
Quotes verse 78:5 Irenaeus of Lyons, Against Heresies (Book III, Chapter XVI)
… birth: "And He appointed a law in Israel, that another generation might know [Him,] the children which should he born from these, and they arising shall themselves declare to their children, so that they might set their hope in God, and seek after His commandments." And again, the angel said, when bringing good tidings to Mary: "He shall he great, …
Read in context · Ante-Nicene Fathers, vol. 1 (1885)
Quotes verse 78:39 Augustine of Hippo, Confessions (Book I, Chapters X–XIII)
for I was "but flesh, a wind that passeth away and cometh not again." For those primary lessons were better, assuredly, because more certain; seeing that by their agency I acquired, and still retain, the power of reading what I find written, and writing myself what I will; whilst in the others I was compelled to learn about the wanderings …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)
Quotes verse 78:53 Basil of Caesarea, On the Holy Spirit (Chapter XIX)
… by this guidance some humble service, for the Word witnesses that it was the work of God;--"Thou leddest thy people," it is said "like a flock," and "Thou that leadest Joseph like a flock," and "He led them on safely, so that they feared not." Thus when you hear that when the Comforter is come, He will put you in …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 8 (1895)

Old Testament

New Testament

What the Fathers said